Финансијска криза до које би сигурно дошло уколико до 1. јуна не буде повећана горња граница америчког дуга, могла би гурнути ову моћну земљу, али и остатак свијета у велику кризу, што би у комбинацији са актуелном инфлацијом довело до огромних потреса и стварања тамних облака за савршену финансијску и економску олују, какву свијет до сада не памти.

Каже ово за “Глас Српске” бивши брокер са Волстрита и финансијски консултант Владимир Ђукановић, анализирајући актуелна, прије свега, политичка превирања у најмоћнијој земљи свијета око подизања плафона задуживања од 31,4 милијарде америчких долара и својеврсног рата који се води између демократа и републиканаца, односно Бијеле куће и Конгреса који, како је истакао, све више личи на руски рулет.

Предсједник Џозеф Бајден и предсједавајући Представничког дома Конгреса Кевин Макарти још увијек нису успјели да се усагласе како да ријеше овај горући проблем. Макарти је захтијевао да Бијела кућа пристане на смањење потрошње, док је предсједник Бајден тај захтјев оцијенио као “екстреман” и предложио увођење нових пореских обавеза што су републиканци одбили.

Уколико ови преговори не успију, Америка би се могла наћи у ситуацији да више неће моћи да испуњава своје финансијске обавезе, банкротирала би, а економисти предвиђају хаос, јер би то уздрмало и стабилност глобалног финансијског система изграђеног на америчким обвезницама.

Финансијски експерти већ данима упозоравају како би неподизање ове границе довело до домино ефекта. Волстрит би вјероватно био први на удару, јер страх од банкрота довео би сигурно до пада вриједности дионица и обвезница, али и повлачења депозита из банака. “Мудис аналитикс” процјењује да би цијене дионица могле да падну за отприлике једну петину, бришући милијарде долара богатства домаћинстава и опустивши пензионе рачуне милиона грађана. Све ово би довело и до раста трошкова задуживања, пада вриједности долара, али и ширења кризе широм свијета. Неке процјене кажу и да би више од осам милиона радних мјеста у САД могло да буде укинуто, али и да би каматне стопе на стамбене кредите могле да порасту за више од 20 одсто, а економија драстично падне као током рецесије 2008. 3

Ширење кризе

Многе државе одлучиле су да чувају своје девизне резерве тако што ће купити велике износе државног дуга САД. Али пробијање горње границе дуга, како упозоравају многи стручњаци, могло би да смањи вриједност тих обвезница. Они страхују да би то драматично повећало број презадужених земаља, уз потенцијалну глобалну геополитичку нестабилност. Притисак ФЕД-а да подигне каматне стопе током прошле и ове године како би се обуздала инфлација, већ је умањио вриједност тих америчких обвезница.

Према ријечима Ђукановића, сценарио са лимитом америчког дуга је толико апсурдан да је тешко објаснити да је овако нешто могуће, објашњавајући како је до ове ситуације прије свега дошло због политиканства.

– То је као да се свађате са супругом ко ће са истог рачуна да плати храну у радњи. Док водите апсурдну расправу деца су гладна, мачка гребе, а баби нема ко дати кекс. Ово политиканство прети да нас одведе до врага. Јасно је да ова господа не разумеју економске консеквенце својих потеза. Негде 1917. године усвојен је акт према ком се извршна и законодавна власт морају сагласити око даљег подизања лимита. Када су Бела кућа и Конгрес у рукама исте странке, лимита се нико ни не сети.

Али када су “куће” подељене између демократа и републиканаца, лимит се користи у политичке сврхе. Тако је и овог пута. Нисам баш сигуран да су поједини политичари свесни евентуалних последица – поручио је Ђукановић.

Додаје и како подизање горње границе дуга у САД није ништа ново, јер је она од 1960. године подигнута чак 78 пута, али и да став појединих заслијепљених званичника како САД не могу да банкротирају толико утемељена унутар естаблишмента да ни наука не може да продре у тај, како га је назвао, тамни економски вилајет. Наводи и да тврдње надлежних како је америчка држава увијек плаћала своје дугове на вријеме и у потпуности – није тачна.  Било је четири случаја. Први пут је то, каже, било још 1862. године, када влада није успјела да врати дио дуга. Штампала је безвриједне папирне новчанице које су у слободној трговини биле далеко испод номиналне вриједности. Тим новцем је безуспјешно покушала да намири бијесне власнике обвезница. Други пут се сличан сценарио одиграо 1933. на врхунцу Велике депресије. Влада је тада одбила да врати дугове путем обећаних златних новчића већ је опет одштампала гомилу папира који је на улици био скоро безвриједан. Трећи пут 1968. године власници америчких сребрних обвезница били су непријатно изненађени када влада одбија да им преда сребро у замјену за одштампане папириће, а посљедњи пут је амерички трезор, како каже Ђукановић, “пухнуо у чабар 1971. године”.

– Од тада креће незаустављиво штампање долара. Фунта историјски одлази у заборав, а долар постаје глобална резервна валута. Огроман трошак хладног рата се финансира радикалним задуживањем америчке владе. Низ ратова и највећа војна експанзија у историји се плаћа тако што штампарија која је упаљена 1971. не престаје са радом те се дуг гомила до невероватних висина – упозорава Ђукановић.

Слично мишљење дијели и финансијски експерт Бранко Драгаш, који сматра како се Америка налази пред банкротом, али не због актуелних политичких превирања, већ проблема који се гомилају деценијама уназад. Истиче и како упозорења државног секретара трезора САД Џенет Јелен да ако Америка не буде могла платити дуг, односно ако се поново не подигне горња граница дуга што би могло имати озбиљне и несагледиве посљедице, само добро осмишљена позоришна представа.

– Све је превара. Пошто ФЕД неконтролисано штампа доларе без покрића и убацује у оболели финансијски систем, сенатори и конгресмени хоће део тог новца. Прошли пут су затегли усвајање повећања границе задуживања до последњег дана истека законског предвиђеног рока. Онда је уследила нагодба. Сада је иста игра – сматра Драгаш.

Додаје и да ће до финансијске апокалипсе сигурно доћи у неком наредном периоду, али не због игара око дуга, већ због тога што је америчка моћ у посљедњих 50-так година грађена на превари.

– Амерички председник Ричард Никсон је 1971. укинуо златни стандард. Након тога је кренула највећа пљачка у историји човечанства. Они од тада за новчаницу од 100 долара, чија је реална цена око три цента, купују стратешку робу широм света. То не може вечно трајати. Уверен сам да ће САД доживети потпуни колапс – поручио је Драгаш.

Окретање леђа долару

Драгаш наводи да положај САД компликује и чињеница да многе земље широм свијета траже алтернативе долару. Те је процесе, каже, убрзала Русија која је била приморана одговорити на досад невиђене економске санкције које јој је наметнуо Запад.

– Москва и њени партнери све више користе друге валуте за обављање међународних трансакција, погоршавајући ситуацију у којој се налази Америка. Тај процес дедоларизације нико више не може зауставити – закључио је Драгаш.