Учешће младих спортиста на такмичењу у Русији – МОСКВА НИКАД БЛИЖА СРЦУ (ФОТО)

Три чланице Атлетског клуба „Гласинац“ и тренер Неђо Ђуровић, боравили су крајем маја четири дана у Москви, гдје су заједно са такмичарима из Србије и Косова и Метохије учествовали на руском меморијалном такмичењу у атлетици.

Поменуто такмичење било је прави празник спорта, одржано у знак сјећања на Анатолија Ивановича Зимина, мајстора спорта, заслужног тренера Русије и главног тренера Атлетске репрезентације СССР-а, поријеклом из Града Зарајск.

Такмичење су отворили начелник Градског округа Зарајск Виктор Петрушченко, те замјеница начелника за администрацију Раиса Гуљкина.

Ову спортску манифестацију увеличали су олимпијска шампионка, тркач, заслужни мастер спорта Јулија Гушчина, олимпијски шампион у ватерполу Јевгениј Гришин, олимпијска шампионка у скоку удаљ Татјана Лебедева, као и олимпијски шампион у скоку увис Ана Чичерова.

На јубиларној трци учествовало је више од 400 учесника из 15 градова Подмосковља и Туле, за које су обезбјеђена признања, медаље, поклони и новчане награде за прва три мјеста у свим спортским дисциплинама.

Такмичење је организовано у тркачким дисциплинама на 100, 200, 400, 800, 1.500 и 3.000 метара.

Водитељ такмичења био је шампион Европе у петобоју и познати телевизијски водитељ Денис Стојков. Подршку у организацији такмичења пружили су Комитет за културу, физичку културу, спорт, рад са дјецом и омладином, Администрација Градског округа Зарајск Московске области, као и Федерација лаке атлетике Московске области.

Партнер и спонзор такмичења била је Галина Спиридонова – оснивач прве посластичарнице у Русији гдје се прави Куглоф – медењак, гастрономски бренд Града Зарајск.

Поред такмичења, атлетичари и тренери имали су три дана која су искористили за туристички обилазак срца Русије, о чему свједоче и бројне фотографије са овог путовања.

Црвени трг, Московски Кремљ, Храм Христа Спаситеља, Државни историјски музеј, Пушкинов музеј умјетности, Музеј илузија, Океанаријум, циркус, вожња гондолом, пловидба бродом ријеком Москвом и бројна друга знаменита мјеста и ресторани гдје су уживали у богатој гастрономској понуди, само су дио онога, што су ови млади спортисти могли да виде и доживе.

Одушевљења није недостајало, али је зато ријечи којима би описали своје искуство итекако било премало. Свима је ово био први пут да су у братској Русији, за чији обилазак и упознавање су били задужени Руси Олга и Андреј, те Србин Милош који живи и ради Москви.

Након сумираних утисака, тренери и неки од атлетичара подијелили су своја искуства. Сви су сагласни у томе да им је много значило ово искуство и да је то била јединствена прилика да се дјеца сусретну са својим вршњацима из Москве, стекну нова пријатељства и упознају се са Руском културом.

Тренер Неђо Ђуровић навео је да му је част и задовољство да су управо атлетичарке „Гласинца“ Ана Бољанић, Емилија Радоњић и Јана Јакшић представљале Републику Српску на једном оваквом такмичењу.

Он је казао да је неколико олимпијских побједница одржало пригодне и афирмативне говоре о атлетици и спорту уопште. Присуствовала је и замјеница амбасадора Србије у Русији Гордана Божић.

• Такмичење је представљало велику промоцију атлетике и спорта. Наше атлетичарке нису успјеле изборити пласман за неко од прва три мјеста, али то је било сасвим очекивано, јер је Русија позната по јаким атлетичарима. Само наше учешће је велики успјех. Морам нагласити да су наши водичи Андреј и Олга раније боравили у Источном Сарајеву и одлично познају ситуацију у Сокоцу и Републици Српској. Све је било одлично организовано, а доживљај младих спортиста је био неописив. Ја сам кроз своју спортску каријеру, такмичарску и тренерску, која траје више од педесет година обишао многе градове и државе, али никада нисам доживио да можемо имати вријеме и за спорт, и културу и туристички обилазак. Стварно смо сви одушевљени Москвом – нагласио је тренер Ђуровић.

Атлетичарке „Гласинца“ нису криле одушевљење овим великим градом и препуне утисака истакле су да им је ово искуство утицало на повећање мотива да се баве спортом.

