Данас је сриједа, 26. април, 116. дан 2023. До краја године има 249 дана.

121. – Рођен римски филозоф и цар Марко Аурелије Антоније, који је током владавине од 161. до 180. године сузбио германску инвазију на Римско царство. Његове биљешке на грчком језику, вођене на ратним походима у Европи и Азији, филозофска интроспекција и размишљања о етици, објављена посмртно у 12 књига под насловом „Самом себи“, вијековима су биле једно од најчитанијих штива. Један је од најзначајнијих представника позног стоичког еклектицизма и моралном самоанализом много је утицао на потомство. Упамћен је и по изузетној скромности и честитости, крајње неуобичајеним за владара.

1452. – Рођен италијански сликар, вајар, архитекта, инжењер, проналазач и мислилац Леонардо да Винчи, један од највећих умова ренесансе, који је спојио средњовјековно енциклопедијско знање са егзактном модерном методом опажања. У Француску је прешао 1516, гдје је 1519. умро. Израдио је релативно мало слика, од којих су најзначајније „Мона Лиза“, „Богородица у пећини“, „Света Ана“, „Тајна вечера“. Урадио је велики број цртежа, а многе његове фреске су оштећене зато што је експериментисао бојама. Није се интересовао само за људско тијело и природу него и за психологију: у „Тајној вечери“ је методски простудирао и нијансирано изразио карактер сваке личности, а у „Мона Лизи“ је тражио мистерију унутрашњег живота. Први је унио атмосферу у слике и помоћу свијетло-тамног моделисања дао топлину коже и мекоту тијела. Ниједно његово вајарско дјело није сачувано, а архитектонске замисли су остале у пројекту. Живо су га привлачиле и природне науке – физика, астрономија, хемија. Пројектовао је и справе за летење. Написао је „Трактат о сликарству“.

1532. – Турска војска, напредујући ка Бечу, под командом султана Сулејмана Другог, упала у Мађарску.

1573. – Рођена француска краљица италијанског поријекла Марија де Медичи, која је послије смрти краља Анрија Четвртог – 1610. управљала земљом као регенткиња уз сина Луја Тринаестог. Покушавала је да сузбије самовољу високог племства, а кад није успјела да нађе ослонац у парламенту, распустила га је 1614, послије чега се скупштина није састајала до Француске револуције 1789. Тек је кардинал Арман Жан Ришеље, први министар од 1624, сузбио тежње племства и ојачао краљев апсолутизам, али је онемогућио и њен уплив на државне послове.

1607. – Капетан Џон Смит у Кејп Хенри у Вирџинији довео прве колонисте, који ће основати прво стално британско насеље у Америци.

1711. – Рођен шкотски филозоф, економиста и историчар Дејвид Хјум, који је критиком вјеродостојности метафизике, односно преиспитивањем принципа каузалитета, уздигао емпиристичко филозофско мишљење у Енглеској. Дао је значајан подстицај критичкој филозофији Имануела Канта и утицао на позитивизам и логичко-емпиристичку филозофију. Претходник је класичних енглеских економиста и творац квантитативне теорије новца. Дјела: „Расправа о људској природи“, „Морални, политички и литерарни огледи“, „Филозофски оглед о људском разуму“, „Политичке расправе“, „Истраживање принципа морала“, „Историја Енглеске“, „Мој живот“.

1798. – Рођен француски сликар Ежен Делакроа, главни представник романтизма, изврстан колориста, склон литетарним и егзотичним сижеима, који је створио дјела великог темперамента и драматичности. Илустровао је „Фауста“ Јохана Волфганга Гетеа и написао „Дневник“ у којем је изложио запажања о умјетности. Дјела: „Дантеова барка“, „Улазак крсташа у Цариград“, „На барикадама 28. јула 1830.“, „Покољ на Хиосу“, „Смрт Сарданапала“.

1812. – Рођен њемачки индустријалац Алфред Круп, назван „краљ топова“, под чијом је управом металуршки концерн „Круп“ 1847. почео да производи тешке топове. Фабрике „Круп“ су у оба свјетска рата производиле тешко наоружање за њемачку војску.

1828. – Русија објавила рат Отоманском царству ради подршке борби Грчке за независност.

1865. – Џон Вилкис Бут, убица предсједника САД Абрахама Линколна, убијен је у пуцњави с федералним војницима, 11 дана послије Линколнове смрти.

1889. – Рођен аустријски филозоф Лудвиг Витгенштајн, заслужан што је проблематика језика, значења и смисла исказа добила посебно мјесто у филозофији. Дјела: „Филозофска истраживања“, „Плава и смеђа књига“, „Напомене о основама математике“, „Филозофске напомене“.

1894. – Рођен њемачки ратни злочинац Рудолф Хес, замјеник нацистичког вође Адолфа Хитлера, који је у мају 1941, наводно на своју руку, авионом одлетио у Шкотску, намјеравајући да код британске владе издејствује сепаратан мир с Њемачком. Његов приједлог није прихваћен и крај Другог свјетског рата је дочекао као заробљеник у Великој Британији. На суђењу у Нирнбергу 1946. осуђен је за ратне злочине на доживотну робију. У августу 1987. објесио се у ћелији затвора „Шпандау“ помоћу електричног кабла.

