Служењем парастоса погинулим борцима и старјешинама, у цркви Светог пророка Илије у Сокоцу, почело је обиљежавање 21. маја, Дана романијских бригада – Прве романијске пјешадијске и Друге романијске моторизоване бригаде, кроз које је у Одбрамбено-отаџбинском рату прошло више од 15.000 бораца.

Прва романијска пјешадијска бригада била је пјешадијска јединица Војске Републике Српске у саставу Сарајевско – романијског корпуса. Према процјенама, више од 650 њених бораца изгубило је живот. Припадници ове бригаде су и прије избијања сукоба на територији Босне и Херцеговине мобилисани и послати на друге територије у склопу 216. брдске бригаде из Хан Пијеска.

Према ријечима предсједника Борачке организације Републике Српске Радана Остојића, борци романијских бригада дали су значајан допринос у стварању Републике Српске. То оправдава површина зоне борбених дејстава и зона одбране коју су чували, број погинулих и рањених бораца, као и одликовања која су добили за своје заслуге и храброст.

  • По четврти пут у вијеку вихор рата је задесио ова подручја, а српски народ био је приморан да брани своја огњишта. Битна су три момента у настајању Републике Српске, 9. јануар 1992. године, када је она формирана као политичко – правни акт. Суштину њеног постојања одредили су борци РС, који су својим животима, дијеловима тијела и крвљу омеђили њену територију. Трећи важан моменат је потписивање Дејтонског мировног споразума, чиме она добија Међународно признање, казао је Остојић.

Он истиче да су слога и јединство били императив у данима рата, а да се током посљедњих година та слика мијења, што, по њему, не смије да се дозволи. Сва снага, према његовим ријечима, треба бити усмјерена ка стварању бољег статуса борачких категорија и ка очувању Републике Српске.

Друга романијска моторизована бригада била је моторизована јединица Војске Републике Српске у саставу Дринског корпуса ВРС. Према процјенама, у свом саставу имала је преко 7.000 бораца. Формирана је 21. маја 1992. у Сокоцу, а командно мјесто бригаде било је у селу Кнежина.

Током рата од  1992. до 1995. године погинуло је 186 припадника ове бригаде. Након рата остало је око 300 ратних војних инвалида.

Према ријечима Жељка Лалића, предсједника Борачке организације Соколац и предсједника Регионалне борачке организације Сарајевско – романијске регије, ово је прилика да се сјете и помоле за сву страдалу браћу и саборце.

  • Свим саборцима честитам 31. годишњицу од формирања наших бригада. На овим подручјима одлучивало се о стварању РС, а печат њеном стварању дали су припадници наших бригада и Сарајевско-романијског корпуса  који су 1996. морали напустити своја огњишта и своје мртве поново сахранити на гробље „Нови Зејтинлик“ у Сокоцу, казао је Лалић.

Подсјетио је да су припадници романијских бригада учествовали на бројним ратиштима- од Новог Града, Бихаћа, Мајевице, Зворника, Трескавице, Трнова, па све до Херцеговине.

Лалић је најавио формирање Одбора дјеце погинулих бораца војске Републике Српске, чији ће примарни циљ бити очување сјећања на страдале борце у протеклом рату.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица, у свом обраћању новинарима казао је да су ове двије бригаде дале значајан допринос одбрани српског народа и српских огњишта, те да су бранили територију гдје год је то било потребно.

  • Помагали су саборцима и у Дрвару, Гламочу, Грахову. Одавде су ишли гдје год су позвани, а у саставу бригада су били борци само са овог подручја. Иако се настоји пласирати другачија слика, ми смо само били чувари свога народа и никакви страни плаћеници нису за нас ратовали, како се то покушава наметнути, казао је Бјелица.

Предсједник одбора породица погинулих бораца Борачке организације Соколац Марко Јовановић присјетио се дана када је формирана Друга романијска бригада.

  • На лијепом дану, као што је овај данас, те 1992. године, 300 метара одавде, код школе, формирана је Друга романијска бригада. Чинули су се борци са овог подручја, пуни ентузијазма и поноса. Није било лако, али смо били непоколебљиви у одлуци да бранимо отаџбину. Бранили смо наше домове, подручје око Хан Пијеска, Олова, па до Нишићке висоравни и даље. Учествовали смо у борбама на свим ратиштима у Републици Српској, а гробље у Сокоцу је наш завјет који не смијемо заборавити, казао је Јовановић.

Додао је да су велики дио освојене територије, потписивањем Дејтона морали предати у руке непријатељу.

Јовановић је рат провео у борбеним дејствима, као члан штаба Друге романијске моторизоване бригаде. У ратном вихору изгубио је сина, 21. јуна 1995. године, код Власенице. Живот је положио за Републику Српску, као и бројни српски синови.

  • Дошли смо данас да се поклонимо страдалим борцима који су чували и бранили српско живље и српско тло и створили нам Републику Српску. Платили су велику жртву, а сјећати их се и помињати их, то је оно најмање што можемо да учинимо данас, ријечи су Немање Мочевића, представника Борачке организације Илиџански борац и члана предсједништва Борачке органозације РС.

На Централни споменик у Сокоцу на коме су уписана имена 1.250 погинулих српских бораца, вијенце су положиле делегације БОРС-а, Општинске борачке организације и општине Соколац, као и борачких организација Сарајевско-романијске регије.

Вијенце су положиле и делегације Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, Војних старјешина из Краљева, Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске и соколачког КУД „Завичај“.

Окупљени су посјетили и спомен – собу бригада гдје су изложене фотографије 650 бораца. Изложени су и бројни предмети који сведоче о овом тешком и болном раздобљу скорашње историје.

Прва романијска пјешадијска бригада одликована је Медаљом Петра Мркоњића, а Друга романијска моторизована бригада Одредном Немањића.