Данас је понедјељак, 8. мај, 128. дан 2023. До краја године има 237 дана.

1429. – Предвођени Јованком Орлеанком, Французи су у Стогодишњем рату пробили седмомјесечну опсаду Орлеана, натјеравши у бјекство енглеске освајаче.

1794. – На гиљотини погубљен француски хемичар Антоан Лорен Лавоазје, један од твораца модерне хемије, послије суђења одржаног истог дана, на којем је њега и још 27 оптужених револуционарни суд осудио на смрт као „заступника убирања краљевског пореза“. Лавоазје је открио да је ваздух смјеша кисеоника и азота, доказао да је вода спој кисеоника и водоника, утврдио значај кисеоника за сагорјевање и оксидацију, поставио Закон о неуништивости материје, израдио низ нових метода за квантитативну хемијску анализу. Спаливши дијамант, доказао је да је кристализовани угљеник.

1815. – На брду Љубић код Чачка Срби у Другом српском устанку до ногу потукли троструко јачу турску војску. Око 1.500 устаника предводили су Милош Обреновић и Лазар Мутап, а око 5.000 Турака Имшир-паша, познат као Чаја паша. Побједа је устаницима улила силно самопоуздање и Србе масовно подигла на оружје.

1828. – Рођен швајцарски филантроп Жан Анри Динан, творац идеје о Црвеном крсту, један од оснивача Међународног комитета Црвеног крста 1863, добитник Нобелове награде за мир 1901. Искуство из битке код Солферина 1859, кад је организовао помоћ рањеницима, навело га је да 1864. предложи конвенцију према којој се у рату морају поштедјети болесни и рањени и санитетско особље. Пао је у заборав и биједу и тек у дубокој старости доживио је признање за огроман филантропски рад. Као признање за изузетну службу у раду Црвеног крста, 1965. је установљена „Медаља Анри Динан“, највише одликовање Међународног комитета Црвеног крста. Дјела: „Сјећање на Солферино“, „Међународно братство и милосрђе за вријеме рата“.

1847. – Проглашено Устројеније /Устав/ Друштва српске словесности, овај датум се од 2006. године обиљежава као Дан Библиотеке САНУ.

1873. – Умро енглески филозоф и економиста Џон Стјуарт Мил, један од твораца либералне политичке теорије. У логици је усавршио истраживања узрочних односа међу појавама, а у етици заступао утилитаризам, полазећи од учења Џеремија Бентама. У економији је посљедњи значајан представник енглеске класичне школе – познат је по теорији трошкова производње. Његово најзначајније дјело „О слободи“ на српски је први превео, написао предговор и објавио 1867. кнез Петар Карађорђевић, касније српски краљ Петар Први. Остала дјела: „Систем логике“, „Утилитаризам“, „О представничкој влади“, „Принципи политичке економије“, „Огист Конт и позитивизам“, „Потчињеност жена“.

1873. – Прву књигу о вину на српском „Искусни подрумар“ у Бечу је објавио Захарије Стефановић Орфелин, у којој је писао о берби грожђа, справљању вина и подрумарству. Тврдио је да су најбоља српска вина манастирска, прије свих карловачко.

1880. – Умро француски писац Гистав Флобер, један од оснивача француског реализма, сјајан стилиста. Био је песимиста, скептик и непристрасан посматрач чињеница, противник грађанског лицемерја. Романом „Госпођа Бовари“ узнемирио је јавност и оптужен је за повреду јавног морала. Остала дјела: романи „Бувар и Пекише“, „Сентиментално васпитање“, „Саламбо“, „Искушење светог Антонија“, два позоришна комада и више новела и обимна „Преписка“.

1884. – Рођен амерички државник Хари Труман, предсједник САД од 1945. до 1953, упамћен по одлуци да у августу 1945. баци атомске бомбе на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки, у тренутку кад је Јапан практично већ био поражен у Другом свјетском рату, починивши тако највеће појединачне ратне злочине у историји човјечанства. Шеф државе је постао послије смрти Френклина Рузвелта. Створио је 1947. доктрину о војној и економској помоћи земљама „угроженим комунистичким покретима“, чиме је подстакао хладни рат. Увукао је 1950. године САД у корејски сукоб и започео програм изградње војних база и ремилитаризације Западне Њемачке. На основу закона „о очувању узајамне безбједности“, влада САД је 1951. од „Маршаловог плана“ и „Труманове доктрине“ сачинила општи план експанзије Запада и оснивања агресивних војних пактова. Тада су донијети и прописи који су онемогућавали радничко-синдикално организовање у САД, а његову владавину обиљежила је и хистерија крајње деснице коју је предводио републикански сенатор Џозеф Макарти.

