Међународни дан медицинских сестара-техничара, 12. мај је прилика да се ода признање непроцјењивом доприносу сестринске професије у систему здравствене заштите. Улога медицинских сестара и техничара је незамјењива.
Процјена Међународног вијећа медицинских сестара-техничара (ИЦН-а) јесте да ће глобално до 2030. године недостајати више од 13 милиона медицинских сестара, док Свјетска здравствена организација указује на важност улагања у образовање медицинских сестара, те јачања и препознавања сестринске улоге у здравственом систему.
Медицинске сестре и техничари су најбројнији здравствени радници који чине скоро 60% радне снаге у здравству. У свијету их има близу 30 милиона, а у Босни и Херцеговини око 20 хиљада. Имају кључну улогу у промоцији здравља, превенцији болести, пружању примарне и специјалистичке здравствене заштите и палијативне његе. Најближи су пацијенту, а често су и први здравствени радници са којима пацијенти остварују контакт.
Медицинске сестре и техничари представљају набројнију професионалну скупину унутар здравста те на овај дан постоји потреба а се укаже на бољи положај здравствених радника и боље услове рада истакла је главна медицинска сестра у Дому здравља „ Др Љубомир Ћеранић“ у Сокоцу Јована Вујичић.
- Сваки радник, посебно здравствени се свакодневно сусреће са бројним изазовима. Како напредује техника и технологија, потребна је континуирана медицинска едукација да би се унаприједиле индивидуалне компетенције и побољшала пракса медицинских сестара. Посао главне медицинске сестре, који већ четири године обављам у Соколачком дому здравља захтијева велику посвећеност и одговорност. Водим медицинску документацију, дневне и мјесечне извјештаје, правим распоред рада мед. сестара, надзирем потрошњу и набавку лијекова и медицинских средстава. Да би све функционисало, потребна је добра комуникација и тимски рад са медицинским сестрама и љекарима. Зато се наш однос заснива на договору, узајамном поштовању и солидарности. Трудимо се и имам одличну сарадњу са свим здрвственим установама у окружењу која је неопходна да би нашим пацијнетима била пружена одговарајућа услуга и помоћ- навела је Вујичићева.
Она је појасила да се управо та сарадња највише показала за вријеме корона вируса када су сви здравствени радници дали надљудске напоре да се пружи адекватна медицинска помоћ.
- Било је дана када су радиле само четири сестре у току дана у Дому здравља са којима сам морала да организујем смјене у Хитној медицинској помоћи, приправност те да покријем рад тимова породичне медицине. Обучене у личну заштитну опрему, радиле су по осам часова у ковид амбуланти гдје су пружале болничку терапију. Радило се напорно по смјенама са великим бројем пацијената. Могућност кориштења годишњих одмора тада није постојала. Сав тај притисак је било тешко издржати и физички и психички тако да нам је много драго што је тај период иза нас, али подсјећам да су медицинске сестре и љекари баш у таким тренутцима показали колики су професионалци и колико воле свој посао, који раде СРЦЕМ.
Бити медицинска сестра како нам је открила Јована поводом Међунардоног дана медицинских сестара је јединствен позив који тражи оно најљепше у људском бићу, то је човјечност и преданост позиву. Компетентан рад и пријатељски однос медицинских сестара повећавају успјешност лијечења које је прописао љекар, позитивно утичу на емотивно и физичко здравље пацијента.
- Желим свим медицинским сестрама и медицинским техничарима да честитам Међународни дан медицинских сестара 12. мај и да поручим будућим генерацијама које одлуче да се баве овим позивом да морају имати интересовање за рад са људима, бити отпорни на стрес, емпатични и имати добро развијене комуникацијске вјештине, а оно што је најважније од свега да имају знање и вољу спасити неком живот, а то је највећа награда и у животу и послу– закључила је главна медицинска сестра Јована Вујичић.
Међународни Дан сестринства традиционално се обиљежава 12. маја, на рођендан Флоренце Нигхтингале (1829. – 1910.), енглеске медицинске сестре која је смањила смртност рањеника током Кримског рата средином 19. вијека, подижући хигијенске стандарде и едукујући медицинске сестре, а 1860. године поставља темеље модерног сестринства успоставом прве сестринске школе у болници Св. Тома у Лондону те се због свега тога сматра оснивачем модерне његе.
