Данас је уторак, 5. септембар, 248. дан 2023. До краја године има 117 дана.

1568. – Рођен италијански филозоф Томазо Кампанела, доминикански калуђер, утопијски филозоф, који је 27 година провео у тамници. У дјелу „Сунчева држава“, написаном по узору на Платона и Томаса Мора, изложио је схватања о идеалном друштву као некој врсти платонистичке комунистичке републике.

1638. – Рођен француски краљ Луј Четрнаести, назван „краљ Сунце“, који је на пријесто ступио 1643, послије смрти оца Луја Тринаестог. Владао је 72 године, најдуже у историји Европе. Водио је многе ратове да би обезбиједио хегемонију Француске и владао аутократски у духу просвећеног апсолутизма, чији је зачетник. Саградио је Версај и био мецена многих умјетника. Послије смрти оставио је земљу у великим привредним тешкоћама – продубљеним током владавине Луја Петнаестог и Луја Шеснаестог – што је крајем 18. вијека био један од узрока Француске револуције.

1735. – Рођен њемачки композитор, пијаниста и диригент Јохан Кристијан Бах, најмлађи син Јохана Себастијана, који је живио и у Милану и Лондону, па је називан „италијански Бах“ и „енглески Бах“. У Енглеској се прославио као пијаниста и организатор музичког живота и постао музички учитељ краљице Шарлот. Значајан је као композитор соната и концерата за клавир у рококо стилу, по чему је претеча младог Волфганга Амадеуса Моцарта. Дјела: 15 опера, више од 60 симфонија, 37 клавирских концерата, 13 увертира, клавирске сонате, камерна музика.

1791. – Рођен њемачки композитор јеврејског поријекла Јакоб Либман Бер, познат као Ђакомо Мајербер, који је одиграо видну улогу у стварању француске велике опере. Био је веома популаран, али је његова музика изазивала и многе полемике. Дјела: опере „Хугеноти“, „Африканка“, „Роберт Ђаво“, „Пророк“.

1798. – Отоманско царство објавило рат Француској.

1800. – Малта пала у руке Британаца под адмиралом Хорејшом Нелсоном, који је претходно блокирао француске трупе на том средоземном острву.

1857. – Умро француски филозоф и математичар Огист Конт, један од оснивача филозофије позитивизма и социологије. Желио је да реформише науку, филозофију и религију тако да одговарају „позитивном стадијуму“ развоја друштва. Дјела: „Курс позитивне филозофије“, „Расправа о цјелини позитивизма“, „Систем позитивне политике“, „Позитивистички катехизам“.

1860. – Русија, Велика Британија, Француска, Пруска, Аустрија и Отоманско царство потписали уговор о успостављању реда у Сирији послије масакра који су над хришћанима починили муслимани.

1888. – Рођен индијски филозоф и државник Сарвепали Радакришнан, професор филозофије на универзитетима у Мадрасу, Калкуту, Чикагу и Оксфорду, амбасадор у Москви 1939, потпредсједник Индије од 1952. и предсједник од 1962. до 1967. Највише је био заокупљен религијом, етиком, историјом филозофије и културе и могућношћу обједињења цивилизацијских и културних вриједности Истока и Запада. Користећи се компаративном методом у историји филозофије, настојао је да покаже значајну улогу индијског насљеђа у могућној културној ренесанси јединствене свјетске културе. Дјела: „Индијска филозофија“, „Источна религија и мисао Запада“, „Религија и друштво“, „Калки или будућност цивилизације“, „Историја источне и западне филозофије“.

