Већ десетак дана група стручњака врши археолошка истраживања пећине Подлипе, палеолитског налазишта откривеног 1987. године које има изузетан научни значај.  Руководилац истраживања је музејски савјетник археолог др Александар Јашаревић, док је руководилац и носилац пројекта др Катерина Харвати са Универзитета у Тубингену у Њемачкој.

Јашаревић је истакао да ово налазиште има изузетан научни значај који садржи остатке из најранијих етапа људске историје.

  • Бавимо се истраживањем палеолита и то је глобална тема интересантна за све људе, питање поријекла човјека, контакта са неандерталцима. Покренули смо међународно истраживање, носилац пројекта је Универзитет у Тубингену, Универзитет у Београду и Музеј у Добоју, сви смо се заједно повезали око једног заједничког циља – истраживање палеолита на подручју источног дијела Републике Српске. На овим просторима нема много налазишта из палеолитског периода, а на налазишту Подлипе локалитет је изразито слојевит, у распону од 20-30 хиљада година је трајало насељавање, слојеви су јако добро очувани тако да имамо фантастичне резултате који обећавају и овај пројекат ће трајати сигурно три године, рекао је Јашаревић и додао да се истраживање финансира преко европског пројекта Универзитета у Тубингену.

На налазишту тренутно ради десетак доктора и доктораната са више европских универзитета. Координатор пројекта др Аристедис Варис са Универзитета у Тубингену захвалио је начелнику и људима из управе локалне заједнице који су им изашли у сусрет при истраживању значајног локалитета за разумијевање не само локалних и регионалних проблема него и питање глобалног карактера.

  • Гласинац је био познат по бронзаном и гвозденом добу, али нам овај локалитет пружа увид у далеко дубље окупације човјека на том простору, можемо пратити најранијег човјека до практично данашњег дана окупације подручја. Локалитет је морфолошки јако интересантан зато што има ријека, доломитски кречњачки масив који је пружао идеалне услове за живот човјека у том периоду, и ово је нека основа за будуће истраживање да видимо гдје су на Сокоцу и у регији били такви локалитети. Ова регија има доста потенцијала и интересантна је јер је читав кањон малих ријека омогућавао сезонска помјерања човјека којег су пратила крда праисторијских животиња, па можемо примјетити један фин круг живота. Идемо далеко у прошлост, риједак је локалитет, нема их пуно таквих, тако да ће нам пећина Подлипе бити база и основа јер није било истраживања пећинских насеља у овој регији, рекао је Варис и додао да овај локалитет даје матрицу гдје да траже остале локалитете из тог најранијег периода, уз постојање могућности да пронађу фосилне остатке што би било још фасцинантније.

Начелник општине Милован Бјелица истакао је да је локална заједница на услузи и да ће им увијек изаћи у сусрет како би резултати овог истраживања угледали свјетлост дана.

  • Још 2013. године смо кренули са активностима на археолошким налазиштима на локалитету Црквине у Бјелосављевићима, у међувремену смо успјели да кандидујемо и пројекат некрополе у Лубурић пољу под заштиту УНЕСКО-а. Све то смо урадили заједно са Заводом за заштиту споменика Републике Српске, чији ће представници у наредном периоду посјетити нашу општину и предложити Влади РС да пећину Подлипе прогласе за подручје од посебног интереса за Републику Српску. Ово подручје је интересантно, Гласиначка култура је далеко позната што ће бити од изузетног значаја за израду укупног туристичког производа који ће се ослањати на културно-историјско наслијеђе. Ово је један од аргумената за наше пројекте и планове за градњу музеја, како би се могли изложити предмети и артефакти из богате оставштине праисторије на овим просторима, казао је Бјелица.

Археолози ће радити на локалитету Подлипе до 17. маја, а нова посјета је најављена за септембар ове године.

Пећина Подлипе има изузетан научни значај што су доказала и ранија истраживања на овом локалитету из 1987, 1988 и 1991. године која су показала да је прачовјек у дугом временском периоду иза себе оставио разноврсну материјалну културу.

Пећина Подлипа је под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, и спада у природно добро I категорије.