Српска кошаркашка бајка на Свјетском првенству у Манили увелико подсјећа на Индијанаполис, гдје је прије 21 годину освојено посљедње репрезентативно злато.

И тада је селектор био Светислав Пешић који је овог љета упркос великим проблемима и оспоравањима јавности и “стручњака” храбро повео своје момке на Филипине, гдје је прије 35 година протутњала селекција СФРЈ и стигла до другог злата у историји. Пешић је већ испунио циљ репрезентације и пласирао се на Олимпијске игре у Паризу идуће године, док ће сада јуришати на своје друго злато.

– Шта могу да кажем после 20 година. Сад смо овде у Манили, у другачијој ситуацији. Ово је нов тим, није слично првенство, нису исти играчи, све је другачије. Видећемо, срећан сам због победе, али знам и да су играчи спремни за битку у финалу – рекао је Пешић.

Противник у финалу биће им Њемачка са којом је чувени Пироћанац освојио Европско првенство 1993. године, а његов син Марко играо за “панцере”. Нијемци су без пораза стигли до финала, а у полуфиналу су надиграли САД резултатом 113:111.

Србија и Њемачка, које ће се за злато борити у недјељу од 14.40 часова, посљедњу утакмицу одиграле су 20. августа прошле године, када су “орлови” славили са 83:56. Прије тога Нијемци су славили у оба квалификациона меча за одлазак на СП у Кини 2019. године. На гостовању су побиједили резултатом 88:81, а у Њемачкој 79:74.

Србији, СРЈ, односно СФРЈ биће ово десето финале. Прво су играли 1963. у Бразилији и били поражени од домаћина, затим су исто прошли четири године касније у Уругвају, када је бољи био СССР, да би 1970. у Љубљани стигли до злата. Сребро је освојено четири године касније у Порторику, када је поново СССР био бољи да би у Манили 1978. године услиједио реванш, када је Југославија славила послије продужетака са 82:81. Трећа титула освојена је у Буенос Ајресу 1990. године, када је срушен СССР, а ново злато је стигло у Атини 1998. и било одбрањено 2002. у Индијанаполису. Посљедње финале играно је 2014. године у Мадриду.

Иако су многи “стручњаци” говорили да је матор (74 године), да је његов стил игре прегазило вријеме, да не схвата младе генерације, он је све то демантовао па су многи заћутали. Његова поставка игре заснована на челичној одбрани дала је резултат. Ако је утакмица против Литваније била сјајна, како онда назвати меч са Канадом (95:86) у којем су се само “орлови” питали за све на терену. Осим краткотрајног вођства Канађана средином прве четвртине, све је било на страни Србије која је доминирала на обје стране терена. Налазила је рјешења у нападу, а у одбрани зауставила све ударне игре противника. Тешко је наћи јунака јер су сви дали свој допринос. Богдан Богдановић капитенски је водио екипу, Алекса Аврамовић донио “лудачку” енергију, Огњен Добрић био неуморан под оба коша, Никола Милутинов разбијао одбрану противника, Марко Гудурић решетао са свих страна, Стефан Јовић диктирао темпо…

Поређење

5. септембар 2002. СРЈ – САД 81:78, четвртфинале Индијанаполис

5. септембар 2023. Србија – Литванија 87:68, четвртфинале Манила

8. септембар 2002. СРЈ – Аргентина 84:77, финале Индијанаполис

8. септембар 2023. Србија – Канада 95:86, полуфинале Манила

– Поново смо показали да можемо играти добру одбрану и напад. Поново су одлучили поени из транзиције, такође и игра један на један на једном од најбољих играча које сам гледао, Шају Гилџусу Александру. Њега је тешко чувати, али смо одрадили сјајан посао – рекао је Пешић.

Он је похвалио игру Николе Јовића, кога је окарактерисао као једног од најталентованијих играча у Европи.

– Он је играо у квалификацијама за СП када је био члан Меге. Он је играч који је много напредовао. Има 20 година, пројекат је Мајамија, а оно што њему треба у овом тренутку је да игра. За једног талентованог играча је важно да се бори и да поштује друге саиграче. Он се бори и заслужује поштовање других. У будућности ће свакако бити важан део српске репрезентације – истакао је селектор Србије.

Објаснио је принципе одбране репрезентације Србије, која, како је рекао, почиње од Милутинова и високих играча па се као ланац наставља даље.

– Ако једна карика пукне, пукла је и одбрана. Високи играчи, када играју добру одбрану, онда дају поверење играчима попут Аврамовића, Добрића или Маринковића. Они онда имају поверење и зато играју добро одбрану – изјавио је Пешић.

Посебно је истакао игру у одбрани Алексе Аврамовића и Огњена Добрића.

– Аврамовић је у Партизану показао добру одбрану. Треба подсетити и на Добрићеву партију против Литваније, који није одиграо сјајно у нападу, али је био сјајан у одбрани. А сада је одиграо сјајно на оба краја и убацио 16 поена у полуфиналу Светског првенства – констатовао је Пешић.

На питање америчких медија о Николи Јокићу, рекао је да је он увијек дио тима.

– Не знам да ли је прави моменат за причу о Јокићу, али једино што желим да кажем је да је он увек део тима. Он је најбољи играч, али сада није време причати о њему већ о играчима који су овде – закључио је селектор Србије.

Никола Милутинов је имао дабл-дабл, додао је 16 поена и десет скокова. Огњен Добрић имао је такође 16 поена, Марко Гудурић додао је 12, Алекса Аврамовић десет, Никола Јовић осам, по четири Вања Маринковић и Дејан Давидовац, а два Стефан Јовић.