Финска остаје најсрећнија земља на свету шесту годину заредом, наведено је у овогодишњем извјештају о срећи.

Литванија је једина нова земља у првих 20, док су, према извјештају, Авганистан и Либан двије најнесрећније земље.

Послије Финске, на другом мјесту на листи се налази Данска, потом Исланд, па Израел, Холандија, Шведска, Норвешка, затим Швајцарска, Луксембург и Нови Зеланд.

Србија се налази на 45. мјесту, Хрватска на 48, Црна Гора на 67, а Босна и Херцеговина на 71 мјесту.

Од објављивања првог Извјештаја о срећи у свијету 2012. године постоји све већи консензус о томе да се срећа може промовисати кроз јавне политике и дјеловање бизниса и цивилног друштва.

Истраживање о срећи у свијету користи шест кључних фактора који помажу да се објасне варијације у нивоима среће широм свијета, а то су: социјална подршка, приход, здравље, слобода, великодушност и одсуство корупције.

Први Међународни дан среће обиљежен је прије 10 година, 20. марта 2013. године.

Од тада су људи широм свијета препознали не само важност мјерења среће и благостања, већ су настојали да подрже јавну и приватну политику како би помогли њено промовисање.

„Крајњи циљ политике и етике треба да буде људско благостање“, истиче познати амерички економист Џефри Сакс.

Према његовим ријечима, благостање није „мека“ и нејасна идеја, већ се фокусира на области живота од критичне важности – материјалне услове, ментално и физичко богатство и личне врлине.

„Морамо да претворимо ову мудрост у практичне резултате да бисмо постигли више мира, просперитета, поверења, уљудности и да, среће у нашим друштвима“, истакао је Сакс.

Извјештај о свјетској срећи је публикација Мреже рјешења за одрживи развој УН.