Недавно откривен списак српске дјеце, које је хуманитарка аустријског поријекла Диана Будисављевић спасила из логора смрти Независне Државе Хрватске, изложен је од данас у атријуму Народног музеја Србије у Београду, гдје ће заинтересовани моћи да га погледају у наредних десет дана, а списак је већ и дигитализован.

Оригинални списак, који је однедавно у посједу Музеја жртава геноцида из Београда, а за који се сматрало да је изгубљен или уништен, настао је половином 1942. године након битке на Козари, а садржи имена и презимена деце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца.

Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић рекао је на конференцији за новинаре да се ради о једном од најзначајнијих открића у српској историографији који медији већ називају „Српском Шиндлеровом листом“.

Од петка, када је ово откриће објелодањено, Музеју се, навео је Ристић, јавио велики број сродника и потомака жртава са молбом да изврше увид у списак, као и изузетно велики број институција.

Ристић је рекао да је списак већ дигитализован и да се заинтересовани могу јавити Музеју жртава геноцида и путем електронске поште или телефоном, дају податке о својим сродницима и добију увид у дигиталну копију или податке.

Он је навео да је, према познатим подацима, живо још 250 до 300 дјеце бивших заточеника логора смрти у НДХ.

Ристић је објаснио да је списак, настао у „Заводу за глухонијему дјецу“ у Загребу у оквиру акције којом је руководила Диана Будисављевић, конципиран по абецедном реду имена дјеце и сложен у фасцикле, те да постоји и фаскцикла насловљена са „Безимени“.

Како је навео, уз списак је спајалицом био закачен и папирни замотуљак у коме су се налазиле наушнице двогодишње дјевојчице и написаним именом презименом и датумом смрти, која је спасена из логора Стара Градишка, али је била у тако лошем стању да је преминула, а њено име се такође налази на списку.

Ристић је истакао да је Диана Будисављевић и из овог списка узимала податке и уписивала их у картотеку, која јој је одузета након Другог свјетског рата, а за коју се још увијек не зна гдје се налази.

Директор Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић да је овај списак, за који се мислило да је изгубљен или уништен током Другог свјетског рата, свједочење од неизмјерне вриједности за памћење читавог свијета.

„На овај начин, презентацијом, интерпретацијом и заједничком комуникацијом доприносимо очувању идентитета свих нас и постепено одужујемо колосални историјски дуг Диани Будисављевић“, рекла је Брешковићева.

Јавност ће у наредних десет дана у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, моћи да види четири странице оригиналног списка дјеце, исписаног руком, изложене у витрини.

Диана Будисављевић била је хуманитарка аустријског поријекла, удата за љекара српске националности у Загребу, која је током Другог свјетског рата спасила више од 10.000 дјеце из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској.

Дјеца коју је покушавала да спаси била су углавном српске националности са подручја у којима је Независна Држава Хрватска вршила геноцид над Србима.

Диана Будисављевић је водила је картотеку о дјеци, с надом да би једнога дана она могла бити враћена својим биолошким породицама, али јој је по налогу Министарства социјалне политике Хрватске маја 1945. године та документација одузета.