Српска православна црква прославља данас Светог преподобног Сисоја Великог, који је у српском народу изузетно поштован и цијењен као заштитник дјеце и брзи помоћник у свакој тузи и невољи.

У народу је уврежено вјеровање да на овај дан треба обавезно запалити свијећу овом свецу како би вам “кренуло у животу”.

Због тога већина је обичаја који се и данас поштују у Србији у вези са дјецом. Многе мајке практикују да посте седам дана пред овај празник да би се причестиле, а овај „седмодневни пост” је неписано правило којег се почиње придржавати све већи број мајки. Вјерује се да ће тако њихови малишани бити здрави и да ће их у животу пратити срећа.

Такође се вјерује и да није добро да најмлађи, чији је овај светац заштитник игноришу дан онога који их чува… Ако на данашњи дан пада киша, обавезно треба пустити дјецу да истрче напоље и добро покисну! У неким крајевима наше земље и до данас је сачувао вјеровање да је то вода коју Свети Сисоје са неба шаље на њих и да ће тако најбоље и најздравије порасти.

Старији кажу да је Свети Сисоје највећи прогнитељ свих ђавола који нападају дјецу. Због тога се вјерује да данас дјеца могу остати напољу и ноћу, јер сви демони бјеже и крију се. Народ каже да ће све што роди на овај дан бити срећно и дуговјечно.

Дио моштију Светог Сисоја налази се у манастиру Светог Василија Острошког у Бијељини. Тачан податак када је Сисоје дошао у Србију не постоји. Дефинитивно се зна да је Сисоје до 1391. године био игуман у Хиландару, што се утврђује у документима која свједоче о помирењу Српске цркве и Цариградске патријаршије.

Преподобни Сисоје Велики био је родом из Мисира у данашњем Египту и ученик Светог Антонија. Тешким трудовима над самим собом толико је укротио себе, да је би кротак и незлобив као јагње. Зато му је Бог дао велику благодат, да исцјељује болеснике, изгони нечисте духове, и мртве васкрсава. Још за живота се прочуо као исцјелитељ и чудотворац, па су многи долазили код њега по савјет и лијек. Шездесет година је Сисоје живио у пустињи.