На свечаној сједници Скупштине града Источно Сарајево поводом 30 година од његовог формалног настанка, синоћ су додијељена највећа признања за допринос развоју града – Грб града предсједницима Републике Српске Милораду Додику и Србије Александру Вучићу, Владама Републике Српске и Србије те митрополиту Хризостому и Митрополији дабробосанској Српске православне цркве.
Општинским Борачким организацијама уручена су посебна признања а Скупштинама шест градских општина и одборницима првог сазива Скупштине Српског града Сарајево уручене су захвалнице.
Додик је у обраћању на свечаној сједници Скупштине града Источно Сарајево истакао да је Влада Српске од 2006. године до данас у инфраструктуру овог града уложила више од 350 милиона КМ и 200 милиона кроз подршку стамбеној изградњи путем Инвестиционо развојне банке. Градоначелнику Источног Сарајева Љубиши Ћосићу Додик је поручио да у наредне три године град може рачунати на још 100 милиона КМ улагања у вриједне пројекте.
Милорад Вељовић, који је у име предсједника Србије, преузео највише признање града Источно Сарајево истакао је да су односи Републике Српске и Србије на највишем могућем ниво захваљујући њиховим предсједницима.
- Највише признање града Источно Сарајево које је додијељено предсједнику Србије Александру Вучићу знак је још већег и чвршћег повезивања Србије и Републике Српске, а не само симболична награда. Србија ће увијек стајати уз Републику Српску и помагати јој, рекао је Вељовић и поручио да Србија поштује територијални интегрирет БиХ, али да грађанима Србије нико не може забранити да воле Републику Српску и њене грађане.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић казао је да је Источно Сарајево симбол жртве сарајевских Срба за Републику Српску, која не би изгледала овако како данас изгледа, нити би имала своју снагу да није овог града.
- Источно Сарајево је данас модеран град од 65.000 становника у шест градских општина који свака од њих својим специфичностима чини мјестом лијепог живота, гдје људи желе да себи створе породицу и дом. Наш најважнији ресурс су управо људи. Ако нема људи све остало губи смисао, сви наши потенцијали остају неискориштени, рекао је Ћосић.
Он је навео да Источно Сарајево има све оно што чини један град, а у плану је додатно развијање саобраћајне инфраструктуре, како би се олакшао свакодневни проток људи, роба и услуга.
- У плану је изградња највећег тунела, али и гондоле у Републици Српској, успостављање регионалног центра за обраду дрвета, јачање система здравствене заштите. Хоћемо да развијемо и културу памћења, да гледајући у будућност не заборавимо ко смо и колику смо жртву морали поднијети да бисмо били сада овдје слободни и пуни оптимизма. Имамо стратегију развоја, јасно видимо гдје желимо да идемо и како треба Источно Сарајево да изгледа за наредних 30 година, истакао је Ћосић.
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да је 30 година Источног Сарајева период развоја, сазријевања и борбе за бољу будућност, наводећи да је то сада универзитетски, административни и културни град.
Он је додао да то све не би вриједило да у њему нема вриједних људи који су за само 30 година саградили град на који је поносна Република Српска, те изразио понос што је заједно са осталим из руководства Српске учествовао у његовом стварању и развоју, као и свих шест његових општина.
Скупштина града Источно Сарајево на свечаној сједници је усвојила Резолуцију о правцима даљег развоја града у којој се наводи да су представници Источног Сарајева дужни да буду одговоран партнер Влади Републике Српске и свим републичким институцијама.
У усвојеном документу је наведено да Источно Сарајево треба да буде функционалан град, који одликује ефикасна и успјешна сарадња Градске управе и свих шест градских општина у свим областима, на задовољство представника локалних управа и свих грађана.
Резолуција је донесена цијенећи специфичан положај и стратешки значај Источног Сарајева за Републику Српску, поштујући борбу за слободу Срба Сарајевско-романијске регије током Одбрамбено-отаџбинског рата и истичући да је за 30 година свог постојања Источно Сарајево од формалне заједнице општина постало модеран град са 65.000 становника.
