Данас је четвртак, 8. јун, 159. дан 2023. До краја године има 206 дана.

632. – Умро оснивач ислама Мухамед. Младост је провео као сиромашни гонич камила, а послије женидбе знатно старијом богатом удовицом Хатиџом почео је у 40. години да проповиједа вјеру у једног Бога Алаха. Обећавао је хришћанима и Јеврејима мир и братску једнакост и убјеђивао сународнике да је ислам религија мира, толеранције и љубави. У почетку је имао мало присталица, па је 622. иселио из Меке у Медину, гд‌је је основао прву општину нових вјерника, такозвану Уму, надплеменску заједницу муслиманских вјерника. Након несуспјеха да придобије Јевреје у Медини за нову религију, са својим присталицама је опколио јеврејску четврт Медине и побио већину Јевреја који су се предали послије 14 дана опсаде, јер су остали без воде, а преживјеле протјерао. Тиме је уједно и стекао материјалну базу. Кад је 630. освојио Меку, послије вишегодишњег рата с промјенљивим успјехом, објавио је рат свим „невјерницима“.

1695. – Умро холандски астроном, математичар и теоријски физичар Кристијан Хајгенс, који је 1655. открио тајну изгледа Сатурновог прстена посматраног са Земље и објаснио промјене тог изгледа током хелиоцентричног кретања Сатурна. Открио је и Сатурнов сателит Титан и тачно одредио трајање његове револуције. Закључио је да су меридијани Земље елиптични, спљоштени на половима, као посљедица ротације планете. Пронашао је законе судара тијела, поставио закон центрифугалне силе, засновао ундулациону теорију свјетлости, објаснио начин простирања свјетлости. Конструисао је 1657. часовник са секундарним клатном и увео га за мјерење времена при астрономским посматрањима. У сарадњи са братом конструисао је више астрономских дурбина великих жижних даљина.

1809. – Умро енглески политичар и писац Томас Пејн, отац америчке независности. Отишао је у Америку 1774. и у наредних десетак година је објавио низ списа, укључујући „Здрав разум“ и „Кризу“, којима је подстицао борбу америчких колониста против британске колонијалне управе. По повратку у Енглеску почетком деведестих година 18. вијека објавио је д‌јело „Права човјека“, као одговор на оспоравање Француске револуције. Прогоњен, склонио се у Француску и постао члан Конвента. Једва је избјегао гиљотину зато што се успротивио погубљењу француског краља Луја Шеснаестог. У САД се вратио 1802, али је постао непопуларан због опозиције првом америчком предсједнику Џорџу Вашингтону.

1810. – Рођен њемачки композитор и музички писац Роберт Александер Шуман, један од најзначајнијих представника романтизма. Истакао се као лиричар и аутор клавирских минијатура. Основао је часопис “ Неуе Zeitschrift фур Мусик“ у којем се одлучно борио против конзервативизма у музици. Његови концерти су образац раноромантичарске музике, оркестарска музика је продуховљена и експресивна, а соло пјесме одликује јединство тона и ријечи. Д‌јела: симфоније, „Концерт у а-молу за клавир и оркестар“, концерти за клавир, концерти за виолончело, циклуси соло пјесама „Пјесникова љубав“, „Љубав и живот жене“, клавирске композиције „Карневал“, „Симфонијске етиде“, „Ђечије сцене“.

1814. – Рођен енглески писац Чарлс Рид, чији је обимни историјски роман „Манастир и огњиште“ надахнут списима и животом холанског хуманисте Еразма Ротердамског. Написао је више романа с „тезом“, у којима је подвргао оштрој критици енглески казнени систем и злоупотребе у лудницама. Остала д‌јела: романи „Никад није сувише касно“, „У готову“, „Грифит Гонт“.

1869. – Рођен амерички архитекта Френк Лојд Рајт, један од твораца модерне функционалне архитектуре. Први је у САД употријебио армирани бетон и индустријски грађевински материјал и снажно је утицао на савремену архитектуру. Конструисао је низ грађевина, укључујући Гугенхајмов музеј у Њујорку и хотел „Империјал“ у Токију.

1871. – Аустроугарски цар Франц Јозеф Први објавио је одлуку о развојачењу Војне крајине, које је довршено 1873.

1874. – Умро индијански војсковођа Кочиз, поглавица апачког племена Чирикахуа, који је предводио отпор Индијанаца бијелим насељеницима и америчкој војсци на југозападу САД. Индијанци су под његовим вођством очајнички покушали да се одупру влади САД која је, ради овладавања сировинском базом и ширења тржишта, етнички чистила и отимала индијанску територију.

1876. – Умрла француска списатељица Жорж Санд, претеча феминизма, аутор сентименталних, социјалних и сеоских романа и прича. Оставила је и обимну преписку и мемоаре. Д‌јела: „Индијана“, „Лелија“, „Консуело“, „Ђавоља бара“, „Нахоче Франсоа“, „Мала Фадета“, „Она и он“, „Маркиз д’Вимер“, „Мајстори трубачи“, „Историја мог живота“.

1883. – Француска успоставила потпуну контролу над Тунисом, њеним протекторатом од 1881.

1916. – Рођен енглески биохемичар Френсис Хенри Комптон Крик, добитник Нобелове награде за медицину 1962. Разјаснио је структуру и облик молекула дезоксирибонуклеинских киселина и њихову улогу у преношењу насљедних особина.

