Од 2020. видимо већи број људи који се вратио у земљу него што је отишао, а један од главних разлога је била и пандемија коронавируса. У неком тренутку је тај број достигао чак 92.000 људи, каже директор организације „Тачка повратка“ Иван Бркљач.

Он додаје да се све више враћају људи који су високообразовани.

– Бечки Институт за економски развој је радио истраживање према коме је од 2015. до 2019. чак 90.000 високообразованих људи више ушло у Србију него што је отишло. У Србији није више толико проблем одлазак високообразованих, колико је одлазак средњеобразованих али висококвалификованих људи попут столара, керамичара, молера… Али је истина да се апсолутно више људи враћа него што је било ранијих година – каже он.

Према његовим ријечима то је повезано и са бољим економским приликама у земљи.

– Ми видимо, такође, да има све више послова. Запосленост је на највишем нивоу последњих десетак година, а незапосленост је први пут пала испод девет одсто у последњих 20-30 година – додаје Бркљач за 24седам.

Као илустрацију наводи да један од највећих сајтова за понуду послова сваке године биљлежи рекордан број огласа који се налази на њиховој платформи, што говори да посла има иако се Србија приближава пуној запослености.

Имају пуно питања

Бркљач каже да се њиховој организацији у последње три године јавило преко 9.000 људи са најразличитијим захтјевима.

– То су питања попут како да упишем дете у школу, партнер или партнерка нису наши држављани како решити здравствено осигурање, планирам да шест месеци живим у Србији а шест у другој земљи па како да решим порески статус… можемо да кажемо да има повећан број људи који после дужег временског интервала или по први пут желе да се доселе у Србију. Чак смо развили посебан програм за те људе који се сматрају припадницима нашег народа, а немају држављанство – објаснио је он.

На недељном нивоу имају пет до десет људи који намјеравају са породицом да се преселе због бољег животног стандарда који мисле да могу да приуште у Србији.

– Видимо и да људи интезивније размишљају о повратку када њихова деца почињу да говоре. Јер када се створи та језичка баријера и када родитељи схвате да њихова деца неће говорити језиком њихових предака, то уме да буде емотивни окидач који натера родитеље да бар неко време проведу у Србији како би њихова деца научила традицију, културу, језик… – каже Бркљач.

Бркљач наглашава да су последњих година направљени значајни кораци за повратак дијаспоре у Србију.

– Ако неко након две или више година живота у иностранству нађе послодавца који је спреман да му да плату три пута већу од просечне, тај послодавац је овде ослобођен плаћања пореза и доприноса у износу од 70 одсто наредних пет година на тог повратника. С тим што је тај подстицај везан за повратника и ако он након три године реши да промени компанију, а нови послодавац му да исте или боље услове, има право такође на тај подстицај – каже он.

Што се тиче свршених студената, додаје Бркљач, ако је послодавац спреман да им да два пута већу плату и тада се активира овај подстицај.

Могу да донесу чак и читаву имовину

– Раније је постојао царински лимит покретне имовине из иностранства, па су повратници имали права да унесу имовине у вредности до 5.000 евра. Неко ко је 20 и више година провео живећи у Северној Америци врло вероватно је стекао много више капитала у покретној имовини. Сада је тај праг померен, па ако је него од две до 10 година био у иностранству, сада може да унесе покретне имовине у вредности од 20.000 евра, а уколико је био преко 10 година, онда тај праг уопште не постоји. Он попише сву своју имовину у сарадњи са нашом амбасадом и има право да без царине и ПДВ-а увезе своје ствари – каже он

Додаје да је прије неколико дана и е-управа омогућила нашим грађанима у иностранству да се региструју, што је још један корак који им омогућава да се врате.

Бркљач није могао да прецизира да ли се више враћају старији или млађи људи, али је додао да се њиховој организацији првенствено јављају високообразовани.

– Ако је већ неко нагађање у питању, оно што знамо је да је наша емиграциона структура иста као и наше друштво. Значи да удео високо и средњеобразованих који одлазе је исти као и оних који остају. Тако да претпостављам да је број повратника сличан узорку који одлази. У исраживању Михајла Радаренка види се да од пет људи који оду из Србије, четворо се врати у неком тренутку – додаје он.

Бркљач објашњава да су повратници, углавном, људи који имају идеју да лично знање примјене у нашем друштву, а да је врло често то и отварање својих компанија.

Иначе, он каже да се у медијима често искривљује слика о људима који одлазе па се наглашава да земљу годишње напусти 35.000 до 50.000 људи

– То јесте апсолутни број људи који оде из земље, али нико ту не говори о броју људи који се враћа и ту је искривљена слика. Имате истраживање Михајла Радаренка које говори да је реална процена да заправо 5.000 до 8.000 људи оде из Србије годишње. То је велики број, али опет драстично мањи него оно што је често у медијима – нагласио је Бркљач.