Професор Ранко Рајовић, аутор НТЦ /Никола Тесла Центар/ програма цјеловитог развоја дјетета, рекао је на предавању у Бијељини да дјеца не треба да уче за оцјену, него за знање које је трајно и примјењиво, те да је за сваку озбиљну државу циљ функционално знање, од којег зависи будућност.

  • Учење напамет је потпуно бесмислено, убија креативност. Децу морамо учити да мисле, указао је Рајовић на предавању „Школа будућности“ које је у оквиру манифестације „Дани дјечије културе“ за родитеље и просвјетне раднике организовала Народна библиотека „Филип Вишњић“.

    Он је нагласио да се морају мијењати методе у образовању, јер се окружење промијенило и старе методе више не дају резултате, морају се прилагодити, а потребно је да то прихвате и учитељи.

  • Окружење се променило, а методе су остале исте. Кључно је урадити методе које личе на игру. Потребне су корените промене и у вртићима, и у школама. Забранио бих учење напамет. Потребна су нам продуктивна деца, која ће сутра знати да излече некога, истакао је Рајовић.

    Он је истакао и то да је капацитет за учење неограничен када се учи кроз игру.

  • Школа у којој се деца играју је најбоља. Деца се смеју, мисле да се играју, а заправо уче. Није примаран одговор, већ размишљање без стреса, рекао је Рајовић.

    Он сматра да није добро да дијете креће у школу са шест година и да се тиме није добио резултат да су дјеца боља, већ је свака нова генерација првака све слабија, резултати су све лошији.

  • Десет година пратимо тај тренд. Слабији су моторички, пажња и концентрација су слабији, речник и знање сиромашнији, емпатија слабија. Мора нешто да се мења, рекао је Рајовић.

    Он је истакао да смјернице из угла неуронаука даје школа будућности, чији главни циљеви треба да буду емпатија, игра, смијех, тимски рад, труд, учење кроз игру.

    Рајовић је рекао да је у Србији ресорно министарство одлучило да НТЦ буде приоритетан програм, да наставници иду на обуку, те додао да ће се исто покушати и у Републици Српској.

  • Програм НТЦ је акредитован у Србији, Хрватској и Словенији и свака школа која жели нас позове. Овде радимо спорадично, Педагошки факултет у Бијељини је покушао да уведе предмет неуронауке за учитеље и васпитаче, навео је Рајовић и додао да ће се у оквиру НТЦ програма на бијељинском Педагошком факултету покушати укључити школе.

    Он је појаснио да се концепт НТЦ учења заснива на томе да информација мора да буде занимљива, да школа не смије да буде стрес, као и на томе да је нелогично сасвим у реду.

    Рајовић је указао да је школа изгубила ингеренције, да је притисак родитеља на наставнике огроман, усљед чега се јавља страх, због чега се мора заштитити интегритет наставника, да школа има улогу установе која коригује грешке родитеља.

    Рајовић је упозорио да су видео-игрице постале замка, јер се у виртуелном свијету све брзо дешава и дјеца навикну да све брзо добију – најбољу гардеробу, играчку, собу, и када тога нема фрустрација постаје све већа, а емпатија се смањује.

  • Генерације нам постају све себичније, праг толеранције не постоји. Родитељи морају бити свесни да од њих пуно тога зависи, напомиње Рајовић.

    Он је рекао да је немогуће борити се са новим технологијама, али да је могуће искористити их у позитивне сврхе, само уз постављање граница.

  • Потребно је одредити границе, да границе не одређује дете. Границе постављају родитељ и учитељ. Пуно зависи од родитеља. Не можемо се борити са новим технологијама, морамо допрети до деце, укључити се у то што они раде“, нагласио је Рајовић, наводећи да је у виртуелном свијету само 10 или 20 одсто корисних информација.

    Он је током синоћњег предавања, за које је владало велико интересовање, рекао да је за развој потенцијала генетика важна 100 одсто и 100 одсто окружење, а важна је и рана стимулација.

    Рајовић, који је био предсједник одбора свјетске Менсе за даровиту дјецу, каже да од двадесеторо даровите дјеце, троје досегне своје потенцијале, а остали се изгубе у систему.

  • Деци се не сме уништавати самопоуздање. Стид је највећа негативна емоција за децу, напомиње Рајовић.

    Директор бијељинске Библиотеке Жељана Арсеновић изразила је задовољство због тога што је Народна библиотека „Филип Вишњић“ прва библиотека у Републици Српској у којој гостује професор Ранко Рајовић.

  • Сви који пратимо и цијенимо његов рад знамо колико је задовољство слушати га. Сигурно можемо чути и научити много тога новог, али се и присјетити, рекла је Арсеновићева.

    У оквиру манифестације „Дани дјечије културе“ у Библиотеци је организована и интерактивна радионица „Учење кроз игру“.