Извор: Средњошколски центар „Василије Острошки“ Соколац

Из просторија наше  школе, посљедњег дана новембра 1975. године, први пут се огласила  Радио Романија, радио-станица која је била главни извор локалних вијести за општину Соколац, Хан Пијесак и Рогатицу. Радио Романија имаће кључну улогу у информисању о догађајима из предстојећег рата. Први спикери били су:  Загорка Зечевић, професорица руског језика, Фадил Селимовић, Радмила Подинић и Марин Цвијетић, тада још увијек ученик Средњошкошколског центра Соколац. Музички сарадник од почетка био је професор Богољуб Спремић, који је предавао у нашој школи. Многи бивши средњошколци са носталгијом се сјећају школских игранки (сала поред зборнице, касније преграђена). Музику са грамофонских плоча пуштао је Марин Цвијетић; славила се и Нова година; наступала је „Кристална решетка“, локална музичка група коју су чинили већином средњошколци. Једном је свирао Рајко Којић, гитариста легендарне „Рибље чорбе“.

Школске 1977/78. године Средњошколски центар Соколац конституише се као Радна организација средњег усмјереног образовања и васпитања Соколац, а чине је: Гимназија „Слободан Принцип Сељо“, Школа ученика у привреди и Школа са практичном обуком.

Школске 1979/80. Уписано је 526 ученика у 20 одјељења. У октобру је спроведена 7-дневна екскурзија са циљем упознавања културно-историјских споменика градова: Вишеград, Титово Ужице (Ужице), Скопље, Охрид, Титоград (Подгорица), Цетиње, Дубровник (и Тјентиште). Нажалост, искључено је пет ученика због великог броја неоправданих часова и непримјерног владања. Кодекс о понашању и облачењу ученика и запослених био је строг, ученици су носили радне кецеље; професорице нису могле доћи на посао у панталонама или у краћој сукњи. Соколачка гимназија била је надалеко позната и цијењена. Касних 60-их и 70-их година у нашој школи образовали су се многи будући доктори наука, љекари, професори, инжењери…

Неки од њих су: проф. др Драгослава Ђерић, чувени специјалиста оториноларингологије, проф. др Спасенија Ћеранић, доктор психологије, проф. др Милорад Цвијетић, доктор електротехнике са свјетском научном каријером; академик проф. др Ново Пржуљ, у свијету признати стручњак за генетику и оплемењивање биљака, који је још у гимназијским данима показао афинитет према науци (побједник Републичког такмичења из биологије, на Савезном такмичењу освојио је друго мјесто); проф. др Радослав Грујић, чија је ужа специјалност биотехнологија, ректор Универзитета Источно Сарајево од 2014. до 2017; пуковник проф. др Урош Зорановић, васкуларни хирург на ВМА у Београду; проф. др Ранко Реновица, доктор техничких наука.

Бивши гимназијалци, касније професори у нашој школи:

Петра Делић, Драгиња Вуковић, Загорка Зечевић и Олга Боровчанин, професорице руског језика;професори српског језика и књижевности –  Жарко Ковачевић, Смиљка Грујић, Снежана Божић, која је обављала и функције предсједника Скупштине општине Соколац и начелника Општине (2000-2007), министра просвјете и културе у Влади премијера Пера Букејловића, функцију потпредсједника Народне скупштине РС… Бивши гимназијалци су и професори математике- Миломир Грајић, Миломир Ногоштић, Драган Ивановић; проф. географије Маринко Реновица; проф. информатике Мирјана Вуковић; проф. хемије Радмила Цвијетић; проф. биологије Весна Планинчић Грујић; проф. филозофије Зорица Лелек; проф. социологије Зорица Крсмановић…

У овом периоду у нашу школу ишли су и: политолог Бранимир Ђурковић, дугогодишњи директор Инфо центра Соколац, који је љубав према новинарству развио у гимназијским данима, у Новинарској секцији, коју је водио Будимир Симоновић, проф. српскохрватског језика и дописник „Политике“; новинари – Сузана Обрадовић, Добрила Абазовић, Грујо  Караџић; пјесници Радислав Ћивша и проф.социологије Миланко Витомир Мали, по коме је установљена пјесничка награда на соколачким Видовданским сусретима, а који је име добио по свом стрицу, народном хероју; Јелена Дундић, вишегодишњи успјешни директор Установе за културу; адвокати – Ненад Петрушић, Вељко Ћивша, Драган Подинић, својевремено члан Владе РС; чувени генерал Винко Пандуревић; економиста Горан Мачар, одликован Карађорђевом звијездом  другог реда за активно учествовање у формирању Републике Српске; инжењер машинства Милан Тупајић, један од првих посланика у Народној скупштини РС и бивши предсједник Скупштине општине Соколац; политолог Љубомир Ерић, који је имао функције предсједника Скупштине општине Соколац и начелника Општине; економиста Драган Цвијетић, начелник општине Соколац од 2004. до 2008; инжењер саобраћаја Мирко Пандуревић, директор „Романијапутева“; економиста Слободан Ећимовић, некадашњи министар у Министарству за избјеглице и расељена лица РС; неуропсихијатри Момир Јанковић и Радмила Ћеранић; врсни педијатар Драган Ћајић; др Милорад Шупић, хирург; др Снежана Марић, офталмолог…

Спортски прегаоци: економисти Нешо Боровчанин и мр Зоран Мачар; Марко Обреновић, дугогодишњи управник Поште у Сокоцу и тренер ОК „Гласинац“; Драган Јоловић, истакнути атлетичар и тренер; Горан Цвијетић, тренер атлетичара и својевремено фудбалер „Гласинца“; фудбалски тренер Милан Реновица…

Осим Неђа Ђуровића и Славка Копривице, југословенских шампиона и репрезентативаца у атлетици, најпознатији соколачки спортиста је фудбалер Милош Ђурковић, голман шампионске екипе „Сарајева“ у сезони 1984/85. и истанбулског клуба „Бешикташ“ са којим је наступао у Купу европских шампиона. Најбољи фудбалери  „Гласинца“, како тврде упућени, били су Динко и Дамир Врабац.

Свима је заједничко да су бивши ученици Средње школе у Сокоцу, да су обиљежили један период, али и оставили неизбрисив траг.