1894. – Српски физичар Михаило Пупин у Њујорку пријавио патент за конструисање апарата за телефонске и телеграфске преносе на веће удаљености.

1902. – У ерупцији вулкана Мон Пеле на Мартинику потпуно уништен град Сен Пјер, а катастрофу је преживјело само двоје од 30.000 становника.

1903. – Умро француски сликар и вајар Пол Гоген, чији је умјетнички поглед изграђен на противставу импресионистичком схватању сликарства. Његов поступак карактеришу поједностављени облици у чврстој контури, широко третирани планови, богата хроматска скала, јаки контрасти боја, укидање перспективе. Тако настала синтетичка форма, мирна, робустна и монументална, натопљена је поезијом чисте чулности, а тема је најчешће егзотичан свет домородаца тахићанског острва Фату-Ива, међу којима је и умро. Најзначајније слике је урадио током два боравка на Тахитију, гдје је побјегао од цивилизације – „Ћеретање“, „Двије дјевојке с Тахитија“, „Материнство“, „Бијели коњ“, „Племкиња“…

1921. – У Шведској укинута смртна казна.

1931. – Почела изградња цркве Светог Марка у Београду.

1941. – Умрла Наталија Обреновић, књегиња и краљица, супруга краља Милана Обреновића.

1944. – Совјетске јединице у Другом свјетском рату ослободиле Севастопољ, избацивши Нијемце из те стратешки важне црноморске луке на полуострву Крим.

1945. – Совјетске трупе у Другом свјетском рату ослободиле цијелу територију Чехословачке.

1952. – На Првој међународној конференцији новинара у Бриселу основана Међународна федерација новинара.

1984. – Совјетски олимпијски комитет одлучио да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље.

1988. – Одржан Први „Београдски маратон“.

1992. – Предсједништво Југославије усвојило оставку начелника Генералштаба оружаних снага Југословије и вршиоца дужности савезног секретара за народну одбрану генерал-пуковника Благоја Аџића и за начелника Генералштаба именовало генерал-пуковника Животу Панића. Смијењен је и командант Друге армијске области генерал-пуковник Милутин Кукањац и пензионисано 38 генерала.

1992. – Умро руски позоришни редитељ и глумац Сергеј Владимирович Обрасцов, један од утемељивача пародијско-сатиричног жанра минијатура и романси с луткама и оснивач Државног централног позоришта лутака, јединственог у свијету. Стваралац инвентивног духа и богате маште, режирао је више од 50 луткарских представа које се сматрају антологијским дјелима тог позоришног жанра, попут „Чаробне Аладинове лампе“, „Необичног концерта“, „2:0 за нас“, „Ђавољег млина“.

1994. – Мађарска социјалистичка партија Ђуле Хорна на парламентарним изборима надмоћно побиједила дотад владајућу странку Слободних демократа.

1995. – Француски предсједник Франсоа Митеран и лидери 80 земаља обиљежили су на свечаности у Паризу пола вијека од завршетка Другог свјетског рата.

1996. – Умро Луис Мигел Лукас Доминген, вјероватно најбољи свјетски борац са биковима у 20. вијеку, чија је вјештина инспирисала америчког писца Ернеста Хемингвеја.

1999. – Авиони НАТО-а до темеља срушили зграду главне поште у центру Ужица, већ оштећену приликом напада 16 дана раније, а приликом бомбардовања цивилних циљева у Нишу убијене су двије особе.

2001. – СР Југославија примљена у чланство Свјетске банке.

2001. – Папа Јован Павле Други окончао посјету Сирији, чиме је постао први папа који је ушао у џамију.

2009. – Бранимир Главаш, првооптужени у судском процесу за ратни злочин над цивилима српске националности у Осијеку 1991. године, осуђен пред Жупанијским суду у Загребу на 10 година затвора. Дан након изрицања пресуде Главаш је из Хрватске побјегао у БиХ. Јануара 2015. Уставни суд Хрватске укинуо је пресуду и наложио Врховном суду да понови поступак.