Обиљежено 27 година од егзодуса сарајевских Срба – ПОНОСАН НАРОД КОЈИ НИЈЕ ХТИО ДА ОСТАНЕ ПОД ТУЂИНСКОМ ВЛАШЋУ

На Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ у Сокоцу данас је служењем помена и полагањем вијенаца и цвијећа обиљежено 27 година од егзодуса 120.000 сарајевских Срба.

Помен на овом гробљу које је настало 1996. године, а гдје вјечно почива око 1.000 српских бораца служило је свештенство Црквене општине Соколац.

На Централни крст на Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ вијенце су положили представници Републике Српске и Србије. Вијенац су у име институција Републике Српске положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић и изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва Босне и Херцеговине Жељке Цвијановић Бошко Томић, а у име државе Србије представник Амбасаде те земље у Босни и Херцеговини Наташа Ђорђевић.

Међу присутнима је била и шеф клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине Сања Вулић, посланик у овом дому Мирослав Вујичић, а пошту су одале и делегације Трећег пјешадијског Република Српска пука, регионалних и локалних организација проистеклих из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата и насталих након егзодуса сарајевских Срба, као и представници Града Источно Сарајево и начелници општина Сарајевско-романијске регије.

„Мали Зејтинлик“ настао је након егзодуса сарајевских Срба који су напустили одбрањена огњишта јер су Дејтонским мировним споразумом припала Федерацији Босне и Херцеговине. Они су са собом понијели посмртне остатке погинулих бораца и сродника.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић констатовао је да је веома важно његовати сјећање на егзодус сарајевских Срба, који као поносан народ нису хтјели да остану под туђинском влашћу и одлучили су да се иселе, носећи са собом своје мртве.

• Сарајевски Срби су у ратном периоду одбранили своја огњишта, надљудским напорима, у више од 30 офанзива. Оно што су у рату одбранили, у миру су изгубили. Вољом свјетских сила, нажалост, општине које су бранили и одбранили припале су Федерацији Босне и Херцеговине – навео је Егић.

Према његовим ријечима, данас се на гробљу „Мали Зејтинлик“ одаје почаст свим тим жртавама и исказује захвалност.

• Колоне и сцене које смо гледали тих дана не могу, а да не оставе утисак на човјека, да препозна велику патњу и напор тих Срба. Република Српска је одбрањена и важно је и за Српску и наше грађане да се обиљежава сјећање на егзодус сарајевских Срба, који је уврштен у календар обиљежавања републичких догађаја од републичког значаја. Влада Републике Српске је издвајала, издваја и издвајаће новчана средства за одржавање Војничког спомен-гробља „Мали Зејтинлик“, како би сваке године био реновиран одређени број споменика. Овдје сам данас из великог пијетета, саосјећања са жртвама рата, погинулим борцима, њиховим породицама – истакао је Егић и додао да сутра званично ступа на дужност министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

Изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва Босне и Херцеговине Жељке Цвијановић Бошко Томић подсјетио је да је и сам био учесник рата и присјетио се тешких тренутака.

• У јединици у којој сам био на Жепи дешавало се да погине 45 људи у једном дану. Најтеже је кад губите своје чланове, другове, саборце који су се борили за Републику Српску. Након тога, било је још много тешких борби али оно што у човјеку оставља огромну тугу је да су људи одбранили своја вјековна огњишта, а послије морали да их напусте. Ти људи нису били озлојађени што морају да напусте кућу и имање, али им је било тешко да оставе своје мртве. Копали смо ноћима овдје раке како бисмо их сахранили. Послије убистава и страдања то су веома тешки тренуци које је овај народ преживио. Једнинство Срба како би сачували Републику Српску потребно је данас више него икад, како се не би поновило оно што су преживјели прије 27 година током егзодуса када су били приморани да напусте своја огњишта у бројним сарајевским насељима, а прије рата било је 180.000 Срба у Сарајеву – нагласио је Томић.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица истакао је да грађани ове локалне заједнице најбоље знају како је било током егзодуса сарајевских Срба прије 27 година.

