Данас је недјеља, 4. јун, 155. дан 2023. До краја године има 210 дана.

1783. – Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут јавно демонстрирали летење балоном напуњеним загријаним ваздухом.

1798. – Умро италијански авантуриста Ђовани Ђакопо Казанова де Саингалт, синоним латинског љубавника, једна од најколоритнијих личности Европе 18. вијека. Током бурног живота био је ученик вјерске школе, секретар кардинала, венецијански поморски официр, опат, коцкар, алхемичар, виолиниста, шпијун, библиотекар. Његови „Мемоари“ су драгоцјена слика европског друштва епохе у којој је живио.

1859. – Рођен српски сликар Паја Јовановић, представник академског реализма, члан Српске академије наука и умјетности, први српски сликар који је стекао европску репутацију. Највећи дио живота је провео у Бечу, гдје је умро 1957. Био је изванредан познавалац сликарског заната и инспирисао се српском националном историјом. Насликао је велике иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и у цркви у Долову и портретисао више владара и црквених достојанственика. Радио је и фолклорне и историјске композиције, укључујући „Сеобу Срба“, „Проглашење Душановог законика“, „Таковски устанак“, „Мачевање“, „Кићење невјесте“.

1867. – Рођен фински маршал и државник Карл Густав Емил фон Манерхајм, предсједник Финске од 1944. до 1946. Као коњички официр руске војске учествовао је у руско-јапанском рату и у Првом свјетском рату, од 1917. је предводио контрареволуционарне снаге у Финској и био регент Финске 1918. и 1919, а у Другом свјетском рату врховни командант финске армије. Одбрамбена утврђена линија према СССР, изграђена прије Другог свјетског рата на Карелијској превлаци према његовој замисли, названа је „Манерхајмова линија“.

1878. – Велика Британија с Отоманским царством склопила тајни споразум против Русије, на основу којег је Британија окупирала Кипар, а заузврат се обавезала да помогне Турцима у случају руског напада.

1884. – Рођен српски писац Милутин Ускоковић, аутор лирског темперамента, у чијим се дјелима сукобљавају романтизам и модерно схватање свијета. Завршио је права у Београду и докторирао у Женеви. Приликом повлачења српске војске у Првом свјетском рату 1915. извршио је самоубиство. Покушао је да створи београдски друштвени роман, улазећи у драматичне сударе личности с градском средином, али је више приказивао унутрашња стања интелектуалаца него комплексну слику времена. Дјела: романи „Дошљаци“, „Чедомир Илић“, збирка приповиједака „Кад руже цветају“, цртице „Под животом“, „Вите фрагмента“.

1916. – Код Љвова у Првом свјетском рату почела руска офанзива против аустроугарских армија, названа „Брусиловљева офанзива“ – према презимену команданта Југозападног фронта генерала Алексеја Брусилова, која је олакшала положај савезника на Западном фронту и у Италији. Аустријанци су изгубили око 250.000 војника и нису се опоравили до краја рата. Кад су Руси стигли до Карпата, Румунија је ушла у рат на страни сила Антанте.

1920. – У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте послије Првог свјетског рата потписале мировни уговор с пораженом Мађарском и одузеле јој територије које је у оквиру Аустро-Угарске насилно држала. Чехословачкој су припале Словачка и карпатска Украјина, Румунији Трансилванија и источни Банат, а Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца Славонија, Срем, Хрватска, Међумурје, Прекомурје, дијелови Барање, Баната и већи дио Бачке. Око 3,5 милиона Мађара остало је ван матичне земље, највише у Румунији, а десетак милиона немађарских народа, који су до 1918. национално угњетавани у Аустро-Угарској, више није било под мађарском влашћу.

1941. – Нацистичка Њемачка и марионетска усташка Независна Држава Хрватска /НДХ/, на састанку у Загребу у Другом свјетском рату, договориле се о исељавању у Србију око 200.000 Срба. Било је то у духу усташке политике која је прекрштавањем и присилним исељавањем Срба и физичком ликвидацијом Срба, Јевреја и Рома настојала да од НДХ створи етнички чисту државу.

