Данас је петак, 1. септембар, 244. дан 2023. До краја године има 121 дан.

1159. – Умро папа Адријан Четврти, рођен као Николас Брејкспир – једини Енглез у историји римокатоличке цркве изабран 1154. за њеног поглавара.

1715. – Умро француски краљ Луј Четрнаести, назван „краљ Сунце“, који је на пријесто ступио 1643. као петогодишњак, послије смрти оца Луја Тринаестог. Владао је 72 године, најдуже у историји Европе. Водио је многе ратове да би обезбиједио хегемонију Француске и владао аутократски у духу просвијећеног апсолутизма, чији је зачетник. Саградио је Версај и био мецена многих умјетника. Послије смрти оставио је земљу у великим привредним тешкоћама – продубљеним током владавине Луја Петнаестог и Луја Шеснаестог – што је крајем 18. вијека био један од узрока Француске револуције.

1822. – Рођен амерички политичар и свештеник афричког поријекла Хајрам Роудс Ревелс, први црнац који је постао члан Конгреса САД.

1832. – Рођен српски историчар и свештеник Иларион Руварац, оснивач српске критичке историјске школе, члан Српске краљевске академије. Обавио је пионирски посао критичког историјског истраживања, сузбијајући ненаучне поступке у проучавању српске историје. Нападао је незнање и шарлатанство и био резервисан према народном предању као историјском извору. Био је професор и ректор Богословије у Сремским Карловцима, а од 1882. архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег. Дјела: „Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсенију Црнојевићу, патријарху“, „О кнезу Лазару“, „Монтенегрина“, „О пећким патријарсима“, „Краљице и царице српске“.

1854. – Рођен њемачки композитор Енгелберт Хампердинк, професор Конзерваторијума у Барселони, Келну, Франкфурту и Берлину. Романтичном оперском причом „Ивица и Марица“, прожетом духом народне музике, одупро се вагнеријанству и означио путоказ развоја њемачке опере тог типа. Остала дјела: опере „Краљевска дјеца“, „Трноружица“, хорске баладе, соло пјесме.

1870. – У бици код Седана у француско-пруском рату Пруси су под командом фелдмаршала Хелмута фон Молткеа нанијели тежак пораз трупама француског цара Шарла Луја Наполеона Трећег Бонапарте, што им је отворило пут ка Паризу.

1875. – Рођен амерички писац Едгар Рајс Бароуз, познат по серији популарних пустоловних романа о Тарзану, преведених на око 60 језика. Написао је и серију романа о планети Марс, али они ни изблиза нису достигли популарност књига о измишљеном јунаку из афричке џунгле.

1889. – На скупштини у Нишу делегати из свих јужнословенских крајева, под јурисдикцијом Српске православне цркве, основали Удружење православних свештеника.

1900. – Велика Британија анектирала Јужноафричку Републику.

1916. – Бугарска у Првом свјетском рату објавила рат Румунији.

1923. – У току земљотреса, који је потпуно разорио јапански град Јокохаму и готово уништио Токио, погинуло је најмање 142.000 људи, а 2,5 милиона је изгубило кров над главом.

1928. – Албанија проглашена краљевином са Зогуом Првим на пријестолу.

1939. – Нападом на Пољску нацистичка Њемачка почела Други свјетски рат, окончан шест година касније сломом Њемачке, Италије и Јапана и њихових савезника. У рату, у којем је учествовала 61 држава, погинуло је око 50 милиона и рањено више од 35 милиона људи. Само у Европи материјална штета је процијењена на око 277,7 милијарди долара – према цијенама из 1938, а у Југославији на 46,9 милијарди долара.

1961. – У Београду почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. Послије шест дана рада скуп је усвојио документе о принципима несврставања као независног ванблоковског чиниоца.

1962. – У земљотресу у сјеверозападном Ирану погинуло 12.000 људи.

1967. – Умро руски писац и ратни репортер Иља Григорјевич Еренбург, врстан познавалац руске и западноеворпске културе. Написао је педесетак књига у којима је духовито и живо изложио мисли о револуцији, политици, љубави и супротностима цивилизације послије Другог свјетског рата. Његово посљедње дјело – мемоари „Људи, године, живот“ сматра се тестаментарним. Остала дјела: збирке прича „Тринаест лула“, „Приче ових година“, романи „Живот и смрт Николаја Курбова“, „Необичне пустоловине Хулија Хуренита и његових ученика“, „Љубав Жане Неј“, „Шпекуланти“, „Љето 1925. године“, „У Проточном сокаку“, „Москва сузама не вјерује“, „Бурни живот Лазика Ројтшванеца“, „Дан други“, „Без предаха“, „Јужни ветар“, „Олуја“, „Пад Париза“, „Девети талас“.

1969. – Група официра на челу са пуковником Моамером Гадафијем оборила с власти краља Либије Идриза Првог и прогласила републику.

1972. – Амерички велемајстор Роберт Боби Џејмс Фишер у мечу у Рејкјавику побиједио руског велемајстора Бориса Васиљевича Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак свијета у шаху. Титулу је изгубио без меча 3. априла 1975, јер је одбио да прихвати услове Међународне шаховске федерације, а за првака свијета проглашен је руски велемајстор Анатолиј Јевгењевич Карпов.

1982. – Умро пољски лидер Владислав Гомулка, вођа Пољске радничке партије од 1943. до 1948. и од 1956. до 1970.

1983. – Совјетски борбени авион близу полуострва Сахалин оборио јужнокорејски авион „боинг 747“, у којем је погинуло свих 240 путника и 29 чланова посаде. Јужнокорејска летјелица је у шпијунској мисији намјерно ушла у совјетски ваздушни простор.

1993. – У Женеви пропали преговори о окончању грађанског рата у бившој БиХ, јер је сарајевска муслиманска влада, уз подршку САД и осталих западних земаља, одбацила мировни план међународних посредника.

2001. – Бивша колонијална сила Њемачка извинила се афричким државама које су биле жртве ропства и колонијализма.

2003. – Холандија постала прва држава у којој је марихуана у слободној
продаји као лијек.

2004. – Терористи упали у школу у Беслану, у Сјеверној Осетији, а у талачкој кризи убијено је више од 330 особа.