Данас је понедјељак, 15. мај, 135. дан 2023. До краја године има 230 дана.

1536. – Енглески суд прогласио кривом за прељубу и инцест Ану Болен, другу жену краља Хенрија Осмог, и њеног брата лорда Рошфора. Два дана потом надбискуп Кренмер је „установио“ да је неважећи тај брак склопљен 1533, због којег је Хенри Осми раскинуо везе с римокатоличанством и папом, јер се папа успротивио браку, а „прељубница“ је убрзо погубљена, послије чега се Хенри Осми још четири пута женио.

1571. – Татарски освајачи запалили Москву.

1767. – Ђенова продала Француској острво Корзику.

1773. – Рођен аустријски кнез Клеменс Венцел Непомук Лотар фон Метерних-Винебург, који је као министар иностраних послова и канцелар четири деценије кројио спољну и унутрашњу политику Аустрије, умногоме и судбину Европе. У међународној политици био је стуб реакционарног савеза европских владара „Свете алијансе“, створене ради гушења револуционарних покрета, а у унутрашњој је изградио по злу чувен „Метернихов систем“ – полицијско-апсолутистички режим који је гушио сваки национални и слободарски покрет.

1796. – Трупе француског генерала Наполеона Бонапарте, који је у Италији предводио двогодишњу успјешну војну кампању против Аустрије, ушле су у Милано.

1848. – Париски радници, незадовољни политиком буржоаске владе послије проглашења француске републике, упали су у зграду парламента, распустили уставотворну скупштину и изабрали револуционарну владу. Уз помоћ војске буржоазија је успјела да угуши устанак и ухапси све радничке вође.

1859. – Рођен француски физичар Пјер Кири, који је са супругом Маријом и Антоан-Анријем Бекерелом 1903. године подијелио Нобелову награду за физику. С братом Жаком открио је 1880. пиезоелектрицитет. Проучавао је магнетске појаве, а 1898. је са супругом пронашао радиоактивне елементе – полонијум и радијум. Доказао је 1903. да соли радијума спонтано ослобађају топлоту. Радови брачног пара Кири су темељ модерне науке о радиоактивности и показали су да радиоактивност углавном не зависи од спољашњих услова.

1886. – Умрла америчка списатељица Емили Дикинсон, за живота готово потпуно анонимна, јер је до смрти објавила само пет пјесама. Њених више од хиљаду пјесама, откривених послије смрти, постхумно је објављено у шест томова. Приређивачи су их подијелили у четири категорије: пјесме о природи, о времену и вјечности, о љубави и о животу. Њена поезија, продорне интроспективности и снажног мистичног подтекста, писана изванредно прецизним и суптилним стилом, обилује самониклом оригиналношћу.

1891. – Рођен руски писац Михаил Афанасјевич Булгаков, по професији љекар, који је – због непристајања да се додворава властима и служи пропаганди као „инжењер душа“, што се за совјетске умјетнике подразумијевало послије Октобарске револуције – деценијама био у немилости. Жустро је нападан и послије смрти /1940/, а његово дјело потискивано и прећуткивано. Због романа с фабулом из грађанског рата „Бијела гарда“, касније драматизованог под називом „Дани Турбина“, у којем је разматрао истрајност етичко-естетичког кодекса личности у судбинским тренуцима историје, био је мета напада самог Стаљина. Сличан гњев изазвао је романом „Мајстор и Маргарита“, штампан у Москви тек 1966. Борба за личност и стваралачка права човјека – оштро супротстављена „социјалистичкој“ идеологији колективизма – карактеристична је и за драме у којима ту тему испитује на материјалу грађанског рата, суморне совјетске свакодневице, стварности протеклих епоха и „свијетле“ комунистичке будућности. Његов „фантастични реализам“, филозофија живота и умјетности имали су изузетно снажан ефекат у свјетским размјерама и знатно су утицали на совјетску литературу у другој половини 20. вијека. Остала дјела: приповијетке „Биљешке младог љекара“, „Ђаволијада“, „Кобна јаја“, „Псеће срце“, романи „Живот господина де Молијера“, „Позоришни роман“ /недовршен/, драме „Бјекство“, „Зојкин стан“, „Пурпурно острво“, „Адам и Ева“, „Блаженство“, „Иван Васиљевич“, „Братство лицемјера“, „Посљедњи дани“, „Батум“, сценарији: „Ревизор“, „Мртве душе“, драматизација „Мртвих душа“, „Рата и мира“.

