Манастир у Кнежини који је посвећен Пресветој Богородици, у недјељу 30. јула служењем литургије прославио је свој саборни дан – Икону Пресвете Богородице Тројеручице.

фотографија уступљена Инфо центру

Након литургије, услиједио је трократни опход око Храма, те преломљен славски колач. Празнични ручак уприличиле су куме овогодишње славе, сестре Славица Радовић и Бранкица Павловић са Пала. За кумство наредне године, пријавио се Драган Боровчанин са породицом из Сокоца.

У овом манастиру налази се реплика Иконе Богородице Тројеручице, док оригинална икона почива у одајама светог Хиландара. Управо из разлога што многи нису у прилици да посјете Свету Гору, израђено је много копија ове иконе као најпоштованије иконе у нашем народу. Према православном вјеровању, икону је насликао Свети Јеванђелиста Лука. Светом Јовану Дамаскину је била одсјечена рука и на молитву управо Богородици Тројеручици она је зарасла, те је на тој икони трећа рука и због тога икона носи назив – Тројеручица.

фотографија уступљена Инфо центру

Манастир у Кнежини посвећен је Пресветој Богородици, а сам манастирски храм светим равноапостолним цару Константину и царици Јелени.

Према предању о чему свједоче темељи, пријашњи манастир је изграђен 1371. године код извора Кнежине. Градитељ манастира је био Андријаш, брат Марка Краљевића. Андријаш је тада подигао десет цркви, од чега су три биле велике, а осталих седам мањих, смјештене у оближњим селима. Једна црква се налазила на мјесту данашње, друга црква, како каже једно народно предање, је претворена у Султан Селимову џамију, док се за трећу не зна мјесто. Манастир у Кнежини су уништиле Османлије. Обнову старе цркве започео је прота Стево Тодоровић 1926. године, а обновио је у облику цркве брвнаре. Нови храм освећен је 1926. године, а за кума је изабран Перо Вуковић из Бабина. Звона за ову богомољу је приложио Нешо Јовановић. Црква је пострадала у Другом свјетском рату када су је усташе спалиле и опљачкале. Садашњи храм је саграђен 1962. године на темељима дрвене цркве. Нови храм саграђен је од камена (сиге), а градио га је неимар Неђо Максимовић из Сребренице.

фотографија уступљена Инфо центру

У непосредној близини храма се налазе неистражени стећци, термоминерални извор Топлик и неистражена пећина из које извире ријека Биоштица.