Труднице које немају посао, а немају ниједан други основ, на осигурање се пријављују на основу свог статуса и њихова здравствена заштита се финансира из Буџета Републике Српске, док је запосленим послодавац дужан да уплаћује доприносе јер су оне то и зарадиле, рекли су Срни у Фонду здравственог осигурања /ФЗО/.

Из Фонда су оцијенили да на овај начин Република Српска и њене институције на овај начин штите оне грађане који немају посао да у сваком тренутку имају осигурање.

„Тако да се не можемо сагласити са констатацијом да су погођене `најосјетљивије категорије друштва` јер закон управо њих штити – труднице које не раде, дјецу чији су родитељи незапослени, обољели од малигних болести који такође немају посао и слично да у сваком тренутку имају здравствено осигурање“, рекли су у Фонду.

Из Фонда су као примјер навели да је око 42.000 дјеце на осигурање пријављено по том основу јер немају ниједну другу могућност и њихова здравствена заштита се финансира из Буџета Српске.

Из ове службе су напоменули и да је Законом о обавезном здравственом осигурању Српске и Законом о доприносима Српске јасно дефинисано ко коју категорију грађана пријављује на осигурање и ко плаћа доприносе, тако да је и јасно ко је и одговоран у случају нередовне уплате доприноса.

„Запослене грађане на осигурање пријављује послодавац који је дужан да за ту категорију грађана, осим плате, уплаћује доприносе и друге законске обавезе које радник у оквиру своје бруто плате и зарадио. То се односи на труднице, као и за све остале грађане који су по основу запослености, дакле рада, пријављени на здравствено осигурање“, навели су у Фонду.

Фонд је, како подсјећају у овој служби, више од три године, тачније од 13. марта 2020. године, па све док је трајала ванредна ситуација у Републици Српској усљед пандемије вируса корона, финансирао здравствену заштиту за осигуране и неосигуране грађане и коришћење здравствене заштите није било условљено плаћањем доприноса, за шта је издвојено више од 150 милиона КМ.

„Укидањем ванредне ситуације, Фонд може да финансира здравствену заштиту само за осигуране грађане који су на здравствено осигурање пријављени на један од законом предвиђених основа и за које се редовно уплаћују доприноси за здравствено осигурање, што је и одувијек био услов за коришћење здравствене заштите. Напомињемо и да се преко једног носиоца осигурања, рецимо радника, на здравствено осигурање могу пријавити сви други чланови породице /партнер, дјеца/, ако немају ниједан основ, што довољно показује колико је систем солидаран и да се само једним мјесечним доприносом, без обзира о ком износу је ријеч, могу лијечити сви чланови породице који за здравство не издвајају ништа“, навели су у Фонду.

Из Фонда су напоменули и да сваки радник коме послодавац не уплаћује доприносе које је зарадио то може да пријави контролним органима у чијој је надлежности контрола и уплата доприноса.

„Свима у друштву би требало да буде у интересу да се поштују законске обавезе, јер ако се за некога који ради и добијају мјесечну плату, не уплаћују доприноси, његово лијечење би се требало, онда, финансирати од онога за које се доприноси редовно уплаћују“, навели су из Фонда.