Данас је петак, 5. мај, 125. дан 2023. До краја године има 240 дана.

1570. – Отоманско царство објавило рат Венецији зато што је одбила да му преда медитеранско острво Кипар.

1813. – Рођен дански филозоф Оби Серен Кјеркегор, родоначелник филозофије егзистенцијализма, назван „копенхашки Сократ“. Насупрот филозофској традицији, посебно у противставу према систему филозофије Фридриха Хегела и традиционалне хришћанске мисли, развио је друкчији увид у обиљежја људског индивидуалног битисања. Према његовом учењу, за егзистенцију нема система, јер је она слобода, дух, немир, стрепња, очајање, доживљај гријеха, непојмљивост, болест насмрт – увијек однос, а не категоријално постојање. Дјела: „О појму ироније са сталним освртом на Сократа“, „Или – или“, „Појам стрепње“, „Болест насмрт“, „Дневник“, „Стадијуми на животном путу“, „Филозофске мрвице“.

1815. – Рођен француски писац Ежен Мартин Лабиш, који је у комедијама и водвиљима духовито карикирао грађанско друштво Француске у 19. вијеку. Дјела: „Сламни шешир“, „Пут господина Перишона“.

1818. – Рођен њемачки филозоф јеврејског поријекла Карл Хајнрих Маркс, највећи социјалистички теоретичар и истакнути вођа западноевропског радничког покрета у 19. вијеку. Завршио је студије филозофије у Берлину, а у 23. години је докторирао филозофију на Универзитету у Јени дисертацијом „Разлика између Демокритове и Епикурове филозофије природе“. Одустао је од универзитетске каријере и 1842. постао главни уредник „Рајнских новина“. Кад су пруске власти 1843. забраниле лист због револуционарне усмјерености, емигрирао је у Француску. Отада је, с краћим прекидима, живио у емиграцији, најдуже у Енглеској, гдје је умро 1883. Од септембра 1844. до краја живота дружио се и најтјешње сарађивао с њемачким филозофом Фридрихом Енгелсом. С њим је 1847. основао у Лондону Савез комуниста, прву револуционарну радничку организацију, и 1848. њих двојица су издала сажет програм организације – брошуру „Манифест комунистичке партије“. Под његовим утицајем 1864. је основана Прва интернационала. Написао је низ капиталних дјела из економије, филозофије, историје и социологије. Дјела: „Прилог јеврејском питању“, „Прилог критици Хегелове филозофије права“, „Критика Хегелове филозофије државног права“, „Економско-филозофски рукописи“, „Тезе о Фојербаху“, „Њемачка идеологија“ /с Енгелсом/, „Света породица“ /с Енгелсом/, „Биједа филозофије“, „Класне борбе у Француској 1848-1850“, „Осамнаести бример Луја Бонапарте“, „Грађански рат у Француској“, „Капитал – критика политичке економије“.

1821. – Умро бивши француски цар Наполеон Први Бонапарта, један од највећих војсковођа у историји, чији су освајачки походи измијенили Европу и окончали феудализам. Први пут се истакао 1793. у борби против Енглеза код Тулона, кад је у 24. години постао генерал. У Италији је 1796. и 1797. потукао војску Аустрије, а 1797. укинуо Млетачку републику. Послије похода на Египат, по повратку у Француску је – користећи незадовољство владавином Директоријума – у новембру 1799. државним ударом завео режим конзулства, узевши неограничену власт као „први конзул“, а од 1802. као „доживотни конзул“. Реформисао је администрацију, просвјету, финансије и судство, дао Француској нов кривични и грађански закон /Наполеонов кодекс/, закључио конкордат с папом Пијем Седмим и привремено сузбио аспирације Велике Британије и Аустрије. Користећи успјехе, 1804. се прогласио царем, наставио освајања и завео апсолутистичку владавину. Побједама 1805. над Аустријанцима код Улма и руско-аустријском војском код Аустерлица приморао је Аустрију на мир, а 1806. је заратио с Прусима, потукао их код Јене и Ауерштата и 1807. приморао Пруску да потпише мировни уговор под веома тешким условима. Потом је покушао да покори Шпанију и 1808. је брата Жозефа поставио за шпанског краља. Наполеонове побједе од 1805. до 1809. омогућиле су потпуну политичку и економску превласт Француске над већим дијелом западне, средње и јужне Европе, а покушавајући да покори цијелу Европу 1812. се одлучио на инвазију Русије. Пораз, који је тада доживио, означио јер почетак његовог краја, а моћ Француске, исцрпљене ратовима и привредном кризом, сломљена је поразом 1813. код Лајпцига. Савезници /Руси, Енглези, Пруси, Аустријанци/ ушли су у Париз крајем марта 1814, а Наполеон је абдицирао и прогнан на средоземно острво Елба. Одатле се вратио у Париз у марту 1815, али је већ у јуну коначно путучен код Ватерлоа и прогнан на острво Света Јелена у Атлантском океану, на којем је умро као британски заточеник.

