ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

0
177

Данас је петак, 14. јул, 195. дан 2023. До краја године има 170 дана.

1223. – Умро француски краљ Филип Други Август, који је током владавине од 1179. ојачао краљевску власт и успјешно ратовао против Енглеза, отевши им посједе у западној Француској. С енглеским краљем Ричардом Првим Плантагенетом – „Лављим срцем“ и њемачким царем Фридрихом Првим Барбаросом предводио је крсташе у Трећем крсташком рату, основао је 1208. универзитет у Паризу и подигао велики дио чувене париске Богородичине цркве /катедрала „Нотр дам“/.

1602. – Рођен француски кардинал италијанског поријекла Ђулио Рајмондо Мацарини, познат као Жил Мазарен, премијер у владама краљева Луја Тринаестог и Луја Четрнаестог. Као један од највјештијих дипломата свог доба поставио је темеље на којима је Луј Четрнаести градио хегемонистичку политику Француске у Европи. Окончао је 1648. Тридесетогодишњи рат, послије којег је Вестфалским миром Француска од Њемачког царства преузела Алзас и неке лоренске градове. Такође је савладао буну племића Фронда од 1648. до 1652. и успоставио краљев апсолутизам пољуљан током побуне.

1789. – Народ Париза заузео злогласни затвор Бастиљу, симбол краљевске самовоље, чиме је почела Француска револуција. Подигнута у 14. вијеку, тврђава Бастиља је до прве половине 17. вијека служила за одбрану Париза, а као затвор је почео да је користи моћни кардинал Арман Жан ди Плеси Ришеље у вријеме владавине краља Луја Тринаестог, махом за политичке затворенике.

1817. – Умрла француска списатељица Мадам де Стал, чија је књига „О Њемачкој“ знатно утицала на развој романтизма. Као противник француског цара Наполеона Првог Бонапарте емигрирала је из Француске и потом је живјела у Њемачкој, Италији, Русији и Шведској. Остала д‌јела: романи „Делфина“, „Корина“.

1867. – Шведски произвођач експлозива Алфред Нобел свој изум динамит први пут демонстрирао у каменолому код енглеског града Редхил.

1887. – Умро њемачки индустријалац Алфред Круп, назван „краљ топова“, под чијом је управом металуршки концерн „Круп“ 1847. почео да производи тешке топове. Фабрике „Круп“ су у оба свјетска рата производиле тешко наоружање за њемачку војску.

1889. – На стогодишњицу пада Бастиље у Паризу, у присуству 395 делегата из европских земаља и Америке, почео први конгрес Друге интернационале. На конгресу је усвојена одлука о прослави 1. маја као дана међународне солидарности радника.

1901. – У Београду свечано отворено прво Радничко позориште у Србији. Представе су извођене у кафани „Радничка касина“ на углу Дечанске и Скопљанске улице /сада Моше Пијаде и Нушићеве/.

1902. – У Сарајеву, ради ширења просвјете и српске националне свијести Срба у Босни и Херцеговини, основано Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, које је имало велики број чланова и донатора и располагало је знатном имовином. Захваљујући помоћи „Просвјете“, прве генерације српских ђака и студената из БиХ масовније су почеле да се школују према тадашњим европским стандардима. Друштво је отворило велики број читаоница, штампало много популарних књига ради просвјећивања народа, а у Сарајеву је отворило велику Централну библиотеку. У „Просвјети“ су били активни многи значајни Срби из БиХ, укључујући Алексу Шантића, Петра Кочића, Васиља и Шћепана Грђића, Ђорђа Пејановића, Пера Слијепчевића.

1913. – Рођен амерички државник Лесли Линч Кинг – јуниор, познат као Џералд Форд, предсједник САД од 1974. до 1977.

1918. – Рођен шведски филмски режисер и сценариста Ингмар Ернст Бергман, који је три пута добио награду „Оскар“; највише су га заокупљали етички и психолошки проблеми човјека. Његов наглашени лиризам често је прерастао у халуцинантне стилизације тема и мотива, а префињен рад с камером и испрекидани наративни стил допринијели су тамном сликању људских судбина. Филмови: „Љето са Моником“, „Ноћ кловнова“, „Осмијех љетње ноћи“, „Седми печат“, „Дивље јагоде“, „Зимско свјетло“, „Лице“, „Ђевичански извор“, „Ђавоље око“, „Тишина“, „Персона“, „Крици и шапутања“, „Лицем у лице“, „Змијско јаје“, „Свијет марионета“, „Фани и Александер“.

1933. – У Њемачкој забрањене све политичке партије, осим нацистичке.

1958. – У Ираку убијен краљ Фејсал и војним ударом успостављен републикански режим. Официри-пучисти убили су и престолонасљеника Абдула Илаха и премијера Арапске федерације Ирака и Јордана генерала Нурија ел Саида, а власт је преузео генерал Абдул Карим Касем.

1965. – Амерички сателит „Маринер 4“, лансиран 1964, направио прве фотографије Марса.

1971. – Суд у Штокхолму осудио на доживотну робију двојицу хрватских терориста, убица југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића.

1976. – Кина у Африци окончала градњу жељезничке пруге „Танзам“, која је повезала Замбију и луку Дар ес Салам у Танзанији.

1988. – Иран у УН оптужио САД за „варварски злочин“ због обарања иранског путничког авиона у Персијском заливу.

1991. – Предсједништво СФРЈ већином гласова донијело одлуку о премјештању јединица ЈНА са територије Словеније у друге републике.

1992. – Савезна скупштина за првог премијера Савезне Републике Југославије изабрала америчког бизнисмена српског поријекла Милана Панића.

1998. – У паду украјинског транспортног авиона „иљушин 76“ у Персијском заливу погинуло свих осам чланова посаде.

1998. – На Тајван, као учесник семинара о научним и технолошким достигнућима, допутовао кинески министар Џу Лилан, поставши први члан владе Кине који је ступио на тло тог кинеског острва.

1999. – Чланови Комисије за тражење несталих лица и Стручни тим Републике Српске у сарадњи са истражним судијом Окружног суда у Српском Сарајеву и замјеником Окружног јавног тужиоца ексхумирали 30 тијела српских цивила на градском гробљу „Колијевке“ и у селу Осјечина код Горажда.

2004. – Ирачка полиција ухапсила чланове терористичке ћелије, сараднике Ал каиде, која је окривљена за више бомбашких напада, међу којима и онај у Кербали крајем марта, у којем је погинуло више од 100 шиитских ходочасника.

2007. – Русија суспендовала учешће у Споразуму о Конвенционалним снагама Европе /ЦФЕ/, који ограничава број тешког наоружања распоређеног између Атлантског океана и Урала.

2016. – У терористичком нападу у Ници погинуло 86 особа, међу којима и нападач, а 458 је повријеђено. Француз, поријеклом из Туниса Мухамед Булел /31/ камионом је газио и убијао људе на шеталишту који су на Дан Републике изашли да гледају ватромет.