1941. – Умро бивши њемачки цар и пруски краљ Фридрих Вилхелм Други Виктор Алберт, творац политике продора на исток и изазивач низа војно-дипломатских криза, укључујући објаву рата Србији 1914, чиме је постао неизбјежан Први свјетски рат. На пријесто њемачког царства ступио је 1888, а 1918. је, послије пораза Њемачке, приморан да абдицира и побјегне у Холандију, која је одбила да га изручи савезницима ради суђења за ратне злочине.

1942. – Почела четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанијели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом свјетском рату.

1943. – Армија збацила с власти предсједника Аргентине Рамона Кастиља.

1944. – Осма британска и Пета америчка армија ушле у Рим у Другом свјетском рату. Њемачки командант у Италији фелдмаршал Алберт Кесерлинг одустао је од одбране Рима, али савезничке армије нису искористиле тренутак да наставе напредовање и задају одлучујући ударац њемачким трупама, већ су им омогућиле предах.

1946. – Генерал Хуан Перон први пут изабран за предсједника Аргентине. Проводио је ауторитарну политику, ослањајући се на раднике и изузетну популарност супруге Еве. Одвојио је 1955. цркву од државе и први пут увео свјетовност школе, због чега га је римокатоличка црква екскомуницирала. У септембру 1955. оборен је у побуни дијелова копнене војске и морнарице, послије чега је емигрирао. По повратку је у септембру 1973. поново изабран за шефа државе, оставши на том положају до смрти 1974.

1970. – Пацифичка краљевина Тонга, до тада британски протекторат, стекла независност и ушла у састав Британског комонвелта.

1971. – Умро мађарски филозоф Ђерђ Лукач, протагониста „западног марксизма“. У младости је у „немарксистичком периоду“ написао „Историју развоја модерне драме“ и есеје „Душа и облици“. Члан Комунистичке партије Мађарске постао је 1918, а у вријеме Совјетске Републике Мађарске 1919. комесар за просвјету. Из тог периода потичу огледи сабрани под насловом „Историја и класна свијест“, који су знатно утицали на обнову марксистичке мисли у западној Европи послије Другог свјетског рата. Послије пораза мађарске револуције емигрирао је у Аустрију, а 1929. у СССР, гдје је до 1931. радио у Институту „Маркс-Енгелс“. До 1933. у Њемачкој је предводио књижевну групу писаца-комуниста, послије чега је до 1945. поново био у Москви, гдје је написао студију „Млади Хегел“. По повратку у отаџбину био је професор Будимпештанског универзитета, а 1956. министар у влади Имре Нађа, послије чијег пада је лишен професије, уклоњен из Академије наука и интерниран. Од 1957. до смрти 1971. повукао се из јавног живота. Остала дјела: „Разарање ума“, „Егзистенцијализам или марксизам“, „Естетика“, „Онтологија друштвеног бића“.

1989. – Гасовод поред Транссибирске пруге експлодирао и запалио два путничка воза, у којима је погинуло 575 и повријеђено више од 600 људи.

1993. – Савјет безбједности УН Резолуцијом прогласио Сарајево, Горажде, Тузлу, Бихаћ, Сребреницу и Жепу за заштићене зоне у Босни и Херцеговини. Снаге УН добиле су овлаштења да употријебе силу ради њихове одбране.

1996. – Европска ракета „Аријана 5“ експлодирала 40 секунди послије лансирања.

2003. – Влада Хрватске одлучила да суспендује визни режим и одобри слободан приступ грађанима сусједне Србије и Црне Горе.

2008. – Предсједништво БиХ донијело одлуке о прихватању Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ и о ступању на снагу Привременог споразума.

2009. – Организација америчких држава /ОАС/ укинула суспензију Кубе и отворила врата њеном повратку у чланство ове регионалне организације послије 47 година.

2014. – Умро Честер Нез, Навахо Индијанац, шифрант у Другом свјетском рату захваљујући чијим шифрованим порукама су Американци извојевали побједу на Пацифику.