У протеклој години забиљежено је више десетина напада на наше људе, светиње, домове и имовину Срба на Косову и Метохији, што је довело до тога да у знак мирног, али одлучног протеста Срби из српских општина на Сјеверу Косова и Метохије изађу из косовских институција, док се не успостави ЗСО у складу са већ постигнутим и потписаним договорима са Приштином, уз посредовање Европске уније, у Бриселу 2013. и 2015. године, наводи се у саопштењу Српске православне цркве.
Српска Православна Црква се одувијек залагала за то да се сви проблеми на КиМ рјешавају мирно и дијалогом, као и да увијек буду у функцији мирног суживота Срба, Албанаца и свих других народа који на том простору живе.
Црква и овом приликом осуђује све нападе на српски народ, његове светиње и имовину, нарочито терористичке оружане нападе на поједине Србе, укључујући и дјецу, као и тајне спискове на основу којих се хапсе и притварају Срби, чак и бивши припадници тзв. полције Косова.
Исто тако, незаконито се врши експропријација земље у посједу Срба, са циљем да се изврши додатни притисак на њих и да они буду принуђени да се исељавају.
Сабор тражи да се починиоци тих недјела приведу правди, а сви угрожени заштите.
На засједањима Сабора свих претходних година јасно је и недвосмислено указивано на то да би прихватање самопроглашене независности КиМ, посредно или непосредно, де факто било у директној супротности са међународним правом, утемељеним на Повељи Уједињених нација и другим општеважећим актима и принципима, додаје се у саопштењу.
Тако нешто нема подршку ни Савјета безбједности УН, ни већине земаља свијета, укључујући и пет земаља Европске уније и то би неизбјежно изазвало појачано исељавање српског народа и онемогућило не само миран суживот свих, без обзира на етничко поријекло и вјеру, него и опстанак нашег народа на његовим вековним огњиштима.
Рјешења зато треба тражити искључиво у поштовању принципа који једнако вриједе за све у свијету.
– Најбољи доказ за то јесу најновији агресивни потези приштинских власти, усмјерени против српске заједнице и наше свете Цркве, који су проузроковали најнижи могући ниво односа од 1999. године, као и то да се доносе одлуке које дубоко дијеле грађане на Косову и Метохији, изазивају небивалу међуетничку напетост и регионалну нестабилност која, дугорочно, вишеструко отежава живот нашег народа и наше Цркве – додаје се у саопштењу.
Како се наводи , јасно се види да је циљ косовских институција стварање етнички албанског Косова у коме слободног и нормалног живота за Србе тешко може да буде.
Српска Православна Црква се налази у посебно тешкој ситуацији. То се потврђује и у изјавама међународних званичника и угледних тијела која се баве питањима заштите вјерских права и слобода.
Поред низа напада на храмове и спрјечавања нормалног процеса обнове више десетина светиња, оштећених или уништених посебно у периоду 1999-2004. године, живот манастира и парохија је веома отежан.
У саопштењу се наводи да су албанске косовске власти на више начина покренуле процес промјене и реинтерпретације досадашњих закона, у које су биле уграђене гаранције за заштиту имовине и економских права и који омогућавају самоодрживост наших манастира.
Највиши албански званичници по правилу не прихватају ни косовским законом потврђено стварно и званично име српске цркве а оно је уграђено у законе.
Управо зато Свети Архијерејски Сабор посебно наглашава потребу да се у тражењу рјешења за проблеме на Косову и Метохији посвети највећа пажња овим питањима: очувању идентитета и црквене организације Српске Православне цркве на Косову и Метохији, спрјечавању историјског ревизионизма, очувању имовине цркве и стварању услова за повратак одузете или узурпиране имовине, очувању економских олакшица које омогућавају нормално функционисање манастира и Епархије рашко-призренске у цјелини.
– Тренутно, многи манастири, цркве и породице нису економски одрживи и могу да опстану једино уз помоћ српске цркве, као и путем донација и уз развој пољопривредних и других дјелатности којима се финансијски обезбјеђује живот наших светиња и Богословије у Призрену, омогућава пријем поклоника и гостију и помаже рад црквених народних кухиња – наводе у саопштењу.
СПЦ је вјековима била главни ослонац народу на Косову и Метохији и главни чинилац његовог јединства, опстанка и очувања народног, духовног и културног идентитета.
Како се наглашава, без посебне заштите Цркве, опстанак народа и повратак прогнаних никада не би били могући и зато је брига о правима српског народа на КиМ неодвојива од бриге о заштити основних права и потреба СПЦ, која већ 24 године живи у крајње тешким условима, изложена нападима и разним облицима кршења основних вјерских, имовинских, грађанских и људских права.
Сабор апелује како на Албанце тако и на Србе да тешкоће које имају рјешавају у духу толеранције и међусобног поштовања, тим прије што је Божја воља била да оба народа дијеле исти животни простор Косова и Метохије, а посебно на Албанце оних подручја у којима они чине већину, да учине све како би се остварила максимална међусобна толеранција и међусобно поштовање у циљу што нормалнијег и бољег живота за сваког грађанина Косова и Метохије.
Све проблеме у међусобним односима могу и треба да рјешавају дијалогом, наведено је у саопштењу СПЦ.
