Данас је петак, 8. септембар, 251. дан 2023. године. До краја године има 114 дана.

1157. – Рођен енглески краљ Ричард Први Плантагенет – Лавље срце, херој средњовјековних легенди, један од вођа у Трећем крсташком рату. Владао од 1189. до смрти 1199.

1331. – Српског велможу Душана Стефана Немањића, сина краља Стефана Дечанског, архиепископ Данило Други крунисао на државном сабору у граду Сврчин /у јужном дијелу Косова/ у 23. години живота за краља Србије. Ниједан српски краљ прије њега није тако млад дошао на пријесто. За првог српског цара крунисан је 1346. у српској пријестоници Скопљу.

1380. – Велики московски кнез Димитрије Иванович Донски у бици код Куликова потукао татарску војску, што је била прва побједа Руса над Татарима који су у 13. вијеку загосподарили Русијом.

1474. – Рођен италијански писац Лодовико Ариосто, чији је витешки еп „Бијесни Орландо“, с мотивом љубавног лудила јунака Орланда из доба Карла Великог, најблиставији поетски израз духа, моралних и умјетничких тенденција италијанске ренесансе. Остала дјела: комедије „Негромант“, „Касарија“, лирске пјесме, сатире.

1645. – Умро шпански писац Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, сатиричар који је због заједљивог језика и отровног пера час био повлашћен на двору, час прогањан и затваран. Дјела: „Живот лупежа“, „Сан лобања“, „Плутонов свињац“, „Дом полудјелих од љубави“, „Књига о свим стварима и још о многим другим“, збирке поезије „Шпански Парнас“, „Три посљедње кастиљанске музе“.

1664. – Енглези су, предвођени пуковником Ричардом Николсом, без испаљеног метка заузели холандско насеље Нови Амстердам, названо потом Њујорк у част Џејмса, војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса Другог.

1731. – Бачки епископ Висарион Павловић у Новом Саду отворио латинско-словенску школу, која је имала одлике ниже реалне гимназије. Школа је формирала прве нараштаје српске грађанске интелигенције у Војводини.

1760. – Британске трупе под командом Џефрија Амхерста поразиле Французе код Монтреала, у кључној бици седмогодишњег рата за Канаду, послије које је та сјеверноамеричка земља постала британски доминион.

1799. – Рођен српски писац, преводилац и политичар Јован Хаџић, познат и као Милош Светић, аутор „Грађанског законика кнежевине Србије“, први предсједник Матице српске. Био је противник Вука Стефановића Караџића и, за разлику од њега, бранио је етимолошки правописни принцип и негирао фонетски. Сматрао је да књижевни језик ваља обогатити славјаносербским ријечима. Уређивао је „Сербски летопис“ и „Голубицу“, покренуо часопис „Огледало сербско“ и писао поезију у стилу псеудокласицизма. Преводио је Хомера, Квинта Хорација Флака, Публија Вергилија Марона, Марка Валерија Мартијала, Јохана Волфганга Гетеа, Готхолда Ефраима Лесинга, Фридриха Шилера, Јохана Готфрида Хердера.

1830. – Рођен француски писац и филолог Фредерик Мистрал, добитник Нобелове награде за књижевност 1904. године. Највише је писао лирске пјесме, епове и драме. Посебно је заслужан што је очуван од заборава провансалски језик и обновљено пјесништво на провансалском, а послије двије деценије рада саставио је француско-провансалски рјечник. Дјела: епопеје „Мирејо“, „Календо“.

1831. – Руске трупе под командом генерала Ивана Фјодоровича Паскевича Ериванског заузеле Варшаву послије битке у којој су потукле пољске устанике којима је командовао генерал Хенрик Дембињски. У тродневној бици је погинуло више од 9.000 Пољака.

1841. – Рођен чешки композитор Антоњин Дворжак, један од твораца чешке националне школе. Користио се и фолклором других словенских и сјеверноамеричких народа. Његова дјела пуна су мелодике и оркестарских боја и прожета су словенском осјећајношћу. Био је сљедбеник романтичарског новокласицизма Јоханеса Брамса. Дјела: опере „Русалка“, „Јакобин“, „Ђаво и Каћа“, девет симфонија, укључујући чувену „Симфонију из Новог свијета“, оркестарска композиција „Словенске игре“, „Концерт за виолончело и оркестар бр. 2 у х-молу“, „Концерт за виолину и оркестар у а-молу“, концерти за клавир и оркестар, камерна музика.

1856. – У Паризу уговором о миру завршен Кримски рат, у којем је против Русије од 1853. ратовало Отоманско царство, а од 1854. и Велика Британија, Француска и Сардинска краљевина /Пијемонт/. Русија је изгубила дио Бесарабије и протекторат над дунавским кнежевинама и право држања флоте у Црном мору.

1900. – Ураган у тексашком граду Галвестон усмртио најмање 8.000 људи.

1925. – Рођен енглески филмски глумац Питер Селерс, комичар познат по мајсторском прерушавања у различите ликове. Филмови: „Лолита“, „Др Стренџлав“, „Пуцањ у тами“, „Шта је ново, мачкице“, „Затвореник Зенде“, „Добро дошли, господине Ченс“, серија филмова о Пинку Пантеру.

