У каријери спортског новинара постоје, тако, неке приче које до сада није испричао и написао а итекако заслужују да се ураде.

И постоје, тако, спортисти, по свему примјерни, нешто као узори за младе који треба да се баве или се већ баве спортом. А нису се, или су се ријетко нашли, на ступцима штампе, новинским редовима, колумнама на интернету…

Нису а заслужили су.

Данас ме је једна информација, више као цртица, учинила сретним.

Наиме, одбојкашица Леотара Јелена Козић је постала мајка.

И то по трећи пут. Она и њен супруг Мирко, одбојкаш Љубиња и тренер млађих категорија дјевојчица у Љубиње банкому, добили су дјевојчицу.

Морате да признате да је ријеткост да неки од брачних парова, у овом времену, има троје дјеце. А још већа ријеткост је да Мајка при том буде и успјешан спортиста.

А о Јелени на терену ћу у двије реченице и то како ми је рекла једна од њених саиграчица.

„Рато, она је нама на терену као мајка, као саиграч, као капитен, као најбоља другарица…. као најрођенија. Када клонемо она је ту, када станемо она је ту да нас подигне, када нас ухвати летаргија она нас, баш као најрођенија охрабри и врати у побједнички ритам“, каже ми ова дјевојка којој би Јелена и заиста могла да буде мајка.

У потрази са неком фотографијом, имали смо потешкоћа јер Јелена себе увијек на терену поставља у други план. Даје предност млађима а она је ту, увијек да помогне, савјетује, бодри…

Па тако је ријетко и на фотографијама.

И треба ли ту ишта додати.

Па ништа осим да се потписник ових редова мало и оправда.

Наиме, велики интервју са Јеленом и Мирком је био договорен, камере скоро укључене, микрофони, монтажа… а онда сам сазнао да је Јелена у благословљеном стању. Помислио сам, новинарским инстиктом вођен да сачекам, да ће боља прича бити када напишемо наслов „Јелена бриљирала на терену а три принцезе је бодриле са трибина“.

Одмах сам честитао Јелени и предложио једну овакву причу.

Одговорила ми је кратко: „Наравно“.

Таква је Јелена.

У три ријечи.

Жена. Мајка. Краљица…..