Ове године готово да није било периода када су крпељи мировали, па су се на кућне љубимце качили и током јануара и фебруара мјесеца. Иако се очекује да у тим зимским мјесецима буду мање активни, температуре изнад просјечних и недостатак снијега, допринио је да сезона када их има у природи буде готово непрекинута у току године.

Блага зима им погодује

Женка може да снесе и до 4.000 јаја и ако нема природних услова који би их сузбили, велика је вјероватноћа да ће бити година када је њихова бројност већа. Ове године температуре у децембру и јануару су биле и до 17 и 18 степени.

  • Посљедица овако великог броја је прије свега блага зима. Код кућних љубимаца вадили смо крпеље и у децембру и јануару, што иначе неуобичајено, али није ни немогуће. Због промјене климе, заиста их је пуно. Псима треба давати заштиту сада, када је овако велика инвазија. Иако на препаратима пише да заштита траје око два мјесеца, слободно се може давати и на мјесец дана, док се не стекне одређена отпорност на нападе, каже ветеринар Ђорђе Марковић.

За кућне љубимце крпељи могу имати и фаталне посљедице, јер уколико се велики број закачи, осим болести, могу исцрпјети и довести до угинућа.

  • Преносе велики број обољења, једна од тежих је жутица код паса која се тешко лијечи. Никад се не зна, на животињу се може закачити и стотину крпеља и да му не буде ништа, али може и један који је заражен и онда љубимац може да оболи.“

Љубимца не треба купати након стављања заштите

Ни мачке нису поштеђене од напада крпеља.

  • Мачке доста времена проводе напољу, нарочито у двориштима, а пси се обично изводе у паркове или на неке друге травнате површине гдје је крпељима природно станиште. Оно што морају да знају власници кућних љубимаца је да ако се ставља заштита на леђа пса или мачке, они не смију бар 48 сати да покисну или се купају, то прије свега важи за псе. Многи гријеше јер ставе заштиту, па онда окупају пса, онда нису ништа урадили.“

Ветеринар додаје да се мора, прије свега, раздвојити длака, па ставити средство на кожу да би она ресорбовала средство и да би било дејства.

Око 30 посто популације крпеља заражено

Процјењује се да је око 30 посто популације крпеља заражено и тај проценат расте са њиховом бројношћу. То аутоматски не значи да треба одустати од боравка и активности у природи, али је неопходно знати се заштитити. Данас постоје бројни препарати који их одбијају, како они који се користе индивидуално за људе и кућне љубимце, тако и на већим зеленим површинама. Још увијек у локалним самоуправама није развијена свијест, да је неопходно радити третмане великих зелених површина, попут паркова, дворишта у школама и обдаништима, већ се то ради спорадично.

Стручњаци који се баве овом облашћу савјетују, да се ради испитивање бројности и то тако што се бијела тканина која подсјећа на заставу, вуче преко травнате површине. Крпељи који се тако закаче, затим се испитују да ли су заражени, а онда да се примјењују третмани да би се смањила бројност. Немогуће је уништити потпуно ту популацију, али се бар њихова бројност може држати под контролом. Тиме се смањује и могућност заражавања људи и животиња.

Не чупајте, потражите медицинску помоћ

Сматра се да, до 24 сата од момента када се крпељ закачи, није опасан и не може приликом вађења да поврати садржај, али је свакако много боље радити превенцију и сузбијање.

Уколико се на кожи примијети крпељ, не треба примјењивати савјете да се премазују уљем, сапуном, алкохолом, ацетоном, ракијом, већ потражити медицинску помоћ.

Симптоми лајмске болести, коју преносе ове штеточине, су замор, болови у мишићима, болови у зглобовима, главобоља, грозница са повишеном температуром и укочен врат.