Данас је сриједа, 3. мај, 123. дан 2023. До краја године има 242 дана.

1469. – Рођен италијански писац, политичар, дипломата и историчар Николо Макијавели, један од утемељивача политичке науке. Послије стварања Фирентинске републике 14 година је био секретар владајућег Савјета десеторице. Ослободио је политичка разматрања теолошких, моралних и метафизичких концепата и зачетник је идеје националне државе. У главном дјелу – „Владалац“, у коме је изнио и своја дипломатска искуства, разрадио је теорију према којој владар треба да управља државом у интересу њеног јачања, без обзира да ли ће циљ постићи законом или силом, а ако чињенице оптужују владара извињава га добар резултат. Сматрао је да су мјерила индивидуалног морала неподобна за процјену поступака у име државе. Залажући се за бољи положај и јединство Италије, истицао је да за отаџбину не треба штедјети нити бирати средства и да владар мора да буде спреман да користи и закон, својствен људима, али и силу, својствену звијерима уколико је закон недовољан за остварење циља, из чега је касније изведен појам „макијавелизам“. Римокатоличка црква је 1559. године, 32 године послије Макијавелијеве смрти, ставила његова дјела на „Индекс забрањених књига“. Остала дјела: „Разматрања о првих десет књига Тита Ливија“, „Историја Фиренце“, „О ратној вјештини“, комедија „Мандрагола“.

1494. – Шпански морепловац италијанског поријекла Кристофор Колумбо открио карипско острво, које је касније названо Јамајка.

1500. – Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал на путу ка Индији открио Бразил и прогласио га посједом Португалије. У јануару исте године уз обалу Бразила приспио шпански морепловац Винсенте Јанес Пинсон, али није искористио прилику да ту земљу прогласи шпанским посједом.

1748. – Рођен француски револуционар и свештеник Емануел Жозеф Сиеј, назван „патријарх револуције“, један од вођа Француске револуције и оснивача Јакобинског клуба, који је 1799. одиграо кључну улогу у државном удару којим је власт приграбио Наполеон Бонапарта. У току револуције напустио је јакобинце и постао члан клуба Фејана, који је заступао начела уставне монархије. У политици је био превртљив и заузимао је истакнуте положаје у свим фазама револуције, изузев у периоду јакобинске диктатуре. У брошури „Шта је трећи сталеж“ изложио је политичке захтјеве буржоазије.

1791. – Пољски краљ Стањислав Други Август Поњатовски потписао либерални устав – други такав документ у свијету послије устава САД – којим је успостављена парламентарна монархија.

1814. – Француски краљ Луј Осамнести вратио се у Париз послије пораза цара Наполеона Првог у бици код Ватерлоа.

1841. – Нови Зеланд проглашен британском колонијом.

1898. – Рођена Голда Мабович Мејрсон, позната као Голда Меир, државник и прва жена премијер Израела од 1969. до 1974. Из родног Кијева је 1906. отишла у САД, а у Палестину је прешла 1921. и живјела је у једном кибуцу. Била је руководилац у Савезу синдиката и Свјетској јеврејској агенцији, а 1948. је постала први амбасадор Израела у СССР-у. Потом је била министар рада и шеф дипломатије, од 1956. до 1966. генерални секретар партије МАПАЈ, а од 1972. замјеник предсједника Социјалистичке интернационале.

1898. – Умро српски књижевни и позоришни критичар и историчар књижевности Светислав Вуловић, професор Велике школе у Београду, члан Српске краљевске академије, један од најутицајнијих српских књижевних критичара у 19. вијеку. Написао је критичке студије трајније вриједности о српским пјесницима романтичарима: Петру Другом Петровићу – Његошу, Сими Милутиновићу – Сарајлији, Бранку Радичевићу, Ђури Јакшићу.

1902. – Рођен француски физичар Алфред Кастлер, члан Француске академије, добитник Нобелове награде за физику 1966. Открио је и развио оптичке методе изучавања Херцових резонанци у атомима и његов рад је од кључног значаја за развој ласера.

1922. – У Паризу основана Међународна жељезничка унија, међу чијим оснивачима су биле Југословенске жељезнице.