• Отворили смо широм врата за све сународнике који су морали да напусте своја вјековна огњишта из сарајевских општина послије потписивања Дејтонског споразума јер им је право на даље живљење на тим просторима неко одузео за зеленим столом. Ти људи су прво изнијели своје мртве, који почивају овдје на овом гробљу, а потом су они исељавали. На гробљу „Нови Зејтинлик“ и манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији уписано је 4.200 имена погинулих бораца Сарајвско-романијске регије који су печат Републике Српске и не дозвољавају да било ко прекраја историју и догађаје из протеклог периода. Захвалио бих Влади Републике Српске која води рачуна о Војничком гробљу и позвао бих на јединство и слогу унутар српског народа за одбрану и чување Српске – казао је начелник Бјелица.

Егзодус 120.000 Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског мировног споразума, када је пет општина Српског Сарајева у цјелини припало Федерацији Босне и Херцеговине, док је других пет подијељено између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, гдје су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.

Миланка Томанић, рођена Ђуричић из Вогошће, у рату је изгубила два брата и оца који почивају на „Малом Зејтинлику“.

• Моји најмилији пренијети су овдје 18. марта 1996. године, а доселили смо у Прихватни центар 1. марта. Ми смо још увијек били у Вогошћи када је она припала Федерацији. Сцене и дешавања која смо ми доживјели не могу се описати ријечима, надам се да се никад више никоме неће догодити. Сама помисао да смо изгубили све оно за шта смо се борили и одбранили, и на крају још морали смо да износимо своје мртве, је претешка. Сматрам да су сарајевски Срби много више дали, него на осталим ратиштима. Не умањујем ничију жртву, али дешавало се када некоме кажем како је било, да људи кажу да су пар дана били на ратишту, а по повратку кући живјели нормално. Код нас ни мала дјеца нису живјела нормално, јер се страховало од граната и снајпера – истакла је Томанићева.

Српски борци зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске, одбранили домове, а онда су Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи, Мрковићи, Нахорево и друга насеља, према Дејтонском споразуму, припала Федерацији Босне и Херцеговине.

Бјежећи из својих кућа и са имања сарајевски Срби су понијели само најнеопходније ствари, а многи су се одлучили да премјесте посмртне остатке чланова својих породица.

Једна од њих је и Блаженка Кошарац, супруга погинулог борца из Илијаша, која је такође као и бројне сарајевске породице изнијела посмртне остатке свог супруга на „Мали Зејтинлик“ и остала да живи у Сокоцу.

• Након избјеглиштва из Сарајева 1992. године на село Лука које припада општини Илијаш, супруг Недељко је погинуо 14. маја 1993. године на Коритима код Средњег. Остала сам сама са двоје дјеце, који су сада одрасли породични људи. Тај период је био претежак, требало је отхранити дјецу, јер пуне три године нисмо имали никаква примања, а потом је услиједила поновна селидба након Дејтонског мировног споразума. Биле су то непрегледне колоне камиона, трактора, живих и мртвих. Син који је тада имао тринаест година био је присутан приликом измјештања мог супруга и осталих рођака из нашег села који су настрадали у рату. Снијег и мећава какви су били тада, чини ми се да се више никад нису поновили. То су потресни призори који се никад не заборављају – присјетила се она.

Прво су почеле појединачне ексхумације, а потом и организовано ископавање посмртних остатака и преношење на локацију данашњег Војничког спомен-гробља у Сокоцу, али и у друга мјеста источног дијела Републике Српске у која су избјегле њихове породице.

Након полагања вијенаца на Централни крст „Малог Зејтинлика“, служен је парастос у Манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији. На унутрашњим зидовима овог храма уписана су имена око 4.000 српских бораца Сарајевско-романијске регије погинулих у одбрамбеном-отаџбинском рату.

У Културном центру на Палама, овим поводом, одржана је духовна академија, на којој је приказан документарни филм „Егзодус поново“, режисера Сњежана Лаловића. Филм садржи аутентичне кадрове исељавања 120.000 Срба из Сарајева након потписивања Дејтонског мировног споразума.

Програм поводом обиљежавања 27 година од егзодуса сарајевских Срба организовао је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.