Данас је понедјељак, 21. август, 233. дан 2023. До краја године има 132 дана.

1165. – Рођен француски краљ Филип Други Август, који је током владавине од 1179. до 1223. ојачао краљевску власт и успјешно ратовао против Енглеза, отевши им посједе у западној Француској. С енглеским краљем Ричардом Лављег Срца и њемачким царем Фридрихом Првим Барбаросом предводио је крсташе у Трећем крсташком рату, основао је 1208. универзитет у Паризу и подигао велики дио чувене париске Богородичине цркве.

1690. – Аустријски цар Леополд Први је указом, познатим као „Привилегијум“, дао Србима који живе на територији Аустрије одређене повластице. „Привилегијум“ је уважио захтјеве српског свештенства и народа и гарантовао слободу вјере, употребу Јулијанског календара и право избора архиепископа и других свештеника.

1765. – Рођен британски краљ Вилијам Четврти, на пријестолу од 1830. до смрти 1837, коме су поданици прикачили надимак „Шашави Били“, а звали су га и „краљ морнар“ због тога што је од 1778. до 1790. служио у морнарици. Имао је десеторо ванбрачне дјеце с ирском глумицом Доротејом Џордан прије него што се 1818. оженио једном њемачком принцезом.

1780. – Рођен словеначки слависта Јернеј Бартол Копитар, цензор аустријске владе за словенске и грчке књиге, за српску културу значајан као помагач и заштитник Вука Стефановића Караџића. Залагао се за народни језик у књижевности, мада није био досљедан – писао је на њемачком, највише због безначајног броја читалаца на словеначком језику. Подстакао је Вука да скупља народне умотворине и упутио га да напише српску граматику и рјечник. Поставио је тзв. „панонску теорију“ о поријеклу старословенског језика.

1798. – Рођен француски историчар и писац Жил Мишле, изузетан стилиста, аутор низа историјских, филозофских и лирских списа. Био је противник монархије и црквене хијерархије, а с наклоношћу је писао о буржоаским револуцијама. Дјела: „Историја Француске“, „Историја француске револуције“, „Историја 19. вијека“, „Планина“, „Птица“.

1904. – Рођен амерички џез музичар афричког поријекла Вилијам „Каунт“ Бејзи, композитор и вођа оркестра. Основао је 1937. оркестар с врхунским музичарима – укључујући пјевачицу Били Холидеј и трубача Бака Клејтона. Овај оркестар убрзо је стекао славу најбољег свинг-оркестра у свијету.

1911. – Слику „Мона Лиза“ италијанског сликара Леонарда да Винчија украо је из париског музеја „Лувр“ италијански конобар Вићенцо Перуђа. Слика је пронађена и враћена у музеј 1913.

1940. – Дан послије атентата у Мексико Ситију умро руски револуционар јеврејског поријекла Лав Давидович Бронштејн, познат као Лав Троцки, један од вођа Октобарске револуције. Совјетска влада је одбацила одговорност, али се убрзо испоставило да је убиство, које је починио један шпански комуниста, наручио совјетски бољшевички диктатор Јосиф Висарионович Џугашвили.

1941. – Умро индијски писац и филозоф Рабиндрант Тагора, добитник Нобелове награде за књижевност 1913. Написао је више од хиљаду поема, 24 драме, осам романа, најмање осам томова приповиједака, више од 2.000 пјесама и мноштво есеја. Писао је на бенгалском језику, а поезију је сам преводио на енглески. Напустио је традиционални књижевни бенгалски и писао на говорном језику. Главни циљ било му је повезивање источне и западне културе. Дјела: збирке пјесама „Градинар“, „Гитанџали“, збирке приповиједака „Група прича“, „Златан чамац“, „Касна жетва“, „Снови“, „Нуђења“, роман „Гора“, лирске драме „Читра“, Малини“, публицистички рад „Национализам“.

1944. – У Дамбартон Оуксу код Вашингтона почела конференција представника СССР-а, САД, Велике Британије и Кине о оснивању четири главна органа УН – Савјета безбједности, Генералне скупштине, Међународног суда правде и сталних секретаријата.

1958. – Умро српски композитор и диригент Стеван Христић, обдарени полифоничар који је основно надахнуће црпио из народних мотива, један од оснивача Музичке академије у Београду, шеф Београдске филхармоније, диригент Народног позоришта, директор Опере, члан Српске академије наука и умјетности и први предсједник Савеза композитора Југославије. Музичко образовање је стекао у Београду, Риму, Бечу, Лајпцигу, Москви и Паризу. Дјела: оркестарска „Симфонијска фантазија“, „Рапсодија“, „Врањанска свита“, „Поема зоре“, „Марш слободе“, „Скице за клавир“, музичка драма „Сутон“, балет „Охридска легенда“, ораторијум „Васкресење“, сценска музика за драме „Чучук Стана“, „Сунце“, „Лазарево васкрсење“, „Уображени болесник“, „Хамлет“, „Вечити младожења“, „Бура“, хорови, соло песме.

1964. – Умро италијански политичар Палмиро Тољати, један од оснивача Комунистичке партије Италије 1921. и њен генерални секретар од 1927. до 1964, који је разрадио концепцију „италијанског пута у социјализам“. Том концепцијом је радикално раскинуо са стаљинистичком верзијом социјализма и одлучујуће допринио каснијој потпуној самосталности партије од Москве.

1968. – Трупе држава Варшавског пакта – изузев Румуније – окупирале Чехословачку, послије преласка границе те земље пред поноћ 20. августа. Око 200.000 војника заузело је све важне тачке у земљи, угушивши „Прашко прољеће“ – покушај Комунистичке партије Чехословачке с Александером Дубчеком на челу да реформише систем у складу с либералним концептом „социјализма с људским ликом“. Окупацијом је устоличен и принцип „ограниченог суверенитета“ источноевропских комунистичких земаља.

1983. – Вођа филипинске опозиције Бенињо Акино убијен по изласку из авиона на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избјеглиштва у САД. Убиство је организовао филипински диктатор Фердинанд Маркос, уклонивши тако најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984.

1988. – У току земљотреса на сјеверу Индије, уз границу са Непалом, погинуло најмање хиљаду људи.

1991. – Совјетска балтичка република Летонија прогласила независност од Москве.

1995. – Исламски терориста-самоубица је у Јерусалиму убио пет и ранио више од 100 људи.

1997. – У авионској несрећи, са још 13 људи, погинуо премијер Авганистана Абдур Рахим Гафурзаи.

2004. – Најмање осамнаест људи погинуло, а више од 300 повријеђено у бомбашком нападу на митинг опозиционе Лиге Авами у Даки, пријестоници Бангладеша.

2004. – Руске федералне снаге убиле више од 50 и ухапсиле 12 терориста у акцији у Октобарском рејону у Чеченији.