Данас је уторак, 18. јул, 199. дан 2023. До краја године има 166 дана.

64. – Рим у пожару – који је, према легенди, подметнуо сулуди цар Клаудије Цезар Август Германик Нерон, што историјски извори не потврђују – изгорио готово до темеља. Нерон је за пожар оптужио хришћане и подвргао их суровим репресалијама.

1374. – Умро италијански писац Франческо Петрарка, најзначајнији претеча ренесансе. У француском граду Авињону, гдје је дуго живио, срео је лијепу Лауру, којој је посветио зборник од 366 сонета, канцона и мадригала, познат као „Канцонијер“. У том интимном дневнику је пјеснички обликовао најтананија осјећања, немир и меланхолију. Снажно је утицао на италијанску и свјетску књижевност, укључујући српске пјеснике у Дубровнику у 15. и 16. вијеку. Бавио се и историјом и филозофијом и из тог опуса се истиче еп „Африка“, у којем је описао Други пунски рат.

1536. – Одлуком парламента у Енглеској поништена власт папе.

1610. – Умро италијански сликар Микеланђело Меризи да Каравађо, који је одлучно прекинуо с идеалистичким схватањем сликарства и оријентисао се ка натурализму. Служио се контрастима јарког свјетла и дубоких сјенки. Знатно је утицао на француско и холандско сликарство 17. вијека.

1635. – Рођен енглески физичар Роберт Хук, секретар Краљевског друштва у Лондону, који је усавршио барометар, телескоп и микроскоп и први открио ћелијску структуру биљака. Доказао је окретање Земље и гравитацију небеских тијела и аутор је закона о истезању еластичних тијела /“Хуков закон“/.

1721. – Умро француски сликар Жан Антоан Вато, типичан представник рококоа, чије је сликарство деликатног колорита и осјетљивог цртежа углавном било посвећено темама из друштвеног живота аристократије.

1811. – Рођен енглески писац Вилијам Мејкпис Текери, оштар критичар друштва, посебно обожавања новца и положаја. Његова дјела су често „биографије“ јунака, каткад и историје породица. Дјела: романи „Вашар таштине“, „Хенри Езмонд“, „Историја Пендениса“, „Њукамови“, „Вирџинијанци“, сатира „Књига о снобовима“, књижевне критике „Енглески хумористи 18. вијека“, историјско дјело „Четири Џорџа“.

1817. – Умрла енглеска списатељица Џејн Остин, која је у романима реалистички сликала свакодневни живот провинцијске Енглеске. Заплети њених романа – протканих хумором и благом иронијом – једноставни су и извиру из психологије ликова обичних људских односа, а дијалог је веома вјешто вођен. Дјела: романи „Разбор и осјећање“, „Гордост и предрасуда“, „Менсфилдски парк“, „Ема“, „Нортагентска опатија“, „Наговарање“.

1868. – Постављен камен темељац за зграду Народног позоришта у Београду, чему је пресудно допринијело гостовање у пријестоници Србије глумаца из Новог Сада 1867. Одушевљен представом „Госпође и гусари“, кнез Србије Михаило Обреновић обећао је да ће о свом трошку подићи зграду и основати стално позориште. Народно позориште је свечано отворено у октобру 1869. пригодним комадом „Посмртна слава кнеза Михаила“.

1870. – Ватикански концил прогласио догму о папској непогрешивости о питању вјере и морала римокатоличког свештенства и вјерника.

1872. – Умро мексички државник Бенито Пабло Хуарес, назван „Вашингтон Мексика“, који је као предсједник од 1858. до 1865. и од 1867. до 1872. одвојио цркву од државе и спровео низ мјера значајних за социјални и економски развитак земље. Од 1858. у трогодишњем грађанском рату предводио је борбу против реакционарних кругова који су оборили закониту владу, а у вријеме француске интервенције од 1861. до 1867. борбу за независност земље, окончану поразом интервенциониста и стријељањем њиховог експонента цара Максимилијана Хабсбуршког.

1877. – Рођен српски византолог и преводилац Драгутин Анастасијевић, сјајан зналац грчког језика и палеографије, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности. Проучавао је ромејску /византијску/ културу и књижевност, српско-ромејске односе и истраживао нове изворе, нарочито на Светој Гори.

1883. – Рођен руски револуционар јеврејског поријекла Лав Борисович Розенфелд – Камењев, један од првака совјетске Русије послије Октобарске револуције 1917. Од 1918. до 1926. био је предсједник Московског совјета, потом замјеник предсједника Совјета народних комесара /влада/ и један од вођа „нове опозиције“. У стаљинистичким „чисткама“ ухапшен је 1935. и на монтираном процесу осуђен на пет година робије, а на новом процесу 1936. на смрт под оптужбом да је, као „непријатељ народа“, ковао завјеру против совјетског вође Јосифа Висарионовича Џугашвилија /Стаљина/. Постхумно је рехабилитован.

1887. – Рођен вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг, премијер марионетске владе у Другом свјетском рату од 1942. до 1945. Његово је име постало синоним издајства и сарадње с њемачким нацистичким окупаторима. Основао је 1933. фашистичку странку и током агресије нацистичке Њемачке на Норвешку у априлу и мају 1940. активно је помагао окупаторима. Осуђен је на смрт и стријељан у октобру 1945.