1909. – Рођен енглески филмски и позоришни глумац Џејмс Мејсн. Филмови: „Бјегунац“, „Седми вео“, „Човјек у сивом“, „Звијезда је рођена“, „Јулије Цезар“, „Лолита“, „Сјевер – сјеверозапад“, „Лорд Џим“, „Галеб“, „Убиство по наруџбини“.

1911. – Рођен швајцарски писац Макс Рудолф Фриш, либерални интелектуалац, скептик који је анализирао духовне тенденције и противрјечности савременог свијета. Трагао је за идентитетом личности, с правом на „приватну“ судбину у свијету савремене цивилизације који појединцу натура улогу. Дјела: романи „Штилер“, „Хомо фабер“, „Нека ми име буде Гантенбајн“, приповијетка „Монток“, драме „Кинески зид“, „Гроф Едерланд“, „Дон Жуан или Љубав према геометрији“, „Бидерман и паликуће“, „Андора“, „Биографија“, књиге дневника: „Дневници 1946-1949“, „Дневници 1966-1971“, које су спој чињеница с рефлексијама и коментарима.

1914. – Умро српски књижевни критичар и историчар књижевности Јован Скерлић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије, најутицајнији критичар свог времена. Дипломирао је на Великој школи у Београду и докторирао у Лозани. Пресудно је утицао на српску литературу, борећи се за реализам и вјеродостојност књижевног дјела. Прве радове је објавио у сатиричним и социјалистичким листовима, а затим се виспреном критиком – често бескомпромисном и пресудитељском – најчешће оглашавао у „Српском књижевном гласнику“, који је од 1905. до 1907. уређивао с Павлом Поповићем, а потом сам до смрти. Дјела: расправе и студије „Поглед на данашњу француску књижевност“, „Уништење естетике и демократизација уметности“, „Француски романтичари и српска народна поезија“, „Српска књижевност у осамнаестом веку“, „Омладина и њена књижевност“, „Историја нове српске књижевности“, „Јаков Игњатовић“, краће студије, критике и прикази сакупљени у девет књига под насловом „Писци и књиге“.

1914. – Рођен непалски планинар Намгјал Вангди, познат као Тензинг Норгај, који је с Новозеланђанином Едмундом Хиларијем у мају 1953. први освојио „кров свијета“ – Монт Еверест, 8.848 метара висок врх планинског масива Хималаји.

1923. – Велика Британија као независну државу признала Трансјордан под емиром Абулахом.

1940. – Холандска армија у Другом свјетском рату капитулирала и предала се њемачким нацистичким трупама.

1945. – Југославија дефинитовно ослобођена од окупатора и јединице Југословенске армије сломиле и посљедњи организовани отпор непријатељских снага у Другом свјетском рату. Оне су њемачким трупама пресјекле одступницу, заробиле команданта групе армија Е генерал-пуковника Александера Лера – који је у априлу 1941. руководио бомбардовањем Београда – и принудиле их на предају. У четворогодишњем рату је погинуло милион и 706.000 Југословена, а земља је порушена и опустошена.

1948. – Новостворену државу Израел напали египатски авиони, а са сјевера и истока либанске и јорданске трупе.

1955. – У Бечу потписан Аустријски државни уговор којим су СССР, САД, Велика Британија и Француска обновиле независност Аустрије у границама од 1. јануара 1938, чиме је окончана десетогодишња савезничка окупација те земље, која је у Другом свјетском рату била дио Трећег рајха и чије је становништво у огромној већини свесрдно подржавало нацистичку ратну машину. Уговор је садржавао низ заштитних одредаба за националне мањине у Аустрији, којих се Беч није увјек досљедно придржавао, а и обавеза о „вјечној неутралности Аустрије“ показала се као релативна историјска категорија.

