Дан хидрометеоролога обиљежава се сваке године 23. марта. Овај дан, као и претходни Дан вода, 22.март, заједно су обиљежили Природно-математички факултет у Бањој Луци и Хидрометеоролошки завод Републике Српске. Овим поводом организован је низ научних предавања и презентација, а све са циљем стицања и ширења нових знања из области хидрологије, агрометеорологије и саме метеорологије.

Метеоролог РХМЗ-а Милица Ђорђевић

Хидрометеоролошки завод Републике Српске задужен је по Закону за хидролошки и метеоролошки мониторинг у Републици Српској и у његовом саставу се налазе Хидрометеоролошке станице распоређене широм земље, ријечи су метеоролога Милице Ђорђевић, која је за „Инфо центар“ Соколац додала да су оне и основа система метеорологије, јер без информација са терена није могуће имати комплетну слику о тренутним временским приликама, као ни о прогнози и упозорењу за неке опасне и ванредне појаве. Према њеним ријечима Завод располаже класичним метеоролошким станицама на којима су запослени осматрачи и новијим аутоматским метеоролошким станицама.

  • Првих је нешто више од двадесет, док је на подручју РС распоређено нешто више од четрдесет аутоматских станица. Све оне чине велики и значајан систем на основу ког се добијају временски подаци и прогнозе, казала је Ђорђевићева.

Она је напоменула да је једна од најзначајнијих и најстаријих таквих станица Хидрометеоролошка и сеизмолошка станица у Сокоцу, на Мајданима, основана прије једног вијека.

  • То је једна од најстаријих метеоролошких станица са историјом дугом око стотину година. Имала је краће прекиде у свом раду, али и данас свакодневно врши мјерење.

Она истиче да се значајан развој метеорологије десио у посљедњих тридесет, четрдесет година, заједно са научно-технолошким развојем. Раније је особа/посматрач морала/о да буде на мјесту осматрања и физички посматра и биљежи параметре, а данас већи дио посла обављају уређаји. Подаци су се слали факсом или саопштавали телефоном, а данас су рачунарски програми скратили сам процес слања и архивирања података.

  • Аутоматске метеоролошке станице биљеже податке без прекида и шаљу их у јединствену базу, а без обзира на развој технологије и даље су незамјењиви метеоролошки осматрачи који не само да врше основна мјерења већ нам саопштавају и информације о временским појавама, како изгледа небо, облаци, да ли имамо непогоде, а све набројано даје нам ширу и вјеродостојнију слику, казала је она.

Ђорђевићева истиче да смо свједоци сталних климатских промјена. Температуре су из године у годину за степен два више, а то примјете не само стручњаци већ и обичан човјек.

  • Све чешће смо свједоци различитих екстрема. Честе су и непогоде, поплаве и суше. Све су то посљедице климатских промјена. Управо због тога је развој и улога метеорологије све значајнија.

Они који би у будућности хтјели да се баве овом посебном и занимљивом струком, претходно би требали да се интересују за природне науке попут математике, физике, географије. У БиХ не постоји факултет из ове области, а звање метеоролог могуће је стећи у Београду на Београдском Универзитету.

Иако је календарски почело, прољеће на Романији одувијек мало касни. Према прогнози наше саговорнице наредних дана биљежиће се пораст дневне температуре. Идућу седмицу обиљежиће више падавина и кише, на планинама средином седмице могућ је и слаб снијег. Дугорочно, према прогнозама, прољеће ће за нијансу бити топлије од претходних.

На данашњи дан 1950. године ступила на снагу Конвенција о оснивању Свјетске метеоролошке организације и овај дан се обиљежава као Свјетски метеоролошки дан. Свјетска метеоролошка организација је основана ради лакшег стварања свјетске мреже станица за метеоролошка осматрања и одржавања система за брзу размјену информација о временским приликама.

Хидрометеоролошка станица у Сокоцу, коју смо данас посјетили, основана је 1892. године за вријеме аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини. У Сокоцу влада  планинска клима, а на климу пресудно утичу конфигурација терена и надморска висина. На основу метеоролошких посматрања, најниже температуре измјерене су у јануару. Љетни температурни максимум забиљежен је у јулу. Посљедњих година честа су љета са високим температурама, а зиме без много снијега са изузетком 2011/2012 године.