1909. – Рођен руски политичар Андреј Андрејевич Громико, 28 година совјетски министар иностраних послова. У Другом свјетском рату био је совјетски амбасадор у САД, затим у УН, гдје је био познат као „мистер Њет“. Совјетску дипломатију је предводио од 1957. до 1985. На чланство у Политбироу владајуће Комунистичке партије поднио је оставку 30. септембра 1988, а сутрадан и на положај предсједника Президијума Врховног совјета СССР на којем је био од 1985.

1918. – Рођен јужноафрички правник и државник Нелсон Ролихлахија Мендела, предсједник Јужне Африке и вођа Афричког националног конгреса и борбе против апартхејда у тој земљи на југу Африке. Расистички режим Јужне Африке га је 1962. осудио на пет година, а 1964. на доживотну робију. Из затвора је, послије огромног притиска свјетског јавног мњења и јавности Јужне Африке, пуштен 1990, а шеф државе је постао 1994.

1921. – Рођен први амерички астронаут Џон Глен, који је у космичком броду „Меркјури-Атлас 6“ 20. фебруара 1962. три пута облетио око Земље.

1933. – Рођен руски писац Јевгениј Александрович Јевтушенко, предводник пјесничке генерације у постстаљинистичкој ери. У почетку је – на традицији Константина Дмитријевича Баљмонта, Владимира Владимировича Мајаковског и Сергеја Александровича Јесењина – програмском поезијом осмишљавао савременост и руску историју на етичко-филозофском плану, уз критику стаљинизма и деформација западне цивилазације. Касније се окренуо чистијој рефлексивној лирици, наглашавајући идеје солидарности, разумијевања међу људима и улогу пјесника. У прози је у раној фази избијао меланхолично-исповједни тон, а касније су примјетни фантастика и гротеска. Дјела: збирке пјесама и поема „Друм ентузијаста“, „Лук и лира“, „Јабука“, „Њежност“, „Моторни чамац за везу“, „Хидроценрала у Братску“, „Падају бијели сњегови“, „Пјесник је у Русији више него пјесник“, „Очињи слух“, роман „Јагодњак“, приче „Четврта Мешчанска“, „Кокошији бог“, „Ардабиола“.

1936. – Побуном трупа генерала Франсиска Франка у Мелиљи у Шпанском Мароку против владе Народног фронта премијера Мануела Асање, побједника избора у фебруару 1936, почео грађански рат у Шпанији у којем је погинуло око милион људи. Томе је претходила завјера крајње деснице, уз помоћ нацистичке Њемачке и фашистичке Италије. У помоћ Републици су прискочили добровољци из цијелог свијета и формиране су интернационалне бригаде у којима је било и више од 1.500 Југословена. Франко је побиједио у прољеће 1939, највише захваљујући директној војној интервенцији Њемачке и Италије, послије чега је завео фашистичку диктатуру.

1942. – Послије 38 дана огорчених борби Нијемци и Хрвати у Другом свјетском рату заузели планину Козару у сјеверозападној Босни, на којој је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило збјег са око 80.000 српских цивила пред офанзивом 40.000 њемачких, усташких и домобранских војника, уз подршку мађарских ријечних бродова. У борбама је погинуло 1.700 бранилаца. На више мјеста је пробијен обруч и спашено нешто више од 15.000 цивила, али су нападачи надјачали, спалили сва села, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отјерали у логоре, махом у Јасеновац.

1942. – САД у Другом свјетском рату објавиле рат Бугарској, Мађарској и Румунији – сателитима нацистичке Њемачке.

1951. – Амерички боксер афричког поријекла Џерси Џо Волкот у 37. години освојио титулу свјетског првака у тешкој категорији, поставши најстарији боксер којем је то успјело.

1971. – Шест емирата у Персијском заливу – Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Аџман, Ум ал Кајвајн и Фуџајра – склопило споразум о оснивању федерације Уједињених Арапских Емирата. Споразум је ступио на снагу у децембру 1971, а у фебруару 1972. федерацији се прикључио и Рас ал Кајма.

1972. – Египат затражио да СССР повуче свих 20.000 војних савјетника, оптуживши Москву да није послала обећано оружје, што је означило почетак заоштравања односа двије земље и приближавања Каира Вашингтону.

1991. – Предсједништво СФРЈ објавило одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније.

1992. – Ратни бродови НАТО-а и Западноевропске уније упловили у Јадран ради контроле санкција УН против Савезне Републике Југославије.

1994. – Од експлозије у центру јеврејске заједнице у Буенос Ајресу, коју су подметнули исламски терористи, погинуло 96 људи.

1999. – Чланови Комисије за тражење несталих лица и стручни тим Републике Српске, у сарадњи са члановима породица, идентификовали су у Српском Сарајеву 30 од укупно 52 ексхумирана тијела српских цивила и војника на локалитетима у општинама Горажде, Вареш и ширем подручју федералног Сарајева.

2000. – ЕУ је донијела одлуку да укине санкције Београду уколико опозиција побиједи на изборима. У поруци народу Србије министри иностраних послова ЕУ позвали бираче да гласају против Слободана Милошевића.

2007. – При паду путничког авиона на аеродром у бразилском граду Сао Паолу погинуло 200 људи.

2009. – Хенри Алингем, најстарији човјек на свијету и један од посљедњих преживјелих учесника Првог свјетског рата, умро у 113. години.