Данас је сриједа, 14. јун, 165. дан 2023. До краја године има 200 дана.

1645. – У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса, код Нејзбија, поразиле војску монархиста лојалну краљу Чарлсу Првом, коју је предводио принц Руперт од Палатинејта. Краљ је потом заробљен, револуционарни суд га је осудио на смрт и погубљен је 1649.

1777. – Конгрес САД прихватио заставу „звијезда и пруга“, као званично државно знамење.

1789. – Енглески капетан Вилијам Блај са 18 присталица, послије драматичне пловидбе и више од 3.500 пређених миља, домогао се острва Тимор близу Јаве. Побуњена посада енглеског брода „Баунти“, чији је био заповједник, 48 дана прије тога збацила га је због окрутности и оставила са присталицама у водама код Тахитија.

1798. – Рођен чешки историчар и политичар Франтишек Палацки, вођа чешког препорода у 19. вијеку. Као лидер Федералистичке странке заузимао се, у складу са својом идејом аустрославизма, за федеративно преуређење Аустро-Угарске. Био је организатор и предсједник Свесловенског конгреса 1848, један од оснивача „Матице чешке“, секретар „Ученог друштва“, покретач и уредник „Часописа Чешког музеја“. Дјела: „Историја чешког народа“, „Почеци чешке поезије, посебно прозодије“ /са Павелом Шафариком/.

1800. – Наполеон Бонапарта на челу француске војске побиједио аустријске трупе код Маренга и поново освојио Италију.

1811. – Рођена америчка списатељица Херијет Елизабет Бичер Стоу, борац за женска права и ослобађање црних робова. Романом „Чича-Томина колиба“, у којем је црначко ропство подвргла снажној критици, допринијела је укидању ропства у САД.

1837. – Умро италијански писац Ђакомо Леопарди, чија се поезија креће од песимистичког става према историји до космичког песимизма, у којем човјек – свјестан празнине илузије – налази солидарност у заједничком болу. И у стиху и у прози је створио нов, снажан и модеран језик. Дјела: „Пјесме“, проза „Дијалози и есеји“, „Зибалдон“, дневник „Мисли“.

1894. – Рођена Љубица Јанковић, српски етномузиколог, сарадник Етнографског института Српске академије наука и умјетности и члан више међународних установа за изучавање народне културе. Са сестром Даницом је прикупила око 900 народних игара с мелодијом и мноштво обичаја. Објавиле су дјело у седам томова „Народне игре“.

1904. – Умро српски писац Јован Јовановић – Змај, члан Српске краљевске академије, лиричар богате инвенције, према оцјени књижевне критике „пјеснички израз духовног и душевног живота српског народа“ у другој половини 19. вијека. Основну школу је учио у родном Новом Саду, гимназију у Халашу и Пожуну /Братислава/, а матурирао је у словачкој Трнави. Прије медицине, коју је завршио у Пешти, студирао је права у Пешти, Прагу и Бечу. Радио је као љекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта. Пјеснички се развијао под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Испјевао је збирке љубавних пјесама „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“ – потресне, елегичне исповијести послије смрти супруге и четворо дјеце. Написао је велики број родољубивих и изузетно вриједних политичко-сатиричних пјесама, а као дјечији пјесник је непревазиђен у српској књижевности. Основао је и уређивао књижевни лист „Јавор“, сатиричне листове „Змај“, „Жижа“, „Стармали“ и дјечји лист „Невен“. Преводио је са руског, њемачког, мађарског и енглеског језика. Остала дјела: обимна књига пјесама „Певанија“, пјесничка легенда „Видосава Бранковић“, шаљиви комад „Шаран“.

1923. – Петог дана послије профашистичког удара убијен премијер Бугарске и вођа Земљорадничког народног савеза Александар Стамболиски, изузетно популаран у народу. Током трогодишње владавине је спровео аграрну и пореску реформу, национализовао неке банке и настојао да измијени унутрашњу и спољну политику династије Кобург, заузимајући се за пријатељство са Југославијом.

1924. – Рођен руски писац Владимир Алексејевич Солоухин, који је у пјесничким и прозним дјелима досљедно заступао идеју о потреби промишљеног односа према природи и заштити споменика руског националног бића. Дјела: збирке пјесама „Како испити сунце“, „Човјек са цвијећем у рукама“, „Живјети на земљи“, „Четрдесет звонких капи“, „Аргумент“, „Лирика“, „Сонетни вијенац“, проза „Владимирске стазе“, „Кап росе“, „Писма из руског музеја“, „Вријеме за скупљање камења“, „Мед на хљебу“, „Наставак времена“.

1928. – Рођен аргентински револуционар Ернесто Че Гевара, који је постао симбол револуције у Јужној Америци, али и широм свијета, нарочито међу младима. Дипломирао је медицину у Буенос Ајресу 1953, потом отишао у Гватемалу, па у Мексико, гдје је упознао Фидела Кастра, са чијом експедицијом се 1956. искрцао на Кубу. Послије побједе револуције 1959, двије године касније, постао је министар привреде, а Кубу је напустио 1965, намјеравајући да у Боливији – гдје је убијен 1967. – поведе устанак за ослобођење Јужне Америке од доминације САД и домаће олигархије. Дјела: „Успомене на кубанску револуцију“, „Дневник из Боливије“.

1933. – Рођен амерички писац пољског поријекла Јузеф Новак, познат као Јежи Косински, у чијим дјелима преовлађују теме насиља, суровости, понижења и пожуде. У првом и најбољем роману „Обојена птица“ гротескно је описао заосталост источноевропског села у вријеме Другог свјетског рата. Било је покушаја да му се оспори ауторство неких романа објављених под његовим именом. Остала дјела: романи „Кораци“, „Присутности“, „Ђавоље дрво“, „Пилотска кабина“.

