Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је Срни да Устав Републике Српске усвојен прије 31 годину, без обзира на одређене недостатке, гарантује права и слободе свима који живе у Српској и доживљавају је као своју.

Вишковић је навео да је 28. фебруар 1992. године, када је донесен Устав Републике Српске, велики дан у историји српског народа и да је то доказ да су они, који су водили Српску, имали жељу да земља функционише у демократски уређеном друштву, уз гарантоване слободе и права.

„То је највеће демократско достигнуће. То је највеће начело и зато треба 28. фебруар да прослављамо као значајан датум у историји Републике Српске. Устав гарантује слободе и права свима који живе у Републици Српској и који је доживљавају као своју“, нагласио је Вишковић.

Вишковић је истакао да се на овај датум може гледати са поносом, као и на 9. јануар исте године када је донесена одлука о стварању Републике Српске.

„Тако да је Република Српска рођена, потом уређена доношењем Устава, те међународно верификована у Дејтону“, рекао је Вишковић.

Након више од три деценије постоје тачке у Уставу које би требало мијењати, навео је Вишковић, али и подсјетио да је блокиран посљедњи покушај Народне скупштине у којој су изгласани амандмани, а одбијени у Вијећу народа Републике Српске.

„Клуб Бошњака у Вијећу народа тада није дао сагласност на амандмане. Да бисте мијењали Устав морате имати двотрећинску већину у Народној скупштини, али и да клуб било којег народа у Вијећу не затражи заштиту виталног националног интереса“, појаснио је Вишковић.

Премијер Републике Српске рекао је да, без обзира на одређене недостатке, Устав нуди слободе свима који живе у Српској, једнако уставно-правно уређење, примјену и владавину права што је одлика свих уређених заједница у свијету.

Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању, и који је гарантовао пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.

Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ, а након референдума који је одржан 1. марта и на којем нису учествовали Срби.