ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН – 18. СЕПТЕМБАР

Данас је понедјељак, 18. септембар, 261. дан 2023. До краја године има 104 дана.

1502. – Шпански морепловац италијанског поријекла Кристофор Колумбо стигао у Костарику на четвртом и посљедњем путовању у Нови свијет.

1709. – Рођен енглески писац и лексикограф Семјуел Џонсон, чији је „Рјечник енглеског језика“ из 1755. више од вијека важио за најауторитативнији на енглеском говорном подручју. Остала дјела: поема „Таштина људских жеља“, трагедија „Ирена“, књига критика „Животи пјесника“.

1739. – Београдским миром окончан рат, започет 1737. године између Отоманског царства и Аустрије, која је потиснута са Балкана. Србија је поново постала дио Отоманског царства, а Аустрија је присиљена да Турцима врати и Малу Влашку и дијелове Босне које је добила Пожаревачким миром 1718.

1759. – Французи послије војног пораза морали да препусте Британцима провинцију Квебек у Канади, а у посљедњој бици погинула су оба команданта – Британац Џејмс Волф и Француз Луј Монкалм.

1810. – У Чилеу почео устанак против шпанске колонијалне власти под вођством Бернарда О’Игинса, потоњег чилеанског диктатора од 1817. до 1823.

1819. – Рођен француски физичар Жан Бернар Леон Фуко, који је с Арманом Иполитом Лујем Физоом измјерио брзину свјетлости. Огледом са клатном /Фукоов експеримент/ доказао је обртање Земље, пронашао је жироскоп, усавршио телескоп, открио вртложно-вихорне струје у металним масама /Фукоове струје/.

1851. – Изашао први број „Њујорк тајмса“, дневника који је основао Хенри Џервис Рејмонд.

1905. – Рођена шведска филмска глумица Грета Луиза Густафсон, позната као Грета Гарбо, најпопуларнија звијезда свјетског филма, која је славу стекла филмовима снимљеним у САД. Спонтана и веома интелигентна, била је симбол женствености и играла је од 1921. до 1941, кад је одлучила да се повуче. Филмови: „Пољубац“, „Мата Хари“, „Ана Кристи“, „Краљица Кристина“, „Ана Карењина“, „Дама с камелијама“, „Марија Валевска“.

1911. – Умро руски премијер Петар Аркадијевич Столипин, шеф владе од 1906, који је економским реформама препородио руску привреду и истовремено веома оштрим методама сузбијао бољшевике. Смрт је била посљедица ране задобијене четири дана раније у атентату у позоришту у Кијеву. Посебно је убрзао развој пољопривреде аграрном реформом, захваљујући чему је земља производила незапамћене вишкове хране.

1931. – Јапан започео рат са Кином нападом на Манџурију /сјевероисточна Кина/ и убрзо је окупирао, а 3. марта 1932. је прогласио манџурску „независност“ /царевина Манџукуо/.

1934. – СССР ушао у Друштво народа.

1961. – У авионској несрећи изнад Сјеверне Родезије, под околностима које нису расвијетљене, погинуо је шведски дипломата, генерални секретар УН од 1953. Хјалмар Агне Даг Хамаршелд, доктор филозофије и академик. Смрт је прекинула Хамаршелдову мисију рјешавања конгоанске кризе, у којој његови ставови нису били по вољи утицајних западних земаља. Постхумно му је додијељена Нобелова награда за мир.

1964. – Умро ирски писац Шон О’Кејзи, самоук, чије се драме одликују сочним дијалогом, живим колоритом и ликовима, мјешавином трагичног и комичног. У младости је био физички радник и комуниста, организатор ирске Грађанске армије и борац за слободу Ирске. Дјела: „Јунона и паун“, „Сјенка тобџија“, „Катлина слуша“, „Плуг и звијезде“, „Проклетства и благослови“, „Црвене руже за мене“, „Добоши оца Неда“, „Бискупове логорске ватре“.

1973. – У УН примљене Источна и Западна Њемачка и Бахами.

1978. – Због египатско-израелског споразума у Кемп Дејвиду оставке као знак протеста поднијели шеф дипломатије Египта Ибрахим Камел и амбасадор у САД Ашраф Горбал.

1981. – У Француској укинута смртна казна.

1982. – Либанска хришћанска милиција окончала масакр у палестинским избјегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту, током којег је убила најмање 800 људи, реванширајући се тако исламским терористима који су четири дана раније убили лидера хришћана и новоизабраног предсједника Либана Бешира Џемаила.

1988. – Војна хунта оборила владу предсједника Бурме Маунга Маунга, дан пошто је војска у центру Рангуна пуцала на продемократске демонстранте и убила хиљаде људи.

1993. – Око 2.000 добровољаца кренуло у опкољени град Сухуми, одговарајући на апел земљацима предсједника Грузије Едуарда Шеварнандзеа да се оружјем супротставе абхаским сепаратистима.

1997. – Исламски терористи у центру Каира напали туристички аутобус и убили девет њемачких туриста и египатског возача.

2000. – БиХ је на конференцији о дјеци угроженој ратом у канадском граду Винипегу ратификовала Конвенцију и потписала протоколе о правима дјетета.

2001. – На локацији у кругу Полицијског центра „13. мај“ у Батајници завршена ексхумација и обдукција већег броја непознатих људских лешева, током које је установљено присуство најмање 269 тијела мушкараца различитог узраста.

2001. – Амерички предсједник Џорџ Буш потписао Резолуцију којом одобрава војну акцију против оних који стоје иза напада на Њујорк и Вашингтон.

2003. – БиХ је у Берлину и формално приступила болоњском процесу, који подразумијева цјелокупну реформу високог образовања.

2008. – У архиви градске библиотеке у француском граду Нанту откривена музичка партитура коју је написао Волфганг Амадеус Моцарт.

2009. – Високи представник Валентин Инцко наметнуо сет закона који ће омогућити закључење супервизије над дистриктом Брчко до 15. новембра.

2014. – Умро Олег Ивановски, руски инжењер, конструктор свемирског брода
„Восток“, којим је Јуриј Гагарин облетио Земљу.