Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је да су посљедње одлуке које је су донијеле институције Републике Српске у складу са свим модерним и демократским традицијама, те да је најгора опција упасти у замку приче која одобрава протекционизам, интервенционизам и наметање статуса, што је годинама карактеристично за БиХ.

Ћосић је изјавио Срни да је потребно показати да је Српска државотворан ентитет унутар државне заједнице која се зове БиХ.

  • Тај ентитет има своје институције које доносе своје законске одлуке које ступају на снагу када их потпише предсједник Републике и објави Службени гласник. Не смијемо себи дозволити да то третирамо као да је учињено нешто чудно и ризично. Ми повлачимо потезе који су у потпуности у складу са законима, Уставом и овлаштењима које институције имају, појаснио је Ћосић.

Ћосић сматра да се једино на тај начин и могу очувати Устав, закони и владавина права у земљи, док све друго представља ризик да овакве ситуације постану пракса, односно да неко други доноси одлуке како год жели.

Он је упозорио да би се по истом принципу Уставног суда БиХ, неко у Савјету министара или у парламенту БиХ могао досјетити да донесе одлуку да се омогући одлучивање без представника Срба.

  • Сада би требали да, уз утицај нелегалног и нелегитимног високог представника, уведемо противзакониту праксу у институције система и то прихватимо као нормално. Ако то прихватимо као нормално, онда смо дефинитивно на средњи или дуги рок изгубили Републику Српску и оно што она представља, закључио је Ћосић.

Указ предсједника Српске о проглашењу Закона о измјени Закона о објављивању закона и других прописа Српске и Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске објављени су у нед‌јељу, 9. јула, у Службеном гласнику Српске.

Ријеч је о Закону о измјени Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске, којим је онемогућено објављивање одлука ОХР-а и Кристијана Шмита у Службеном гласнику Републике Српске, као и о Закону о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ у Српској који предвиђа да се одлуке овог суда неће примјењивати и извршавати на територији Српске док Парламентарна скупштина БиХ не донесе закон о Уставном суду БиХ.

Њемачки држављанин Кристијан Шмит, који се представља као високи представник у БиХ, рекао је 1. јула да је „одлучио да неће ступити на снагу“ ова два закона, али Шмит није изабран за високог представника јер није добио сагласност Савјета безбједности УН, како је предвиђено Дејтонским споразумом, због чега га Република Српска не признаје.