Богата историја у прошлости, велики потенцијал у будућности, мјесто гдје се спајају ободи планине – то су управо Црвене стијене на Гори Романији. Помало скривене, таман толико да пробуде жељу да се истраже до најситнијег камена. Стијене повезују мостови који воде до врха гдје на длану држите дио постојања, дио Републике Српске који каже: Добро дошли, ово је споменик природе.

Иницијативу за уврштавање локације Црвених стијена у споменике природе покренуло је Планинарско друштво „Гласинац“ Соколац тачно прије седам година. Пут који је био дуг али успјешан предложио је члан планинара Мирослав Дивчић, да на Романији постоји подручје које је туристички обиљежено.

Дивчић: Уназад 15 година много сам путовао Европом, посјетио бројна заштићена подручја, и можда сам локалпатриота, али нема такве природне љепоте као што је наша Романија. Примјера ради, сличне нашој су планине у Пољској и Словачкој, Високе Татре. Национални парк двије државе, прави природни драгуљ, одакле је потекла идеја и реализовала се у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, СГШ „Шуме Републике Српске“ као и Заводом за заштиту природног насљеђа и наравно општине Соколац, те данас имамо заштићено подручје – почиње разговор Дивчић.  

Законом о заштити шума РС није јасно дефинисано шта је парк природе, као што су то национални паркови „Сутјеска“ или „Козара“, који се везују за историјске чињенице.

Дивчић: Споменик природе је један мањи локалитет у односу на национални парк. Ово је микролокалитет од 15 хектара, довољан да знате да имате јак биодиверзитет, природно богатство које се истиче у односу на околину, ријетку флору и фауну на осунчаним стијенама које красе ово мјесто.

Надовезујемо се на причу о Црвеним стијенама које су и станиште соколова по којима је названа Виа ферата „Соколов пут“. Колико је до сада људи прошло овом алпинистичком стазом?

Дивчић: Када подручје није заштићено, нико вам не гарантује да данас-сутра оно што направите неће бити уништено ако није намијењено у те сврхе, али с обзиром на то да смо ми били на пола пута, финансијери (UNDP, GIZ, USAID) су имали слуха те су средства одобрена. Сама ферата коштала је око 40.000 конвертибилних марака док остала средства, која су била уграђена у пројекат  за трошкове промоција на сајмовима туризма, због короне, нису потрошена, тако да смо могли упутили молбу Развојној агенцији Града за релокацију средстава за Виа ферату 2, како би гости уз преноћиште имали понуде за цијели викенд уз кајак и јахање, без потребе да иду у потрагу за новим садржајима. До данас је ферату прешло око 6.000 посјетилаца, међу којима је велики број странаца. Они су за нас чули захваљујући Klettersteig сајту, који је ферату „Соколов пут“ оцијенио највећом оцјеном и сврстао је међу првих пет у Европи, док смо туристички први у Босни и Херцеговини. Црвене стијене, одлуком Владе РС, 9. фебруара проглашене су за Споменик природе, којом се ово подручје ставља под заштиту ради очувања репрезентативних и атрактивних геоморфолошких и пејзажних обиљежја западног обода планине Романије. Споменик природе званичног назива „Црвене стијене“ простире се на подручју општина Пале и Соколац. Управљање Спомеником повјерено је „Шумама Републике Српске“, Шумском газдинству „Јахорина“ Пале и Шумском газдинству „Романија“ Соколац.

У зимским условима Романија нуди бројне садржаје за дјецу. Шта је то што нас очекује у сусрет љетној сезони?

 

Дивчић: Дјечији ски-лифт почео је са радом прије три године, опет на иницијативу ПД „Гласинац“. Дошли смо на идеју да направимо скијалиште које је прихватљиво свима, с обзиром на то да су цијене на Јахорини релативно високе, и у томе смо успјели. Не само да нам долазе дјеца из наше општине већ и из других градова који нису близу Сокоца. У складу са временом које нам долази, ту је дјечији адреналин-парк, прилагођен дјеци од шест до 12 година, док ћемо сада допунити садржај и за већу дјецу са још десетак мостова који су рађени по свим безбједносним стандардима.

Са развијањем комплетне понуде на Романији, јавила се потреба да сви ти људи буду безбједни док се баве авантуристичким уживањем. Како одговарате на те захтјеве?

Дивчић: У било ком мјесту гдје имате већи број лица на планини, јавља се потреба за горском службом спасавања. Наравно, гдје постоје авантуристички спортови и активности, постоји могућност повреде. Мени је задовољство што сам, са још два пријатеља Предрагом Ковачевићем и Стефаном Бајагићем, ушао у систем Горске службе спасавања Планинарског савеза Републике Српске. Сваки посао се мора озбиљно схватити зато  и обуке јесу захтјевне. Посљедња коју смо имали је седмодневна обука на Волујаку гдје смо се као представници Романије показали као најбољи. Зато се мора водити рачуна коме дајете у руке свој живот јер има много самопроглашених водича, којима ми не можемо забранити такво представљање, али су зато наши сертификати свима доступни како би се могли упустити у авантуру и заокружити једну лијепу причу која је доживјела процват, а најбоље тек долази.

По питању активности Друштва, да ли је планирана још једна  радна година испред вас?

Дивчић: Наравно, активности ће бити усмјерене у више праваца као што су радни излети и акције, излети рекреативног типа, походи, путовања и рад на омасовљавању и промоцији Друштва. Настављамо са радовима на објекту „Романијска брвнара“ као и стављање у функцију првог спрата и поткровља Планинарског дома, које укључује постављање подне облоге и унутрашње изолације објекта те опремање шест соба  са 30 кревета у овом објекту. За ове радове као и предметне набавке потребно је обезбиједити новчана средства у износу од 30.000 КМ. Надамо се подршци како наше општине тако и града Источно Сарајево и очекујемо да подршка неће изостати – закључено је на крају овог разговора.