Данас је недјеља, 3. септембар, 246. дан 2023. До краја године има 119 дана.

1189. – Ричард Први Плантагенет – Лавље срце крунисан је за краља Енглеске.

1658. – Умро енглески државник и војсковођа Оливер Кромвел, вођа енглеске буржоаске револуције. Његова војска поразила краљевску армију 1644. код Марстон Мура и 1645. код Незбија и заробила краља Чарлса Првог Стјуарта, који је осуђен на смрт и погубљен 1649. Одбивши титулу краља, 1653. је постао протектор краљевина Енглеске, Шкотске и Ирске. Двије године послије његове смрти монархија је обновљена.

1759. – Из Португала почело протјеривање римокатоличких језуита.

1783. – Велика Британија, САД, Француска и Шпанија потписале су Париски мир, чиме је завршен амерички рат за независност.

1791. – Француска скупштина усвојила устав којим је успостављена уставна монархија.

1806. – Срби су на Делиграду, на улазу у Ђуниски тјеснац између Ражња и Алексинца, под командом вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића – Карађорђа, одбили напад бројчано надмоћнијих турских снага и одбацили их ка Нишу. Истог дана војвода Станоје Главаш је ослободио Прокупље.

1821. – Умро румелијски валија и београдски везир Марашли Али-паша, који је сарађивао са Србима у постизању споразума о прекиду непријатељстава. Крајем 1815. са кнезом Милошем Обреновићем склопио је споразум који је Србима обезбиједио ограничену самоуправу, што је Милош искористио да је даље проширује.

1826. – Николај Први Павлович Романов крунисан за цара Русије.

1866. – У Женеви почео први конгрес Прве интернационале.

1877. – Умро француски државник и историчар Луј Адолф Тјер, оснивач и први предсједник Треће републике од 1871. до 1873. Као шеф версајске владе 1871. је у крви угушио Париску комуну. Дјела: „Историја Француске револуције“, „Историја конзулства и царства“.

1883. – Умро руски писац Иван Сергејевич Тургењев, један од најзначајнијих представника руског реализма. Први је руски писац чије су дјела продрла на Запад, гдје је читан са дивљењем и за живота је уживао знатно већи углед у француским него у руским књижевним круговима. Занимао га је тип „сувишног човјека“, племића-интелектуалца и тип нихилисте – грађанског интелектуалца, сукобљеног са конзервативизмом племићке културе. Предсказивао је револуционарну епоху у Русији. Дјела: романи „Очеви и дјеца“, „Племићко гнијездо“, „Рудин“, „Дим“, „Новина“, „Уочи нових дана“, приповијетке „Прољећне воде“, „Асја“, „Ловчеви записи“, драма „Мјесец дана на селу“.

1884. – Из Београда кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш, првој у Србији. Почетак градње је 21. јуна 1881. обиљежио сребрним будаком кнез Милан Обреновић. Испраћају првог воза, искићеног цвијећем и српским тробојкама, осим великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча, Будимпеште и Париза. Воз је кренуо у 8.30, а у Ниш је стигао у 18.23.

1900. – Рођен фински државник Урхо Кеконен, предсједник Финске од 1956. до 1982, најистакнутији фински политичар послије Другог свјетског рата.

1931. – Краљ Југославије Александар Први Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура уведена 6. јануара 1929. Према уставу, влада је зависила од краља који је одлучивао да ли закон важи. У Скупштину је уведен други дом – Сенат, чије је чланове углавном именовао краљ.

1939. – Два дана послије њемачког напада на Пољску Велика Британија и Француска су у Другом свјетском рату објавиле рат нацистичкој Њемачкој.

1939. – На кружној стази око Калемегдана у Београду одржане су до тада највеће међународне аутомобилске трке у Југославији, а побједнику је припала „Велика награда Београда“.

1943. – Искрцавањем на Сицилију Осме британске армије, под командом фелдмаршала Бернарда Лоа Монтгомерија, почео је напад савезничких трупа на фашистичку Италију у Другом свјетском рату.

1948. – Умро чешки државник Едуард Бенеш, предсједник Чехословачке од 1935. до 1938. и од 1946. до 1948. Био је вођа Народне странке и најближи сарадник првог предсједника Чехословачке Томаша Гарига Масарика. У Првом свјетском рату је радио на стварању слободне Чехословачке и Мале Антанте. Од оснивања Чехословачке 1918. до 1936. био је шеф дипломатије, а послије Минхенског споразума 1938, којим је Запад практично предао Чехословачку на милост и немилост нацистичкој Њемачкој, дао је оставку и отишао у избјеглиштво у Лондон, гдје је током Другог свјетског рата предводио избјегличку владу. Послије рата поново је постао шеф државе, али је дао оставку 1948. кад су комунисти приграбили сву власт и убрзо је умро.

1962. – Умро амерички писац Едвард Естлин Камингс, пјесник снажног лирског дара у чијој су поезији доминирале теме љубави и смрти. Дјела: збирке стихова „41 пјесма“, „Је 5“, „Вива“, „Том“, „В20“, „1×1“, „Седамдесет и једна пјесма“.

1969. – Умро вијетнамски државник Хо Ши Мин, предсједник Демократске Републике Вијетнам од проглашења 1945. и вођа борбе против јапанске армије, француских колонијалних трупа и америчке инвазионе војске. Од 1917. је радио у Француској, гдје је 1920. постао члан Комунистичке партије Француске, а 1930. је основао Комунистичку партију Вијетнама. У вријеме Другог свјетског рата, кад је Јапан окупирао Вијетнам, створио је јак ослободилачки покрет, језгро будуће армије, која је нанијела одлучујуће поразе Французима и потом Американцима, захваљујући чему су Сјеверни и Јужни Вијетнам уједињени 1976.

1971. – СССР, САД, Велика Британија и Француска потписале су споразум о статусу града Берлина.

1976. – Амерички васионски брод без људске посаде „Викинг 2“ спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете.

1991. – Умро је амерички филмски режисер италијанског поријекла Френк Капра, аутор сјајних комедија са сатиричном нотом. Написао је мемоаре „Име изнад наслова“. Филмови: „Донованова афера“, „Млада генерација“, „Забрањено“, „Америчка лудост“, „Горак чај генерала Јена“, „Догодило се једне ноћи“ , „Господин Дидс иде у град“ , „Изгубљени хоризонти“, „Упознајте Џона Доа“, „Арсеник и старе чипке“, „Не можете то понијети са собом“ (награда „Оскар“), „Ово је диван живот“, „Држава Уније“, „Џеп пун чуда“.

1992. – Са територије под контролом муслимана и Хрвата у централној БиХ ракетом је оборен италијански транспортни авион, у коме су погинула сва четири члана посаде.

1996. – САД су извеле један од најјачих војних напада на Ирак од окончања Заливског рата 1991, испаливши 27 крстарећих пројектила на циљеве на југу те земље, с образложењем да је то казна због помоћи армије Садама Хусеина једној од курдских фракција у „зони безбједности“ коју су УН прогласиле на сјеверу Ирака.

1997. – У вијетнамском путничком авиону „тупољев 134“, који се срушио близу аеродрома у главном граду Камбоџе Пном Пену, погинуло је 65 људи, углавном странаца.

2004. – Специјалне руске јединице окончале су талачку кризу у школи у Беслану, након два дана терористичке опсаде. Погинуло је више од 300 талаца, од којих око 200 дјеце и 31 терориста.