Данас је недјеља, 27. август, 239. дан 2023. До краја године има 126 дана.

55. п. н. е. – Римски конзул Гај Јулије Цезар са 10.000 војника Седме и Десете римске легије отпочео инвазију на Британију.

1576. – Умро италијански сликар Тицијан Вечели, један од највећих мајстора ренесансе. Имао је изразит смисао за чулност, љепоту људског тијела и топлину боја. Дјела: композиције из античке митологије „Баханал“, „Јупитер и Антиопа“, „Венера“, слике инспирисане религијом „Вазнесење Богородичино“, „Полагање Христово у гроб“, многобројне „Богородице“, портрети „Карло Пети на коњу“, „Човјек са плавим очима“, „Ла Бела“, „Папа Павле Трећи“.

1635. – Умро шпански писац Феликс Лопе де Вега Карпио, најзначајнији шпански драмски писац, који је, према предању, написао више од 1.800 комедија и драма, од којих је сачувано и утврђено да су његове око 500, неколико хиљада стихова, више романа, хроника и историјских записа. Драме – у којима је описао све друштвене слојеве Шпаније с краја 16. и почетка 17. вијека – сјајно је компоновао, мајсторски стварајући заплете. Творац је комедије у три чина, проткане трагичним и комичним моментима, са централним темама части и љубави, вјере и морала. Дјела: комедије и драме „Перибањес“, „Казна без освете“, „Севиљска звијезда“, „Мадридски челик“, „Цвијеће Дон Хуана“, „Награда за добро говорништво“, „Преко моста“, „Довитљива дјевојка“, „Баштованов пас“, „Будаласта властелинка“, „Фуенте Овехуна“, роман „Доротеја“, епске, дидактичке, религиозне и митолошке пјесме, бурлеске, оде, посланице, сонети, баладе.

1664. – Умро шпански сликар Франсиско де Сурбаран, један од најзначајнијих умјетника 17. вијека, који је снажним, готово бруталним реалистичким поступком обрађивао религијске теме. Сликајући у барокном маниру, користио се оштрим контрастом свјетлости и таме ради постизања екстатичног драматског израза.

1770. – Рођен њемачки филозоф Георг Вилхелм Фридрих Хегел, најистакнутији представник класичне њемачке идеалистичке филозофије. Његов гигантски рад је синтеза њемачке филозофске мисли, а филозофски став да свијет постоји објективно, али не сасвим независно од људске свијести. Творац је система апсолутног идеализма у којем апсолутно бивство има трочлану структуру: идеја – природа – дух. Према тријадној шеми, разликује субјективни дух (појединачна свијест), објективни дух (друштвена свијест) и апсолутни дух (самосазнање Идеје која се постиже у умјетности, религији и филозофији). Основа свијета је апсолутна идеја, а људски свијет је њен највиши степен и израз. Апсолутна идеја постоји само дијалектички, у кретању и развоју, а свијет је процес саморазвитка и самоспознаје Идеје. Природа у његовом систему има статус „другобивствене идеје“, она је опредмећена Идеја. Дјела: „Феноменологија духа“, „Филозофија историје“, „Наука логике“, „Естетика“, „Филозофија религије“, „Енциклопедија филозофских наука“, „Филозофска пропедевтика“, „Основне црте филозофије права или природно право и наука о држави у основним контурама“.

1789. – Парламент Француске усвојио Декларацију о правима човјека и грађанина, инспирисан сличном америчком декларацијом.

1813. – Француски цар Наполеон Први Бонапарта са 130.000 војника код Дрездена поразио удружене аустријске, руске и пруске снаге од 200.000 људи.

1828. – Уругвај званично постао независна држава на основу мировног уговора склопљеног у Рио де Жанеиру послије окончања рата Бразила и Аргентине.

1866. – На скупштини 16 студентских, ђачких и пјевачких друштава из Војводине и Србије и истакнутих политичких и јавних радника из готово свих југословенских земаља у Новом Саду је основана Уједињена омладина српска. Организација – створена ради просвјетног, културног и научног уздизања српског народа – дјеловала је у Србији и Црној Гори и у југословенским крајевима под влашћу Аустрије и Турске, а забрањена је 1872.

1871. – Рођен амерички писац Теодор Драјзер, бескомпромисан критичар америчког друштва. Његов први роман „Сестра Кари“ забрањен је 1900. године, па је потом десетак година био принуђен да се издржава писањем за илустроване, забавне и модне листове. Сматрао је да спасење свијета лежи у социјализму и пред крај живота је постао члан Комунистичке партије САД. Остала дјела: романи „Џени Герхард“, „Финансијер“, „Титан“, „Стоик“, „Геније“, „Америчка трагедија“, „Трагична Америка“, „Вриједи ли Америка да се спасе“.

1878. – Рођен руски барон Петар Николајевич Врангел, један од најпознатијих бјелогардејских генерала, који се послије Октобарске револуције борио у Украјини против совјетске власти. Послије пораза у новембру 1920. године, када је Црвена армија заузела утврђење на Перекопу, с остатком снага је напустио Русију и као избјеглица је нашао уточиште у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Послије смрти 1928. сахрањен је у руској православној цркви у Београду.