1921. – Рођен индонезијски диктатор Сухарто, један од највећих масовних убица у свјетској историји, који је преузео власт послије неуспјелог државног удара у септембру 1965, за шта је оптужена Комунистичка партија Индонезије. У крвавим масовним репресалијама армије, изведеним уз благослов САД, којима је руководио као министар-командант копнених снага с веома широким овлашћењима, побијено је око 700.000 људи. У марту 1966. приморао је првог предсједника Индонезије Ахмеда Сукарна – оптуженог за попустљивост према комунистима – да извршну власт пренесе на војни врх, а у фебруару 1967. Сукарно је формално пренио сва овлашћења Сухарту, који је постао вршилац дужности шефа државе. Парламент под доминацијом армије у октобру 1967. прогласио га је премијером, а у марту 1968. је инаугурисан за предсједника Индонезије. Током владавине до маја 1998. – кад је принуђен на оставку под притиском студентских демонстрација и немира у којима је погинуло више од 500 људи – владао је аутократски и створио је систем у којем су цвјетали корупција и непотизам. Процијењено је да је с члановима најуже породице нагомилао богатство од 40 милијарди долара.

1929. – Маргарет Бондфилд постављена за министра рада, поставши прва жена члан владе у британској историји.

1937. – У Београду одржане антифашистичке демонстрације радника и студената поводом доласка шефа њемачке дипломатије Константина фон Нојрата, током којих је полиција ухапсила многе демонстранте. Нојрат је посјетио Мађарску, Југославију и Бугарску да би ојачао њемачки утицај и зближио Југославију и Мађарску ради изоловања Чехословачке.

1940. – Њемачке крстарице „Шарнхорст“ и „Гнајсенау“ у Другом свјетском рату у мору наспрам сјеверних обала Норвешке потопиле британски носач авиона „Глоријус“ и разараче „Ардент“ и „Акаста“, усмртивши више од 1.500 људи.

1941. – Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом свјетском рату извршиле инвазију Сирије да би спријечиле оснивање база Сила осовине. У борбама с трупама француског квислинга Анрија Филипа Петена из строја је избачено 4.600 Британаца, али је одбрана Суецког канала помјерена за око 400 километара на сјевер.

1942. – Јапанске подморнице у Другом свјетском рату бомбардовале највећи аустралијски град Сиднеј.

1943. – Умро српски математичар Михајло Петровић, оснивач београдске математичке школе, професор Универзитета у Београду, члан Српске краљевске академије и многих иностраних академија наука. Као д‌јечак је научио рибарски занат код београдског аласа Гашпара Чукље, потом положио мајсторски испит рибарског еснафа и тако добио надимак „Мика Алас“. Написао је више од 400 радова из теоријске и примијењене математике, математичке физике и хемије, механике, геометрије и опште феноменологије. Творац је математичке феноменологије, теорије математичких спектара која је практично примијењена у астрономским, статистичким и другим израчунавањима и веома је допринио математичкој анализи, посебно теорији диференцијалних једначина и теорији функција. Д‌јела: „Квалитативна интеграција диференцијалних једначина“, „Елементи математичке феноменологије“, „Феноменолошко пресликавање“, „Предавања о математичким спектрима“, путопис „Кроз поларну област“, популарно написан роман „Јегуље“.

1944. – Предсједник британске владе Винстон Черчил у Другом свјетском рату затражио од владе САД да пристане на под‌јелу интересних сфера на Балкану – Бугарска и Румунија биле су препуштене „совјетској надлежности“, а Југославија „равноправно подијељена“ на совјетску и британску „зону утицаја“.

1946. – Умро њемачки писац Герхарт Хауптман, добитник Нобелове награде за књижевност 1912, чија је лирика у идеалистичком тону, а у драмама преовладава социјална проблематика из живота сиромашних у Шлезији. Написао је мноштво драма, есеја, афоризама, новела, путописних и аутобиографских књига. Д‌јела: „Ткачи“, „Пред зору“, „Луда у Христу Емануел Квинт“, „Даброво крзно“, „Ифигенија у Делфима“, „Зимска балада“, „Црвени пијетао“, „Агамемнонова смрт“, „Електра“, „Превозник Хеншел“, „Усамљени људи“, „Свечаност мира“, „Колега Крамптон“, „Потопљено звоно“, „А Пипа игра“, „Роза Бернд“, „Пацови“, „Чувар пруге Тил“.

1965. – Армија САД у Јужном Вијетнаму овлашћена да предузима офанзивне операције.

1973. – Фашистички диктатор Шпаније генералисимус Франсиско Франко предао премијерски положај адмиралу Луису Кареру Бланку, задржавши функцију шефа државе, пошто је претходно сам владао 34 године.

1986. – Упркос увјерљивим оптужбама за злочине које је као нацистички официр починио у Другом свјетском рату у Југославији и Грчкој, бивши генерални секретар УН Курт Валдхајм је изабран за предсједника Аустрије.

1991. – Званично саопштено да је у Заливском рату погинуло 100.000 Ирачана и 203 војника међународних снага, од којих 144 Американца.

1993. – У свом париском стану убијен Рене Буске, шеф француске полиције током нацистичке окупације земље у Другом свјетском рату.

1998. – Умро нигеријски генерал Сани Абача, чиме је послије више од четири године окончана његова владавина, а власт је преузео девети војни управљач у историји највеће афричке земље генерал Абдулсалам Абубакар.

2006. – На јарбол испред сједишта Уједињених нација у Њујорку подигнута српска застава.

2006. – У ирачком граду Бакуби убијен лидер Ал каиде у Ираку Абу Мусаб ал Заркави.

2008. – „Краљ“ ромске музике Шабан Бајрамовић преминуо у Нишу у 72. години.

2009. – Данци се на референдуму изјаснили за промјену устава која ће омогућити да за долазак на трон женски насљедници круне имају иста права као и мушки насљедници.