Пракса забране мобилних телефона све је учесталија у српским основним и средњим школама.

Наш закон каже да се за њихово коришћење добија укор. С друге стране, дигитално доба је у пуном јеку. Телефони у школама могу да се користе само за едукацију, али уз врло јасна правила, оцијенила је Ана Мирковић, психолог и специјалиста за дигиталне комуникације. Др Ранко Рајовић, стручњак за развој интелигенције и аутор НТЦ програма, сматра да дјеци мора да се понуди алтернатива, а то је активација мозга на природан начин.

За нове генерације школараца се популарно каже да су „рођени са телефоном“, тј. да су од малена навикнути на екран и велики број информација. Посљедица тога је слаба пажња на дуже стазе.

Др Ранко Рајовић објашњава да мобилни телефони код дјеце стварају зависност.

„Као код дроге. Деца излазе у двориште на одмор и на телефонима су. Слаба социјализација, мозак ради брже, стотине слика им је пред очима. Њима је досадно. Имају проблем хиперпажње, док ми старији имамо дубоку пажњу. Много проблема смо са тим направили“, упозорио је Рајовић.

У појединим школама по Србији је уведен режим без телефона и то је донијело позитивне резултате, кроз већу међусобну комуникацију ђака. Психолог Ана Мирковић наводи да нису телефони толики проблем, колико сврха њихове употребе.

„Проблем је настао у томе што се у ниским узрастима даје телефон, „дигитална цуцла“ за неколико наших минута мира. Дете научи да инстант добије дозу допамина. То морамо да мењамо. Потребна је дефиниција система едукације родитеља. СЗО каже да не треба детету до 18 месеци дати телефон“, истиче Мирковићева.

Она додаје да мобилни телефони могу да буду корисни на часу уз одређена правила.

„Могу да се користе кроз едукацију, али уз врло јасна правила, као што постоји правило употребе рецимо шестара. Мора да постоји правило да на часу нема телефона. Чак и да забранимо, деца долазе са предискуством. Она хоће брзо испричану причу, линеарно сазнање“, каже Мирковићева.

Др Рајовић наглашава да је суштина у игри и активацији мозга.

„Ми њима треба да направимо методе учења да им буде довољно интересантно, да им личи на игру и добили бисмо резултат. Морамо да им понудимо игру. Ако им ми не понудимо игру, него морају пасивно да слушају пет сати, нормално је да ће да гледају кроз прозор или у телефон. Алтернатива је понуда активације мозга на један природан начин и тако ћемо да добијемо резултат“, појаснио је Рајовић.