1899. – Умро српски државник и историчар Јован Ристић, вођа српске Либералне странке, један од најзначајнијих српских дипломата 19. вијека, члан Друштва српске словесности и потом Српске краљевске академије, који је двапут био регент и четири пута премијер Србије. Послије окончања студија у Француској и на њемачком универзитету у Хајделбергу вратио се у отаџбину и убрзо је постављен за шефа српског посланства у Истамбулу. Током боравка у Турској од 1861. до 1867. успјешно је окончао дуге преговоре о повлачењу турских гарнизона из србијанских градова. Потом је постао министар иностраних послова Кнежевине Србије, а у раздобљу од 1867. до 1888. био је, с прекидима, премијер кнежевине и краљевине Србије. Намјесник малољетног кнеза Милана Обреновића постао је 1868, а од 1889. малољетног краља Александра Обреновића. Као регент кнеза Милана највише је допринио доношењу новог Устава 1869, а 1878. је успјешно заступао Србију на Берлинском конгресу. Одбио је 1881. да потпише трговински споразум са Аустро-Угарском, сматрајући да ће такав документ Србију учинити економски превише зависном од „двојне монархије“, због чега је поднио оставку на положај шефа владе. По повратку на власт 1887. и касније као регент краља Александра настојао је да Србија ослонац нађе у Русији, а у унутрашњој политици је покушао да сузбије утицај радикала, али је положај регента напустио 1893. кад је краљ Александар уз подршку радикала извршио државни удар и завео апсолутистички режим. Дјела: „Спољашњи одношаји Србије 1848-1872“, „Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875-1878“.

1902. – Рођен амерички филмски продуцент Дарил Френсис Занук, који је 1933. основао филмску компанију „Твенти сенчери фокс“. Био је продуцент низа значајних филмова: „Плодови гњева“, „Све о Еви“, „Вива Запата!“, „Најдужи дан“, „Коријени неба“, „Млади господин Линколн“.

1914. – Њемачки војници у Првом свјетском рату убили француског писца и филозофа Шарла Пјера Пегија, једну од кључних јавних личности у ослобађању невино осуђеног капетана Алфреда Драјфуса. Као уредник листа „Петнаестодневне свеске“ разобличио је позадину монтираног судског процеса Драјфусу као наводном њемачком шпијуну. Дјела: драма „Јованка Орлеанка“, есеји „Наша младост“, „Новац“.

1919. – У нападу бјелогардејаца на његов штаб, погинуо руски револуционар Василиј Иванович Чапајев, командант 25. стрељачке дивизије, легендарни јунак Црвене армије у грађанском рату који је послије Октобарске револуције избио у Русији. У Првом свјетском рату више пута је одликован за храброст, а почетком 1918. формирао је одреде за борбу против контрареволуције.

1939. – САД прогласиле неутралност у Другом свјетском рату.

1960. – Предсједник Конга Жозеф Касавубу смијенио вођу националноослободилачког покрета и премијера Патриса Лумумбу. Потом га је изручио сепаратисти из провинције Катанга Моизу Чомбеу, чији су га плаћеници мучки убили у фебруару 1961.

1972. – Палестински терористи у Минхену убили 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара, које су претходно отели. У 24-часовној пуцњави на аеродрому погинула су и четворица терориста и један западноњемачки полицајац.

1977. – Западноњемачки терористи отели предсједника Федерације западноњемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тијело пронађено 19. октобра 1977. у Француској.

1990. – Премијери Сјеверне Кореје и Јужне Кореје сусрели се у Сеулу, што су били разговори на највишем нивоу икад одржани између двије земље, подијељене послије Корејског рата 1953.

1995. – Француска извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа, што је изазвало осуду широм свијета и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију.

1997. – На стадиону у главном граду Парагваја – Асунсиону, у вријеме одржавања политичког митинга, усљед изненадне олује, срушила се трибина и усмртила 37 људи.

2000. – Предсједник Академије наука и умјетности РС /АНУРС/ Славко Леовац умро у Београду од посљедица срчаног удара. Леовац је сахрањен 8. септембра у Београду.

2003. – У вријеме пожара, који је избио током побуне затвореника у Казнено-поправном дому „Дубрава“ на сјеверу Косова, пет лица погинуло, а шест повријеђено.

2021. – Живко Радишић, некадашњи члан Предсједништва БиХ и сенатор, преминуо је у Бањалуци у 84. години.