Пост је, најкраће речено, уздржавање од уноса (неке) хране у одређеном временском периоду. Све велике монотеистичке религије (хришћанство, ислам, будизам) имају своја правила поста.
Православци се током поста одричу „мрсне” хране, оброке праве најчешће на води, без масноћа, или једу и рибу коју припремају на уљу. Суштина је да се у данима поста не једу месо, млијеко и јаја као и производи од њих.
Савремена исхрана обилује неправилним и недовољно избалансираним оброцима. У њима има превише масноћа, меса, угљених хидрата, а мало воћа и поврћа. Пост није резервисан само за вјернике, јер у неком смислу представља и својеврсни детокс организма од намирница животињског поријекла.
Пост је здрав и за вјернике и за оне који то нису, уколико је у исхрани укључен велики број нутритивно вриједних намирница. Уколико пост схватите као једноличну „немрсну” исхрану и навалите на кромпир, пиринач, џем и хљеб, пост вам неће бити користан по организам, напротив. Уколико без размишљања уносите углавном угљене хидрате може вам се десити да после 40 дана поста осјећате вртоглавицу, анемију, постанете деконцентисани и депресивни. Немојте се тако једнолично хранити.
Да не бисте упали у замку треба да користите намирнице из традиционалне исхране и то цијело зрно разних житарица. Такође у исхрану треба убацити што више махунарки. Махунарке су богате протеинима, тако да представљају замјену за месо. Зелено лиснато поврће (рецимо спанаћ, зелена салата, блитва, кељ…) је такође благотворно и садржи доста гвожђа.
Комбинација житарица и махунарки је одлична замена за месо и даје вам добар осјећај ситости. Да не бисте имали нагле падове нивоа шећера у крви избјегавајте бијело брашно и производе од бијелог брашна. Нисам претјерано за то да користите производе од соје, јер могу бити ГМО и високо су прерађени. Гледајте да употребљавате што мање прерађених намирница у исхрани. Ако вам се једе путер од кикирикија или хумус од леблебија, направите га сами, није компликовано.
У посту је важно да се што више користи поврће: купус, кељ, келераба, лук, прокељ, празилук, карфиол, шаргарепа, ротква, броколи, цвекла, чери парадајз, рукола, зелена салата… Користите батат, има укус између обичног кромпира и шаргарепе и веома је богат минералима.
Воће је прави рудник витамина и минерала и потребно га је јести током цијеле године, а нарочито за вријеме поста. Циљ је да не ослабите ваш имунитет, а воће је одличан савезник у томе. Бирајте сезонско или тропско, а најбоље је за ужине.
Обавезно користите маслиново уље у облику прелива за салате, веома је благотворно за детокс организма. У току поста треба увести језграсто воће и сјеменке због богатства витаминoм Е и незасићеним масним киселинама. То су ораси, љешници, бадеми, кикирики, семенке, сусам, голица (сјеме бундеве), итд. Обратите пажњу на количине, јер ово су висококалоричне намирнице.
Риба је здрава јер садржи протеине, градивне материје, oмега-3 масне киселине и фосфор који је важан за мождане ћелије. Пожељно је јести рибу два пута недељно, најбоље пастрмку, бранцин, ораду, лосос или неку немасну бијелу рибу.
Као и код здраве уравнотежене исхране и у току поста је пожељно да се одрекнете индустријских производа, разних чипсева, флипсева, помфрита, умака, сосева, кечапа, мајонеза, слаткиша, прије свега затo што су крцате адитивима и шећером и свиме оним против чега се постом борите.
Малишани, као и обољеле, старе и онемоћале особе не би требало да посте, јер може доћи до дефицита одређених нутријената. Особе које имају неку хроничну болест не треба да посте. Строги пост може да угрози здравље и особама које имају проблем са имунитетом. Посљедице поста могу осјетити и жене које имају проблема са остеопорозом, јер мањи унос калцијума доводи до губитка коштане масе.
Јасна Вујичић, нутрициониста