1884. – Рођен амерички филмски продуцент поријеклом пољски Јеврејин Шмуел Гелбфиш, познат као Семјуел Голдвин, један од пионира филмске индустрије. Основао је 1923. филмску компанију „Семјуел Голдвин продакшнс“, која се 1924. удружила са још двије филмске куће у компанију „Метро-Голдвин-Мајер“, али је потом поново постао самостални продуцент. Филмови: „Стела Далас“, „Тамни анђео“, „Ћорсокак“, „Западњак“, „Мале лисице“, „Најбоље године нашег живота“, „Тајни живот Волтера Митија“, „Момци и дјевојке“, „Порги и Бес“.

1890. – Рођен амерички сликар, фотограф и филмски режисер Емануел Радински, познат као Мен Реј, који је 1915. са француским вајаром и сликаром Марселом Дишаном основао дадаизам. Режирао је низ авангардних филмова у надреалистичком маниру, који се одликују изузетно инвентивном фотографијом, укључујући филмове „Повратак разуму“, „Емак Бакија“, „Морска звијезда“.

1907. – Краљ Србије Петар Први Карађорђевић положио камен-темељац за здање парламента у Београду, чија је градња окончана послије 30 година. Прво засједање скупштине Југославије у њој је одржано 20. октобра 1936. На конкурсу расписаном 1901. побиједио је пројекат архитекте Јована Илкића, а завршни радови и унутрашња архитектура су изведени под надзором његовог сина Павла.

1908. – Рођен амерички државник Линдон Бејнз Џонсон, упамћен по томе што је као предсједник САД Американце гурнуо дубље у вијетнамску ратну авантуру, окончану 1975. понижавајућим поразом. Био је потпредсједник од 1960. у вријеме мандата Џона Фицџералда Кенедија. Кад је Кенеди убијен у Даласу 1963.године, постао је предсједник, што је остао до 1969, пошто је на изборима 1964. као кандидат демократа побиједио републиканца Барија Мориса Голдвотера.

1916. – Умро писац Петар Кочић, један од најистакнутијих у српском реализму, национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. По повратку са студија славистике у Бечу и службовања у Србији и Скопљу, дуго је био без посла, осуђиван је и тамновао је у Бањалуци и Тузли. У Бањалуци је покренуо лист „Отаџбина“, који је често забрањиван. Једрим и сажетим приповиједањем и свјежим поетским језиком снажно је приказао планински завичај, живот у њему и судбину сељака, а у сатирама је бритко критиковао прилике у којима су живјели босански сељаци под аустроугарском окупацијом. Дјела: сатире „Јазавац пред судом“, „Суданија“, збирке приповједака „С планине и испод планине“, „Јауци са Змијања“.

1916. – Италија у Првом свјетском рату објавила рат Њемачкој, а Румунија Аустро-Угарској.

1936. – Постигнут споразум о окончању британске окупације Египта, изузев зоне Суецког канала, у којој су остале трупе Велике Британије.

1946. – Француска и Лаос закључили споразум којим је Лаос постао краљевина под француском доминацијом.

1975. – У заточеништву задављен збачени цар Етиопије Хаиле Селасије Први, који је 1928, послије смрти Менелика Другог, именован за регента и краља, а за цара крунисан 1930. Из земље је избјегао 1936, годину дана послије агресије фашистичке Италије. Вратио се 1941. и владао до 1974, кад су га збацили љевичарски официри, који су послије његове смрти издали лажно саопштење да је бивши монарх умро природном смрћу.

1990. – САД протјерале 36 од 55 чланова особља амбасаде Ирака у Вашингтону.

1991. – Молдавија прогласила независност од СССР.

1992. – У Лондону завршена дводневна међународна конференција о претходној Југославији; на конференцији су представници Срба у БиХ прихватили да под контролу УН ставе тешко наоружање и начелно пристали да се повуку са дијела територије бивше БиХ коју контролишу.

1994. – У Републици Српској почео референдум о мапи територијалног разграничења у бившој БиХ, коју је поднијела Контакт група. Референдум је трајао до 28. августа. Срби су одбили понуђени план Контакт групе, послије чега је настављена економска и политичка блокада СР Југославије према Републици Српској, уведена 5. августа 1994. године.

1995. – Израел и ПЛО у Каиру потписали споразум о проширењу палестинске аутономије, до тада предвиђене само за област Газе и за Западну обалу.

2003. – Скупштина Србије усвојила Декларацију о Косову и Метохији, којом је потврђено да је ова покрајина дио Србије. У документу пише да се државни суверенитет и територијална недјељивост Србије, као државе, односи и на јужну покрајину.

2004. – Уклоњени споменици озлоглашеним усташама из Другог свјетског рата Мили Будаку у Светом Року и Јури Францетићу у Слуњу.

2009. – Умро Сергеј Михалков, руски књижевник, аутор текста совјетске и руске химне.