1936. – У Јагодини у организацији Народног фронта слободе одржане најмасовније антифашистичке демонстрације у Поморављу између два свјетска рата.

1939. – На мјесто шефа совјетске дипломатије ступио Вјачеслав Молотов, а већ идућег дана почели тајни преговори СССР-а и Њемачке, окончани крајем августа 1939. пактом о ненападању. Молотов је у томе имао великог удјела.

1945. – Британска 14. армија у Другом свјетском рату заузела Рангун, главни град тадашње Бурме, ослободивши га јапанске окупације.

1946. – У Токију почео засједање Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанским ратним злочинцима. Процес је трајао до новембра 1948, кад је од 28 окривљених седам осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а остали на временске казне. Због стратешких геополитичких интереса САД, није суђено цару Хирохиту иако се знало да он није био „играчка у рукама јапанских милитариста“, према миту који је касније упорно ширен, и да је подстицао ратоборност Јапана уочи Другог свјетског рата и у току рата, што је нанијело огромне патње окупираним народима у Азији.

1968. – У Паризу су се жестоко сукобили студенти и полиција, што је означило почетак једномјесечних демонстрација које су захватиле још неке европске земље, укључујући и Југославију.

1991. – У родно село Лелић код Ваљева пренесене мошти епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића, изузетног бесједника, доктора теологије и филозофије, који је 1956. умро у једном руском манастиру у САД. Први свјетски рат је провео на Западу као изасланик српске владе, а у Другом свјетском рату био је заточен у нацистички концентрациони логор. Послије ослобођења Југославије остао је у емиграцији као непомирљиви противник режима Јосипа Броза Тита.

1991. – Умро амерички писац пољског поријекла Јузеф Новак, познат као Јежи Косински, у чијим дјелима преовладавају теме насиља, суровости, понижења и пожуде. У првом и најбољем роману „Обојена птица“ гротескно је описао заосталост источноевропског села у вријеме Другог свјетског рата. Било је покушаја да му се оспори ауторство неких романа објављених под његовим именом. Остала дјела: романи „Кораци“, „Присутности“, „Ђавоље дрво“, „Пилотска кабина“.

1992. – У Добровољачкој улици у Сарајеву припадници такозваних „Зелених беретки“ и Територијалне одбране БиХ, према наредбама члана Предсједништва БиХ Ејупа Ганића, напале колону возила ЈНА која је, према договору Алије Изетбеговића и УНПРОФОР-а, напуштала тадашњу Другу војну област. Телевизијске станице емитовале су снимке на којима су се видјела угљенисана тијела војника код сарајевске Скендерије.

1996. – Делегати 55 земаља сагласили су се на конференцији УН о новим правилима коришћења мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану.

1999. – Касетне бомбе, избачене из авиона НАТО-а, усмртиле најмање 20 и раниле 43 људи у аутобусу код Савиних вода у близини Пећи. То подручје је више од два сата засипано касетним бомбама, па су рањени и припадници спасилачких екипа.

1999. – Авиони НАТО-а разорили зграду новосадске Радио-телевизије.

2001. – Бившем југословенском предсједнику Слободану Милошевићу у Окружном суду у Београду Савезно министарство правде доставило оптужницу Хашког трибунала, коју је Милошевић одбио да прими.

2006. – Европска унија суспендовала преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању са Србијом због тога што генерал Ратко Младић није ухапшен и изручен Хашком трибуналу.

2006. – Жалбено вијеће Међународног суда у Хагу потврдило пресуде Хрватима из БиХ Младену Налетилићу – Тути и Винку Мартиновићу – Штели, који су осуђени на 20, односно 18 година затвора због учествовања у етничком чишћењу муслимана на подручју Мостара од априла 1993. до јануара 1994. године.

2006. – Јерменски авион са 113 путника и чланова посаде срушио се у Црно море, близу руске обале.

2007. – Високи представник за БиХ Кристијан Шварц-Шилинг именовао бившег амбасадора САД у БиХ Клифорда Бонда за изасланика за подручје Сребренице.

2008. – Власти на Куби дозволиле грађанима да легално посједују рачунаре, али без приступа интернету.

2008. – Након 10.000 година мировања прорадио вулкан Чаитен на југу Чилеа.