1940. – Војска нацистичке Њемачке окупирала Париз у Другом свјетском рату.

1941. – Предсједник САД Френклин Делано Розевелт у Другом свјетском рату наредио замрзавање све имовине Њемачке и Италије у Америци.

1943. – У бици на Сутјесци у Другом свјетском рату погинуо српски публициста, новинар и преводилац Веселин Маслеша, народни херој, који се као гимназијалац укључио у омладински и раднички покрет. Студирао је права у Загребу, затим економију, социологију и политичке науке у Њемачкој и Француској, одакле је протјеран због политичког рада. По повратку у земљу са Отокаром Кершованијем покренуо је часопис „Нова литература“. У току рата је уређивао „Борбу“, „Војно-политички преглед“ и „Народно ослобођење“, а 1942. је постао члан Извршног одбора АВНОЈ-а. Дјела: студије „Млада Босна“, „Светозар Марковић“.

1946. – Умро шкотски проналазач Џон Логи Берд, пионир телевизије, који је 1923. извео први пренос ТВ слике као црно-бијеле силуете, а 1925. као слике са полутоновима. Конструисао је 1927. први уређај за ноћно осматрање помоћу инфрацрвених зрака, 1928. извео први прекоокеански ТВ пренос између Лондона и Хортсдејла у САД и први конструисао и приказао ТВ програм у боји.

1962. – У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира, претходница Европске свемирске агенције.

1968. – Умро италијански писац Салваторе Квазимодо, пјесник усамљености и пролазности ствари, добитник Нобелове награде за књижевност 1959. Дјела: збирке пјесама „Воде и земље“, „Дати и имати“, „Мирис еукалиптуса“, „А вече је ту“, „Живот није сан“, „Утопљена обоа“, „Право и лажно зелено“, „Недостижна земља“, есеј „Пјесник и политичар“.

1972. – Приликом пада јапанског путничког авиона „ДЦ-10“ на аеродром у Њу Делхију погинуло 87 људи.

1980. – САД одбациле захтјев европских држава да Палестинска ослободилачка организација учествује у блискоисточним мировним преговорима.

1986. – Умро аргентински писац Хорхе Луис Борхес, један од највећих писаца 20. вијека, професор англосаксонске књижевности и критичар, директор Националне библиотеке у Буенос Ајресу, који је пресудно обиљежио хиспаноамеричку литературу и снажно утицао на многе писце у цијелом свијету. Интроспективног духа, енциклопедијски образован, маштар и сјајан зналац класичних језика и литературе и шекспиролог, творац је сасвим личног израза кратке приче којом говори о загонеткама постојања. Веома ироничан, често се позивао на псеудоисторијске изворе, што је дало посебну снагу његовим текстовима у којима се мијешају фантастика и реалност. Саоснивач је више авангардних књижевних гласила, укључујући часописе „Проа“, „Присма“ и „Мартин Фиерро“. Дјела: збирке приповиједака „Универзална историја бешчашћа“, „Маштарије“, „Алеф“, „Извјештај о Бродију“, „Пјешчана књига“, збирка пјесама, кратких парабола и прича „Стваралац“, есеји „Девет есеја о Дантеу“.

1990. – У румунској пријестоници Букурешт 10.000 рудара – на наговор власти, како је тврдила опозиција – растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали у центру града и демолирало редакције појединих листова и сједишта опозиционих странака.

1993. – Камбоџански принц Нородом Сиханук, на основу договора ривалских фракција и мировног споразума о Камбоџи, поново постао шеф државе.

1993. – Тансу Чилер постала прва жена премијер у историји Турске.

1995. – Чеченски исламски терористи упали у болницу у граду Буђоновск на југу Русије и узели за таоце око 1 500 људи – насумице покупљених грађана и пацијената у болници, међу којима је било много дјеце и жена, пошто су претходно на улицама убили више пролазника. У акцији терориста, које је предводио Шамиљ Басајев – окончаној преговорима са руским премијером Виктором Черномирдином послије којих су таоци ослобођени, а терористима омогућено да се врате у Чеченију – погинуло је више од 120 људи.

1996. – На Међународној конференцији о БиХ у Фиренци представници Републике Српске, СР Југославије, Хрватске, Херцег-Босне и Федерације БиХ потписали су Споразум о контроли наоружања. У Споразуму, који је предвиђен Дејтонским споразумом, одређене су квоте за смањење наоружања у цијелом региону.

1998. – У терористичком нападу на полицијско одјељење у мјесту Раковина код Ђаковице погинуо је полицајац Драган Стаменковић, а теже је рањен полицајац Небојша Вукојчић, а на путу Дечани – Ђаковица јача терористичка група напала је полицију и у том нападу један полицајац је погинуо, а један је рањен.

1999. – Дио од 1.200 америчких маринаца ушао је из Македоније на Космет да би заузео позиције у дијелу који ће постати њихова зона.

2003. – Русија је завршила повлачење свог мировног контингента из састава СФОР-а у БиХ.

2004. – Игуманија манастира Девич потврдила је да је француски КФОР вратио кутију са светим моштима, коју је без знања и сагласности Српске православне цркве однио француски војни капелан Кристијан Венар након мартовског погрома.

2007. – Курт Валдхајм, бивши генерални секретар УН и бивши предсједник Аустрије, умро у 88. години.