• У мојој дисциплини на 400 метара било је једанаест група по четри учесника. Све укупно била сам десета. Одувијек сам жељела да посјетим Русију. Москва је чаробан град, гдје сам упознала нове другаре. Било ми је заиста предивно у братској Русији и надам се да ћу јој се увијек враћати – истакла је Јакшићева.

  

• Такмичила сам се у дисциплини 100 метара, укупно двадесет група са пет такмичарки. У својој групи сам била трећа и задовољна сам резултатом. Сан ми је био да посјетим Русију и цијеним што ми се указала ова прилика. Град се не може описати ријечима. Туристички програм је био сјајан, тако да смо посјетили значајнија мјеста у Москви. Упознала сам вршњаке из Русије, као и пријатеље из Србије и са Косова, са којима ћу надам се сачувати контакт – додала је Радоњићева.

  

• Ја сам се такмичила у дисциплини 200 метара а конкуренција је била веома јака. Такмичила су се дјеца од дванаест до петнаест година. Задовољна сам својим резултатом. Ово путовање је било стварно предивно искуство, много лијепих ствари има да се види. Драго ми је што сам имала прилику да одем тамо и упознам нове пријатеље, нову културу и ово ће ми увијек остати у сјећању – поручила је Бољанићева.

Србију је на поменутом такмичењу представљао Атлетски клуб „Црвена звезда“ из Београда, са осам такмичара и два тренера, Драганом Куновац и Дејаном Мачев. Велики је број државних првака и рекордера, побједника купова и репрезентативаца који тренирају у овом клубу, а који остварују врхунска спортска остварења. Са традицијом  дугом скоро 80 година, ово је најтрофејнији атлетски клуб на нашим просторима.

Управо су атлетичари „Црвене звезде“ из Русије у Београд донијели три медаље. Прва мјеста и златне медаље освојили су Тара Вучковић у дисциплини на 800 метара и Петар Тихојевић на 100 метара, док је Јана Рајић у трци на 800 метара била друга и освојила сребрну медаљу.

Осим освајача медаља, учествовали су још Јелена Живковић, Данило Јовановић, Војин Хорват, Теодора Михајиловић и Сара Стефановић.

Једна од тренера Атлетског клуба „Црвена звезда“ Драгана Куновац нагласила је да је ова авантура, односно путовање у једну од најљепших земаља на свијету била једна од оних коју ће памтити цијели живот.

• Након такмичења у Зарајску, добили смо нови и већи мотив да останемо у спорту и то је наша победа. Видели смо велику Москву, срце Русије. Обишли њене највеће тргове, булеваре, војне и друге музеје, циркусе, осетили њен пулс и душу. Пловили најлепшом реком и добили ту част да ударамо црквено звоно у највећем и најлепшем Храму Христа Спаситеља. О историји смо слушали свуда. Упознали смо Москву, научили пуно о руском народу, уживали на сваком кораку. На чувеном Црвеном тргу направили фотографије које ће, сигурна сам, заузети посебно место у нашим албумима. Осмех нам није силазио са лица. Растали смо се у сузама, али не зато што одлазимо, него што смо стекли пријатеље за цео живот, зато што смо направили везе и то оне нераскидиве. Не знам да ли ћемо икада моћи да се захвалимо и пренесемо своја осећања овим великим људима, али оно што знам сигурно је да смо ми, кроз ово дело, научили пуно о захвалности и постали већи и бољи људи – поручила је Драгана Куновац у изјави за „Инфо центар“.

Поред АК „Црвена звезда“, Србију су на овом такмичењу представљала три члана Омладинског фудбалског клуба „Диф“ из Косовске Митровице, Страхиња Малиновски, Филип Костић, Огњен Вукосављевић са тренером Давором Некићем. Овај клуб је највећа спортска организација на простору Косова и Метохије и броји преко 250 чланова.

Тренер Некић је истакао да су ови дјечаци перспективни спортисти, пред којима је свијетла будућност.

Са путовања за памћење, млади спортисти су донијели бројне поклоне и сувенире, међу којима су и традиционалне руске Бабушке и готово да нема особе која није чула за овај познати руски сувенир, познат и под називом – Матрјошка. Према вјеровању, Матрјошка би требало да стоји увијек на истом мјесту у кући, а данас се сматра да она доноси благостање и мир у породици.

Захваљујући домаћинима и њиховом несебичном дијељењу енергије, времена, посвећености, ови млади људи научили су доста о Руској култури, храни, обичајима, били дио великог такмичења, стекли пријатеље, учили и научили да прихватају, дијеле и да се воле, без обзира да ли су изгубили или побиједили.