Да би се могла разумијети актуелна ситуација у Украјини, потребно је анализирати стање које је претходило специјалној операцији Русије у овој земљи, о геополитици. Углавном се геополитичке одлуке доносе у тајности, иза кулиса, за њих људи не знају, презентује им се нешто друго и у томе су Американци експерти, да од џелата направе жртву и обрнуто, сматра пуковник Војске Републике Српске у пензији Милан Јоловић.

Људима који су заинтересовани да се ближе упознају са збивањима у Украјини, препоручује да прочитају двије књиге, у којима би им све било јасније; „Ватиканске убице: Исповијест бившег језуите“ аутора Алберта Ривере, гдје се описује повезаност Ватикана са свјетским центрима моћи и „Велика шаховска табла“ од Збигњева Бжежинског, Американца, пољског поријекла, који је поред Хенрија Кисинџера, жива еминенција креирања америчке спољне политике. Он је 1978. године наговијестио распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, тачније учествовао у планирању краха.

  • Бжежински је у поменутој књизи, најавио овај сукоб у Украјини и предвиђа да Русија без Украјине није империјалистичка сила, да ће бити обична азијска држава, а не евроазијска, те да онај који влада источном Европом, влада и свијетом. Најприроднија и најјача спрега би била она између Русије и Њемачке, односно руски ресурси и њемачка технологија, то је веза која би претекла Америку, па чак и Кину, међутим, Американци, тога свјесни, овладали су источном Европом да би блокирали ту везу. Једну трећину свих енергената контролише Русија, а мање од два одсто свјетске популације чине Руси. Америка не може да се помири са тим, зато је избио овај сукоб, а колатерална штета је украјински народ који губи животе, а након њих и њемачка привреда.

Бжежински је прогнозирао да Русију треба разбити на три републике; Република до Урала, Сибирска Република и Далекоисточна Република, инсталирати власт која би била под њиховом контролом, јер је запад свјестан да се Русија не може војнички освојити. Од 2014. године успјели су створити национални ижењеринг и бивша Југославија може послужити као примјер свега што се данас дешава у Украјини.

  • Посвађали су један братски народ и окренули Украјинце против Русије. Ово није рат између Украјине и Русије, него Америке и Русије, чак нећу рећи запада, јер је НАТО пакт, од свог формирања 1949. године био у функцији Американаца, а формиран да би се спријечило руско ширење у Европи. Од тада Европа губи независност, а пријем Финске у НАТО пакт, није ништа друго него ширење америчке хегемоније. Сам Бжежински је рекао да треба да се двије водеће руске луке блокирају, Санкт Петербург и Новоросијск у Црном мору, јер двије трећине трговинског извоза иде преко тих лука и то је један од разлога зашто је управо Финска примљена у НАТО пакт.

Јоловић мисли да ће овај сукоб потрајати и до десет година, да се рат неће завршити само на Украјини, што је и сам Бжежински истакао током једног од својих посљедњих интервјуа. Како каже, Бжежински није то предвидио, већ је планирао и тачно је знао како ће се одвијати ратна збивања, те на која подручја ће се рат проширити.

Украјинска војска је у периоду од 2014. до 2022. године била добро припремљена, бројила је око 800.000 наоружаних војника и у то вријеме је важила за једну од најјачих војних сила у Европи, не рачунајући Русију. Десили су се пропусти руске обавјештајне агенције на самом почетку специјалне операције, када су достављани погрешни подаци.

Руси су кренули са 150.000 војника, што је био недовољан број и мало су због тих погрешних информација потцијенили Украјинце. Доста руских елитних јединица и технике је настрадало око Кијева.

  • Главни циљ Русије у почетној фази био је да Украјини зароби и заплијени лабораторије у којима су вршена разна експериментисања. Мислим да у историји човјечанства није постојало толико зло и они су планирали биолошко оружје које је усмјерено само на одређене групе словенских народа или Русе. Имамо економски, психолошко пропагандни као и медијски рат, који се воде на свјетском нивоу, док је рат оружјем само на ограниченој територији, а у овом случају то је Украјина. То се и код нас може осјетити, у смислу разних притисака да се уведу санкције према Русији.