1846. – Рођен пољски писац Хенрик Сјенкјевич, добитник Нобелове награде за књижевност 1905. године. Свјетску славу је стекао историјским романима. Дјела: романи „Qуо вадис“, „Огњем и мачем“, „Потоп“, „Пан Володијовски“, „Без догме“, „Породица Полањецких“, „Кроз пустињу и прашуму“, збирка приповиједака „Скице угљеном“.

1855. – Први црногорски свјетовни владар кнез Данило Први Петровић донио Законик којим је настојао да учврсти правни поредак и индивидуализује имовинска права по узору на римско право. Закоником су изједначена права свих грађана, независно од националности и религије, мада Црну Гору, како је прецизирано у Законику, настањују искључиво Црногорци и Брђани који су сви Срби православне вјере.

1883. – Рођен српски композитор и музички писац Петар Коњовић, ректор Музичке академије у Београду, члан Српске академије наука и умјетности и управник Музиколошког института. Инспирисао се народним мелосом и снажном музичком индивидуалношћу је учврстио национални смјер у српској музици. Дјела: опере „Кнез од Зете“, „Вилин вео“, „Коштана“, „Сељаци“, збирке соло пјесама „Моја земља“, „Лирика“, књиге „Стеван Мокрањац“, „Милоје Милојевић“, „Књига о музици“.

1904. – На брду Волујица код Бара постављена прва радио-телеграфска станица Марконијевог система на Балкану.

1936. – Трупе фашистичке Италије под командом фелдмаршала Пјетра Бадоља окупирале Адис Абебу, пријестоницу Етиопије. Агресија на ту независну афричку земљу била је први оружани поход фашизма, а истог дана 1941. у Адис Абебу је послије ослобођења Етиопије – прве земље у којој је у Другом свјетском рату фашизам поражен – ушао етиопски цар Хаиле Селасије Први.

1945. – Совјетске трупе у Другом свјетском рату ушле у мјесто Пинемунде, одакле су Нијемци испаљивали ракете „фау 1“ и „фау 2“. Америчке трупе су истог дана ослободиле њемачки нацистички концентрациони логор Матхаузен, у којем су Нијемци током рата ликвидирали 120.000 људи, укључујући 13.000 Југословена.

1954. – Генерал Алфредо Штреснер у војном удару оборио предсједника Парагваја Федерика Чавеса, започевши тако 34-годишњу диктатуру.

1955. – Западни савезници обновили суверенитет Западне Њемачке и примили је у НАТО пакт.

1961. – Из Кејп Канаверала полетио космички брод „Меркјури“, прва космичка летјелица САД с људском посадом, којим је управљао Ален Бартлет Шепард. Брод није облетио планету већ је достигао висину од 185 километара и послије 15 минута се вратио на Земљу.

1977. – Умро њемачки државник и економиста Лудвиг Ерхард, западноњемачки канцелар од 1963. до 1966, архитекта привредног опоравка и успона Западне Њемачке послије Другог свјетског рата.

1978. – Терористичка група „Црвене бригаде“ саопштила да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту 1978. Његово тијело је пронађено два дана касније.

1981. – Боби Сендс постао први од десет припадника Ирске републиканске армије. Умро у затвору Мејз у Сјеверној Ирској од посљедица штрајка глађу.

1990. – У Бону почели разговори СССР, САД, Велике Британије, Француске и двију њемачких држава о уједињењу Њемачке.

1997. – САД депортовале у Јордан вођу исламске терористичке организације „Хамас“ Мусу Мохамеда Абу Марзука пошто нису успјеле да пронађу довољно доказа да га оптуже за умијешаност у терористичке нападе.

1999. – На сјеверу Албаније срушио се амерички хеликоптер АХ-64 типа „апач“ и оба пилота су погинула, а НАТО пакт саопштио да се несрећа догодила због квара мотора током „рутинске вјежбе“.

2000. – Умро Петар Јовић, солунски ратник.

2006. – Директор америчке Централне обавјештајне агенције /ЦИА/ Портер Гос поднио оставку.

2019. – У авионској несрећи на московском Аеродрому „Шереметјево“ када се запалио авион „сухој суперџет 100“ у којем је било 78 путника и чланова посаде, погинула је 41 особа. Преживјело је 37 људи, међу којима и пилоти који су потврдили да је гром ударио у авион, послије чега се мотор запалио.

2020. – Кина успјешно лансирала своју највећу ракету са свемирским бродом нове генерације.