Данас је петак, 12. мај, 132. дан 2023. До краја године има 233 дана.

1671. – Упокојио се Свети Василије Острошки /Стојан Јовановић/, митрополит Захумски и Источно-херцеговачки.

1820. – Рођена енглеска медицинска сестра Флоренс Најтингел, утемељивач професије медицинских сестара, чији се рођендан обиљежава као Међународни дан медицинских сестара. У Кримском рату половином 19. вијека организовала је болнице при британском експедиционом корпусу и знатно је реформисала санитетску службу и његу рањеника и болесника. Захваљујући томе, смртност у британским пољским болницама са 40 одсто смањена је на два одсто. Отворила је прву школу за медицинске сестре, а њене ученице су послије Првог свјетског рата – у којем су лијечиле српске војнике – помогле оснивање такве школе у Београду, из које је прва генерација медицинских сестара изашла 1924.

1842. – Рођен француски композитор Жил Емил Фредерик Масне, професор Конзерваторијума у Паризу, чија сентиментална дјела изражавају француску грађанску романтику. Компоновао је више од 20 опера, углавном с лирском тематиком, у којима је дочарао осјећајне хероине и лирско-патетичне мушке тенорске ликове. Дјела: опере „Манон“, „Вертер“, „Дон Кихот“, „Таис“, балетска музика, ораторијуми, кантате, соло пјесме.

1871. – Умро француски композитор Данијел Франсоа Еспри Обер, аутор опера у којима се смјењују говорне и пјевачке дионице. Дјела: опере „Фра Диаволо“, „Црни Домино“, „Блудни син“, „Нема из Портичија“.

1884. – Умро чешки композитор, диригент и пијаниста Беџих Сметана, зачетник и најзначајнији представник чешког музичког национализма. Инспирисао се народним легендама, историјом и фолклором. Дјела: опере „Продана невјеста“, „Далибор“, „Либуша“, „Пољубац“, циклус симфонијских поема „Моја домовина“, гудачки квартет „Из мога живота“, клавирске и камерне композиције.

1888. – Велика Британија успоставила протекторат над Сјеверним Борнеом и Брунејом.

1904. – Рођен чилеански писац и дипломата Нефтали Рикардо Рејес Басуалто, познат као Пабло Неруда, највећи лиричар Латинске Америке, добитник Нобелове награде за књижевност 1971. Послије учешћа у Шпанском грађанском рату, гдје се спријатељио са шпанским пјесником Федериком Гарсијом Лорком, углавном је био окренут идеалима социјалне правде и политичкој борби за права потлачених. У почетку је био под утицајем модерниста и постромантичара, потом је поетску жестину и чулност комбиновао с традиционалном пјесничком формом, а опробао се и у слободнијој пјесничкој техници с надреалистичким елементима. Касније фазе карактерише јаче осјећање туге због пролазности свега, али и нова вјера у људске и друштвене вриједности. Умро је 1973, убрзо послије убиства чилеанског предсједника Салвадора Аљендеа и доласка на власт десничарске војне хунте. Дјела: пјесничке збирке „Празнична пјесма“, „Сутон“, „Двадесет љубавних и једна очајна пјесма“, „Покушај бесконачног човјека“, „Боравак на Земљи“, „Шпанија у срцу“, „Трећи боравак 1935-1945“, „Општа пјесма“, „Грожђе и вјетар“, „Елементарне оде“.

1907. – Рођена Кетрин Хепберн, америчка филмска глумица, добитница Оскара. Међу бројним филмовима су „Љубав кад јој вријеме није“, „Погоди ко је дошао на вечеру“, „Афричка краљица“, „Невоље са бебом“.

1918. – Рођен амерички инжењер Џулијус Розенберг, који је са супругом Етел 1953. као први цивил у САД осуђен на смрт због шпијунаже, наводно због одавања СССР-у тајни о атомском наоружању. Казна је извршена упркос кампањи широм свијета да им буде поштеђен живот.

1935. – Умро пољски диктатор маршал Јозеф Клеменс Пилсудски, први предсједник Пољске од 1918. до 1922. и иницијатор рата против совјетске Русије 1920. и 1921. На данашњи дан 1926. успоставио је војну диктатуру и власт је држао до смрти.

1947. – Послије годину дана снимања приказана је „Славица“, први југословенски играни филм послије Другог свјетског рата. Режисер и сценариста био је Вјекослав Афрић, сниматељ Жорж Скригин, а тумачи главних улога Ирена Колесар, Марјан Ловрић и Љубиша Јовановић.

1949. – Званично укинута совјетска блокада Западног Берлина, започета крајем јуна 1948, пошто су и западни савезници и СССР схватили бесмисленост бескомпромисног супротстављања.

1957. – Умро амерички филмски режисер и глумац аустријског поријекла Ерих фон Штрохајм, протагониста снажног натуралистичко-сензуалног стила у кинематографији, један од највећих режисера у доба нијемог филма. Био је изразито снажна умјетничка природа и није допуштао компромисе, што га је онемогућило да у америчкој крајње комерцијализованој филмској индустрији оствари већину замисли, па је често морао да глуми у туђим, каткад и умјетнички неуспјелим филмовима. У Француској је на самрти одликован Легијом части. Филмови: режија – „Слијепи мужеви“, „Луде жене“, „Похлепа“, „Свадбени марш“, „Краљица Кели“, глума – „Велика илузија“, „Нестали из Сент-Ажила“, „Булевар сумрака“.

1967. – Умро енглески писац Џон Мејсфилд, који је у поезији често сликао грубе и сирове видове живота, при чему је као контраст још јаче истицана идиличност његових стихова. Писао је и драме у римованом дистиху, али оне имају само књижевноисторијску вриједност. Дјела: пјесме „Баладе с мора“, „Сонети“, „Вјечно милосрђе“, „Поља зеленкада“, „Лис Рејнард“, драме „Велики петак“, „Краљ Филип“.

1969. – У Великој Британији старосна граница изборног права снижена с 21 на 18 година.

1992. – Скупштина српског народа у БиХ на засједању у Бањалуци донијела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције Срна.

1994. – Умро шкотски политичар Џон Смит, лидер британске Лабуристичке партије, под чијим је вођством странка, послије 15 година у опозицији, знатно ојачала. То је његовом насљеднику Тонију Блеру обезбиједило „одскочну даску“ за повратак лабуриста на власт 1997.

1995. – Власници „Рокфелер центра“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкротство тог гигантског пословног центра.

1997. – Предсједник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава у јужној руској републици Чеченији, који су чеченски сепаратисти убрзо прекршили.

2001. – Умро Алексеј Тупољев, руски конструктор авиона.

2006. – Од експлозије на нафтоводу у близини Лагоса, највећег града Нигерије, погинуло око 200 људи.

2008. – Умрла Ирена Сендлер /Крижановска/, Пољакиња која је из Варшавског гета у Другом свјетском рату спасила 25.000 јеврејске дјеце.

2008. – У снажном земљотресу јачине 7,8 степени Рихтерове скале који је погодио југозападну кинеску област Сечуан погинуло је или нестало више од 87.000 људи, међу којима и 5.335 ђака.

2016. – Умро Александар Карађорђевић, кнез, син кнеза Павла и књегиње Олге, пилот Краљевског британског ваздухопловства.