Анализирајући руску плаћеничку јединицу „Вагнер“ и побуну њиховог вође Јевгенија Пригожина, Јоловић појашњава да је Америка свјесна да не може покорити Русију, па покушава војничко и економско исцрпљивање, да би дошли до разбијања Русије и прављења револуције изнутра. Поред „Вагнера“ постоји сигурно још десет група које ратују, а према неким информацијама постоји једна коју управо води министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгу и првенствено је сукоб избио између Пригожина и Шојгуа. Пригожин је мислио да је јачи и од државе, па је преко војне јединице заступао своје личне интересе.

  • Често се поставља питање, зашто су јединици „Вагнер“ Руси дозволили да се приближи 200 километара до Москве, а одговор је у томе да су жељели да виде ко су ти његови савезници у самој Москви, па су након повлачења услиједила бројна хапшења руских генерала. Главни разлог Пригожинове побуне јесте што није хтио потписати документе, који би га обавезали да ратује под командом Министарства одбране Руске Федерације. Мислим да је добар потез да се ова група пребаци у Бјелорусију, а сам Владимир Путин је рекао да неће никога кривично прогонити, уколико се повуче. У Бјелорусији сада обучавају бјелоруску војску, јер ће се овај сукоб сигурно проширити. Укључиће се Бјелорусија, Пољска, Литванија и видјећемо како ће се ствари одвијати.

За добровољце, Јоловић каже да су то храбри војници, прекаљени борци, углавном су им командујући руски официри који су учествовали у ратовима у Чеченији, Сирији и представљају велико благо које руска војска има, али такође сматра да није добро да једна држава своју одбрану или интересе брани искључиво добровољцима, те да их мора држати под контролом.

Према његовим ријечима, распад бивше Југославије је био само експеримент, односно увод за тренутна дешавања у Украјини и разбијање Русије. Било је битно исконтролисати геостратешки важан Балкан, како би се спријечио излазак Русије на Јадранско море. Самим тим убразан је улазак у НАТО пакт  Албаније, Хрватске и Црне Горе.

У поређењу са претходним ратовима, па и посљедњим одбрамбено-отаџбинским ратом у нашој земљи, Јоловић процјењује да се техника вођења рата битно промијенила у посљедњих неколико година.

  • Сада немате ниједну оклопну битку, нити масовне налете авијације, обично се крстарећим ракетама и дроновима рјешавају проблеми. Највећи проблем сада је маскирна дисциплина, како војници да сакрију себе, маскирају логистику, позадину, артиљеријско-ракетне јединице, као и правце и путеве снабдијевања. Дакле, највећи изазов је пребацити бригаду или батаљон из рејона размјештаја на прву линију фронта и ући у борбу, гдје су се биљежили највећи украјински губици.

Коментаришући нападе дроновима на Москву, Јоловић је констатовао да Русија има један од најсавременијих противваздушних система, па од саме границе до Москве постоји више ПВО одбрана, међутим неки дронови прођу. Поред тога, Руси посједују и савремена средства електронског ометања дронова, који могу омести да се не погоди циљ, али тај дрон мора негдје пасти са експлозивом и опет ће направити штету.

  • Врло лако се може десити да дронове лансира неко са руске територије, што Руси у овом моменту не објашњавају. Увјерен сам да ће и даље Руси имати проблеме са дроновима, али није проблем у штети коју ти дронови наносе, проблем је у психичком стању код Московљана, да се плаше да у сваком моменту дрон може пасти на њихову зграду, школу или игралиште, што је и циљ запада да тим дроновима изазову страх. Осим тога, утицаће на јавно мњење, јер након годину и по дана имају поражавајуће податке да популарност Владимира Путина није опала, чак анализе показују уколико би Русија остала без Крима, популарност би остала иста. Значи намјера је обојена револуција и свргавање Путина.

Он је нагласио да се у овој фази ратовање не може проширити на Балкан из три разлога. Први је тај што сваки рат изазива економску, политичку и избјегличку кризу, а то у овом моменту Европи и западу не треба. Други разлог је што би се та медијска пажња са Украјине преусмјерила на Балкан, а трећи је што данас све армије свијета имају дефицит са војском, гдје би у том случају морали дио своје војске послати да учествује у евентуалном сукобу.

Јоловић је закључио да ће се преговори између руског и украјинског предсједника Владимира Путина и Володимира Зеленског десити оног момента када одлучи Америка и увјерен је да Русија мора направити одлучујуће продоре и нанијети веће поразе. Сматра да Владимир Путин чува своју стратешку резерву, не знајући да ли ће напасти Јапан са истока и како ће се понашати НАТО пакт и Турска у временима која долазе.