1904. – Умро математичар Димитрије Нешић, професор математике на Великој школи у Београду, члан Српске краљевске академије и министар просвјете. Написао је више уџбеника и увео метарске мјере у Србији.

1910. – Рођен писац Мехмед Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности, један од највећих српских књижевника 20. вијека. Како је сам открио, потомак је српске породице Вујовић. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог свјетског рата био је професор у гимназији у родној Тузли. По изласку из усташког логора 1943. придружио се партизанима, а послије рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, умјетнички директор „Босна-филма“ и главни уредник сарајевског Издавачког предузећа „Свјетлост“. Због прогона којем су га подвргли босански политичари прешао је у Београд и ту остао до смрти – 1982. године. Роман „Дервиш и смрт“, један од најзначајнијих у српској литератури, одликује се особеношћу третирања теме, густином опсервације човјековог живота у трагичним околностима, рефлексијама о људској егзистенцији и – као и друга његова дјела – унутрашњим чаром приповиједања. Остала дјела: романи „Тишине“, „Тврђава“, „Магла и мјесечина“, „Круг“, збирке приповиједака „Прва чета“, „Туђа земља“, „Дјевојка црвене косе“, студија „За и против Вука“, есеји „Писци, мишљења, разговори“, мемоарска проза „Сјећања“, неколико филмских сценарија.

1915. – Италија тајно потписала Лондонски уговор с Великом Британијом, Русијом и Француском и прешла у Првом свјетском рату на страну сила Антанте, које су јој обећале Тирол, Трст, Горицу, Истру, дијелове Далмације и Албаније и Додеканеска острва у Егејском мору.

1931. – Умро српски глумац и редитељ Милорад Гавриловић, управник Народног позоришта у Београду, један од најдаровитијих и најобразованијих глумаца свог времена. Знатно је утицао на стил игре у смјеру природног говора и понашања на сцени.

1937. – Њемачки авиони, које је Франсиску Франку послао Адолф Хитлер, у Шпанском грађанском рату разорили градић Гернику у Баскији и усмртили стотине цивила. Шпански сликар Пабло Пикасо овјековјечио је страдање Гернике на истоименој слици.

1942. – У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло је 1.540 људи.

1954. – У Женеви почела конференција о Индокини, чиме је окончана француска доминација у том дијелу свијета. САД нису прихватиле резултате скупа, па је јуна 1954. диктатор Нго Дин Дијем, уз подршку САД, постао премијер Јужног Вијетнама.

1962. – Америчком ракетом из Кејп Канаверала лансиран први британски сателит – „Аријел Први“.

1964. – Тангањика, Занзибар и Пемба основале Уједињену Републику Тангањике и Занзибара, која је 29. октобра 1964. названа Танзанија.

1966. – У ерупцији вулкана Келуд, на индонезијском острву Јава, погинуло најмање хиљаду људи.

1984. – Умро амерички џез музичар афричког поријекла Вилијам – Каунт Бејзи, композитор и вођа оркестра. Основао је 1937. оркестар са врхунским музичарима – укључујући пјевачицу Били Холидеј и трубача Бака Клејтона – који је убрзо стекао славу најбољег свинг-оркестра у свијету.

1986. – У совјетској атомској електрани у Чернобиљу експлодирао четврти реактор, изазвавши најтежу мирнодопску нуклеарну катастрофу, послије које је хиљаде људи умрло од посљедица зрачења, а радиоактивни облак је прекрио знатан дио Европе.

1994. – Приликом пада тајванског путничког авиона „ербас А300-600“ у близини аеродрома код јапанског града Нагоје погинуло је свих 264 путника и чланова посаде.

1994. – У Јужној Африци почели први избори, на којима су учествовали и црнци и бијелци.

1999. – У Албанији се срушио амерички хеликоптер АХ- 64 типа „апач“.

2004. – Дом народа Парламентарне скупштине БиХ усвојио је измјене и допуне Изборног закона БиХ, којима се регулише заступљеност националних мањина у органима локалне власти и омогућава плаћено политичко оглашавање у предизборној кампањи.

2005. – Парагвајски писац Роа Бастос, једна од централних личности у латиноамеричкој књижевности, преминуо је у 88. години. За књигу „Ја, врховни“ /1974/ добио је Сервантесову награду /1989/.

2007. – Руски предсједник Владимир Путин суспендовао обавезе Русије из Споразума о конвенционалним снагама у Европи због америчког плана о постављању ракетног штита у земљама источне Европе.

2011. – Чилеански пјесник Гонзало Рохас премиуо у 94. години у Сантјагу. Међу његовим најпознатијим дјелима су књиге поезије „Несрећа човека“ /1948/, „Против смрти“ /1964/ и „Тама“ /1967/. Рохас је 2003. добио највеће књижевно признање на шпанском говорном подручју, награду „Сервантес“. Добитник је више награда за књижевност, укључујући и чилеанску Националну награду за књижевност, Награду краљице Софије за Иберијско-америчко пјесништво, мексичку Октавио Паз награду.