Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да је 22. мај, дан када је 1992. године у Бањалуци умрла прва беба због несташице кисеоника јер су свјетски моћници забранили допремање хуманитарне помоћи Републици Српској, један од најтужнијих дана у новијој историји Српске.

„Тог дана почела је агонија за та недужна, тек рођена бића, за њихове родитеље, болничко особље, али и цјелокупни српски народ који је подједнако саосјећао у овој боли. До 19. јуна 1992. године у бањалучком породилишту умрло је 12 новорођенчади усљед недостатка кисеоника потребног за адекватан третман и то само због самовоље и нељудскости међународне заједнице“, нагласио је Додик.

Он је рекао за Срну да сваке године, у овим мајским данима нема човјека који се не сјети тих потресних и језивих сцена када су дан за даном умирале бебе, а родитељи умјесто родног листа, својој тек рођеној дјеци вадили умрлице.

„Иако смо хришћани и треба да праштамо, дјецу не можемо и нећемо опростити. Данас би то били зрели, одрасли људи, очеви, мајке, љекари, наставници, столари, ауто-механичари, адвокати… Нажалост, рука зла свјетских моћника одузела им је право да дишу, право на живот, и њиховом самовољом били су осуђени на смрт. То се не прашта“, нагласио је Додик.

Он је додао да и данас, 31 годину од овог злочина нада невиним бебама, бол и туга не јењавају, те да саосјећа у тузи и болу њихових родитеља, браће и сестара.

„Једна младост је угашена у зачетку вољом зликоваца који никада нису одговарали за овај злочин без преседана. Туга остаје вјечно, као и наша дужност да жртва тек рођених беба и истина о њиховом смишљеном убијању дан за даном никада не буду заборављени“, истакао је предсједник Српске.

У бањалучкој болници на данашњи дан 1992. године умрла је прва беба због несташице кисеоника јер САД и остале западне земље, током борби у грађанском рату у БиХ, нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем у Српску.

Несташица је била посљедица блокаде српске територије коју су вршиле хрватске и муслиманске војне снаге у рејону Семберије.

До 19. јуна 1992. године умрло је 12 беба.

Слађана Кобас, рођена 18. јуна 1992. године, једина је преживјела беба у периоду од 22. маја до 19. јуна 1992. Због недостатка кисеоника озбиљно јој је било нарушено здравље, па је имала трајно оштећење вида, мозга и плућа, а касније се безуспјешно борила са раком костију. Преминула је 9. фебруара 2006. у 13. години.

Четрнаестој беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је посљедице за цијели живот.

Смрт беба, као и све већа несташица основних животних потрепштина, биле су разлог за велику војну операцију „Коридор“ у којој су се снаге Војске Републике Српске сукобиле са хрватским и муслиманским војним снагама.

Војна операција трајала је од 14. до 26. јуна 1992. године и завршена је пробојем блокаде.

Ова историјска војна побједа названа је „Коридор живота“, јер је омогућила нове животе, како је и сам генерал Војске Републике Српске Момир Талић рекао: „Нећу да дјеца више умиру“.