1957. – Велика Британија извршила прву пробу хидрогенске бомбе у централном Пацифику.

1978. – Умро аустралијски државник Роберт Гордон Мензис, премијер Аустралије с најдужим стажом, шеф владе као лидер Уједињене аустралијске партије од 1939. до 1941, а потом као вођа Либералне партије од 1949. до 1966. Знатно је допринио јачању утицаја САД у Аустралији и увукао је земљу у Вијетнамски рат, на америчкој страни.

1987. – Умрла америчка филмска глумица Рита Хејворт, холивудски секс симбол четрдесетих година 20. вијека. Филмови: „Само анђели имају крила“, „Ђилда“, „Дама под сумњом“, „Никад се нећеш обогатити“, „Дама из Шангаја“, „Одвојени столови“.

1989. – Совјетски предсједник Михаил Сергејевич Горбачов у Пекингу објавио крај кинеско-совјетских раскола.

1991. – Предсједник Франсоа Митеран саопштио да је мандат за састав владе повјерио Едит Кресон, која је сутрадан као прва жена у историји Француске преузела дужност премијера.

1992. – Муслиманске јединице у Тузли напале колону Југословенске народне армије /ЈНА/ и, према званичним подацима, убиле најмање 54 војника, а раниле 44, прекршивши договор према којем је колона, која је као и остале јединице ЈНА напуштала БиХ, требала да мирно оде из града. Поновљен је сценарио из Добровољачке улице у Сарајеву, који се десио непуне двије седмице раније: први дио колоне је пропуштен, а други је нападнут из засједе.

1992. – Хиљаде присталица опозиције у Азербејџану заузело у Бакуу зграду парламента и предсједничку палату, а дан касније је с власти збачен предсједник Ајаз Муталибов који је потом избјегао у Москву.

1996. – Десничарски лидер Атал Бихари Ваџпаји постао први Хинду националиста премијер Индије, пошто је његова Баратија Џаната партија на парламентарним изборима освојила релативну већину.

1999. – Први пут од почетка агресије НАТО-а на СРЈ из ваздуха нападнуто подручје општине Бор, у којој су на мети били трафо-станица и складиште „Југопетрола“. Гађани су и цивилни циљеви у Београду, Панчеву, Смедереву, Новом Саду, Пожаревцу, Крагујевцу, Чачку, Бољевцу, Куршумлији, Урошевцу, Косовској Митровици, Призрену, Пећи, Ђаковици, Дечанима.

2001. – Шеф УНМИК-а Ханс Хакеруп потписао привремени уставни оквир за Косово и Метохију и заказао опште изборе на Косову и Метохији за 17. новембар.

2001. – Кинески предсједник се први пут за посљедњих 46 година у Пекингу кратко састао са званичним представником Тајвана.

2003. – Скупштина Косова и Метохије је, без присуства српских посланика, који су револтирани напустили засједање, усвојила Резолуцију о признавању ослободилачког рата народа Косова за слободу и независност.

2003. – Високи представник за БиХ Педи Ешдаун наметнуо је Закон о грађевинском земљишту, којим ће сва бесправна изградња на спорно додијељеном земљишту проћи ревизију.

2008. – Најмање 100 људи погинуло, а велики број је повријеђен од експлозије цјевовода за гориво током радова на путу у нигеријском селу недалеко од града Лагоса.

2010. – Умро Џон Шепард Барон, шкотски проналазач, изумитељ банкомата.

2017. – Умро Олег Видов, руски филмски глумац, редитељ и продуцент.

2021. – Пјевачка звијезда Ђорђе Марјановић, који је најпопуларнији био током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година 20. вијека на простору цијеле бивше Југославије, преминуо је у 90. години.

Редакција Инфо Центар