1926. – Друштво народа једногласно примило Њемачку у чланство.

1941. – Трупе нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату потпуно окружиле Лењинград, одсјекавши га од остатка СССР, чиме је отпочела опсада која је окончана тек у јануару 1944. побједом Црвене армије. Током опсаде умрло је, махом од глади, око 620.000 становника града.

1943. – Објављена безусловна капитулација фашистичке Италије у Другом свјетском рату, чиме су савезници добили одскочну даску за операције у средњој Европи.

1944. – Прва њемачка ракета „Фау 2“, испаљена из Хага, у Другом свјетском рату пала је на Лондон.

1944. – Совјетске трупе у Другом свјетском рату прешле границу фашистичке Бугарске.

1949. – Умро њемачки композитор и диригент Рихард Штраус, директор Бечке опере. Почео је да ствара у маниру касног романтизма и доспио до експресионизма, али је увијек испољавао високо мајсторство оркестрације. Симфонијску поему испунио је новим садржајем и један је од најбољих оперских композитора 20. вијека који су стварали на трагу музичке драме Рихарда Вагнера. Компоновао је и оперете, балете, соло пјесме, камерну музику. Дјела: симфонијске поеме „Дон Жуан“, „Тил Ојленшпигел“, „Симфонија Алпа“, „Синфонија доместика“, „Живот јунака“, опере „Салома“, „Електра“, „Кавалир с ружом“, „Египатска Хелена“, „Арабела“, „Данајина љубав“.

1951. – Јапан у Сан Франциску потписао мировни уговор са 49 земаља.

1954. – У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Велика Британија и Француска, на иницијативу Вашингтона, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања СССР. Његово стварање је објашњено као „заштита Азије од комунистичке опасности“.

1967. – Ступањем на снагу новог устава афричка држава Уганда постала република.

1981. – Приказана прва епизода британске серије „Мућке“, редитеља Џона Саливена, коју је Би-Би-Си прогласио најбољом серијом свих времена.

1991. – Лењинграду враћено првобитно име Санкт Петербург.

1991. – Југословенска република Македонија одлучила да се отцијепи од СФР Југославије.

1992. – Регуларне јединице хрватске војске спалиле су на подручју требињске општине 600 кућа и 26 српских села, порушиле православне цркве и оскрнавиле многа гробља.

1994. – Свих 132 путника и члана посаде америчког авиона „боинг 737“, који је летио из Чикага, погинуло је приликом пада летјелице близу аеродрома у Питсбургу.

1995. – Министри иностраних послова Југославије, Хрватске и муслиманске владе у Сарајеву постигли у Женеви усмени договор о подјели бивше Босне и Херцеговине на два ентитета – Републику Српску и Муслиманско-Хрватску Федерацију и о основним уставним принципима.

1995. – У ваздушним нападима на српско село Зимља код Мостара, у којима је учествовало 20 авиона НАТО-савеза, погинуло 11, а рањено 17 цивила.

1997. – Најмање 150 људи погинуло у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот „Ла Фиерте Гонавиенне“ /Понос Гонаве/ који је пловио ка острву Гонава.

1998. – У атару дечанског села Глођани припадници МУП-а Србије открили 12 лешева у каналу и око канала за наводњавање, који повезују Бистрицу и Радоњићко језеро.

1999. – Кабинет израелског премијера Ехуда Барака одобрио је прву предају дијела Западне обале палестинској самоуправи, према споразуму који је Барак потписао са палестинским лидером Јасером Арафатом.

1999. – У Атини у земљотресу погинуло више од 40 људи.

2000. – Најмање 60 људи погинуло, а око 390 повријеђено у великој експлозији у предграђу Урумчија, главног града западне кинеске провинције Синђианг, када је на главном путу изненадно експлодирало возило у којем је био експлозив.

2001. – Делегати свјетске конференције против расизма у завршном извјештају признали право Палестинаца на независну државу, а ропство описали као злочин против човјечности.

2002. – На свјетском првенству у кошарци у Индијанополису /САД/ Југославија други пут постала првак свијета.

2003. – Умрла њемачка редитељка и фотограг Лени Рифенштал /101/ чија је каријера достигла врхунац у вријеме нацистичке владавине, захваљујући пропагандним нацистичким филмовима које је режирала. Најпознатије њено остварење је „Тријумф воље“ са познатим сценама хиљада нациста који славе Хитлера.

2008. – У клизишту, које је након јаке кише изазвало пад резервоара са отпадом и затрпало куће на сјеверу Кине, погинула су 254 лица.

2012. – Умро Вилијам Бил Могриџ, британски дизајнер, изумитељ лаптопа, директор Националног музеја дизајна у Њујорку.

2017. – Умро Пјер Берже, француски модни дизајнер, оснивач компаније „Ив Сен Лоран“, филантроп, предсједник Француског удружења дизајнера и оснивач Француског модног института, официр Легије части.