Становници Српске су у првих пола године попили лијекове у вриједности 33,6 милиона КМ, а љекари, који су у просјеку дневно издавали око 15.500 рецепата, кажу да су потребе за медикаментима још веће јер је становништво све старије.

Подаци Фонда здравственог осигурања Републике Српске показују да је за шест мјесеци ове године издато више рецепата него у истом периоду лани када је исписано 2,73 милиона рецепата за лијекове вриједне укупно 31,3 милиона КМ.

– Од 2,82 милиона рецепата који су исписани у протеклих шест мјесеци најчешће је исписан метформин, медикамент који се користи у лијечењу дијабетес мелитуса типа два – истакли су у Фонду.

Из Фонда истичу да се листа лијекова ажурира континуирано у складу са потребама и финансијским могућностима.

– За лијекове који се налазе на листи А осигураници плаћају партиципацију, уколико нису ослобођени плаћања те обавезе, док за лијекове са листе Б сва осигурана лица плаћају 50 одсто цијене тих лијекова – подсјетили су у Фонду.

Докторица породичне медицине из Бањалуке Милијана Станковић истакла је за “Глас Српске” да би требало урадити ревизију постојеће листе лијекова који се издају на рецепт и анализирати буџет за те намјене, имајући у виду да се стално повећава број пацијената, а самим тим и трошкови расту.

– У посљедње вријеме на листу долазе све модернији лијекови, који су и скупљи те самим тим изискују веће трошкове како Фонду, тако и пацијентима. Неријетко нам долазе пацијенти којима су прописани савременији лијекови и траже неку јефтинију варијанту. Мало ко, примјера ради, од пензионера може да издвоји више од 100 КМ мјесечно за неки лијек који није на листи, колико год он био ефикасан – казала је Станковићева.

Додала је да на листи лијекова Фонда здравства има и оних који коштају по три, четири или пет марака, што је прихватљиво за пацијенте.

– Међутим, ван листе постоје лијекови који су бољи и учинковитији, они коштају доста више, а љекари их због ефикасности масовно прописују – рекла је Станковићева.

Према њеним ријечима, ограничења у издавању рецепата за лијекове попут антибиотика, лексилијума и бенседина, коју су у народу врло популарни, ставило је под контролу употребу ових медикамената.

– Нажалост, код нас је и даље много лијекова који се воде као додаци прехрани и доступни су свим становницима. Међутим, дешава се да пацијенти гледају рекламе и узимају те лијекове на своју руку, за које се испостави да нису ефикасни па онда долазе код нас по савјет – рекла је Станковићева, додајући да већина тих лијекова не штети, али пацијенти новац троше узалуд.

Директор Дома здравља Добој Владимир Марковић казао је да је и у овој здравственој установи евидентан већи број исписаних рецепата ове године у односу на исти период лани.

– Трошак за те намјене ове године је већи за 20.000 у односу на лани, а отприлике толика разлика је била и прошле године у односу на 2021. – казао је Марковић и додао да је нација све старија, због чега је и потреба за лијековима све већа.

Листа

Из Фонда здравства подсјећају да је обољелима од ријетких болести од јуна омогућено да на рецепт добијају храну за посебне медицинске намјене јер је почела са примјеном измијењена листа лијекова који се издају на рецепт.

Додали су да је и у фебруару ове године уврштено 12 лијекова на листу А1 лијекова који се издају на рецепт, такође, за обољеле од ријетких болести и поједина друга тешка обољења.