Квизови су постали толико популарни да су се са телевизијских екрана преселили и у кафиће. Зашто их толико волимо?

Бивши професионални кошаркаш, Душан Мацура, један је од великих љубитеља квизова, али и другопласирани такмичар 125. циклуса ТВ Слагалице са освојених 240 поена.

„Квизови уопште су један полигон гдје могу да укрсте копља од сениора до јуниора, од студената и бивших кошаркаша до разних фела људи гдје нико није подређен. Није као у спорту, ако ниси спреман физички не можеш ништа, овде сви имају подједнаку шансу“, каже Мацура.

Прва Слагалица емитована је 22. новембра 1993. године, па многи кажу да је превазишла ТВ формат и постала друштвени феномен. Гледаоци овај квиз доживљавају као нешто своје и љуте се када примете неки пропуст.

„Рецимо било је чувено оно замјерање кад смо навели да Мјесец може бити и планета, може бити у астрологији. А онда су нас сви напали, као па ми знамо да није планета, а ми као не знамо. Наравно да знамо, али у тој области је планета, дакле то је грешка која није грешка, али су то развлачили по таблоидним медијима мјесецима“, објашњава уредник ТВ Слагалице Зоран Марковић.

На питање зашто волимо да гледамо, али и да учествујемо у квизовима, није лако одговорити. У многим кућама гледање квизова је део породичног ритуала.

„Ретко ко помиње награде када разговарамо са њима на том тестирању шта је мотивација. Углавном је то неко лично доказивање или оно класично да га је пријавио син, девојка…“, каже Марковић.

„Воле да се такмиче, воле да тестирају своје знање и врло битно, воле да буду паметнији од других. Кад бисте дошли на неки од домаћих паб квизова, не бисте веровали каквих ту ривалитета има и постоје људи који узимају те неке квизове од 100 до 200 питања и онда их пролазе, уче. Да се на лажемо, и ја то некад радим, јер сви би хтели да буду неки органски зналци, као они то заправо само знају зато што су начитани, али сви ми висимо и на Википедији и осталим сајтовима и тако скупљамо информације са свих страна“, истиче постављач питања и квизоман Иван Андонов.

Када је ријеч о ТВ Слагалици, део одговора је сигурно дуга традиција, увек исти термин, забава и едукација у двадесетак минута, прилагођене цијелој породици. Дио је и у томе што, ако нисмо довољно храбри да се пријавимо и учествујемо у програму, можемо да се такмичимо и крај малих екрана. Сами или у одабраном друштву.