ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН – 19. СЕПТЕМБАР

Данас је уторак, 19. септембар, 262. дан 2023. До краја године има 103 дана.

1356. – Енглеска армија, предвођена Црним Принцем, сином краља Едварда Трећег, у бици код Поатјеа поразила је војску француског краља Жана Другог, чиме је окончана прва фаза Стогодишњег рата Енглеске и Француске. Истог дана 1370. Црни Принц је заузео и опустошио Лимож.

1551. – Рођен француски краљ Анри Трећи, посљедњи монарх из династије Валоа. Током његове владавине од 1574. земља је била захваћена сукобима римокатолика и хугенота. Послије побуне 1588. био је принуђен да напусти Париз и удружио се с вођом наварских хугенота Анријем од Наваре, будућим краљем Анријем, првим из династије Бурбон, а убијен је 1589. док је опсједао Париз.

1802. – Рођен мађарски револуционар Лајош Кошут, вођа Мађарске револуције 1848, непомирљив противник феудално-апсолутистичког режима Хабсбуршке монархије. Послије упада хрватских снага бана Јосипа Јелачића у Мађарску у септембру 1848. организовао је Комитет за одбрану отаџбине, потукао Хрвате и кренуо на Беч да би се обрачунао с Хабсбурзима, али су мађарски реакционарни официри осујетили план. Народна скупштина је у априлу 1849. прогласила независност земље и свргавање монархије, а 2. маја га је изабрала за првог премијера слободне Мађарске.

1814. – Због насиља и намета које су Турци појачавали у Пожешкој нахији је избила Хаџи-Проданова буна. Пошто су се Срби код манастира Трнава – предвођени игуманом Пајсијем и Михаилом, братом војводе из Првог српског устанка Хаџи-Продана Глигоријевића – обрачунали с пожешким Турцима, буна се проширила на Јагодинску и Крагујевачку нахију. На чело буне стао је Хаџи-Продан, јер је Милош Обреновић одбио вођство, сматрајући да је преурањено. Милош је, послије обећања везира Сулејман-паше да ће устаницима бити опроштено, помогао гушење буне, али Турци су, пословично, прекршили ријеч и погубили око 300 истакнутих људи. На коцу је завршио и игуман Пајсије, а Хаџи-Продан је пребјегао у Аустрију.

1833. – Црногорски владика Петар Други Петровић – Његош добио руски пасош, у којем је писало: „Овим се објављује свима и свакоме ко је томе надлежан да показатељ – преосвећени Петар Петровић, архијереј црногорски, кога прати његов секретар Димитрије Милаковић и тјелохранитељи Стефан Петровић и Михаил Петров, путује преко Либека, Беча, Трста, за Црну Гору… Као потврду овога даје се овај пасош с прилогом нашег државног печата. Петербург, септембра седмог 1833. године“. /Датум је према Јулијанском календару./

1837. – Код Пожаревца одржани први војни маневри регуларне српске војске, који су трајали 20 дана, а учествовало је 1.700 војника.

1881. – Предсједник САД Џејмс Ејбрам Гарфилд умро од рана задобијених у атентату у Вашингтону 2. јула 1881, а Гарфилд, противник црначког ропства, постао је шеф државе 4. марта 1881.

1888. – Прво свјетско такмичење за избор љепотице одржано у белгијској бањи Спа, а прва званично најљепша жена на планети је постала 18-годишња Креолка из Гваделупе Берта Сукаре.

1893. – Нови Зеланд постао прва земља у којој су све жене добиле право гласа.

1911. – Рођен енглески писац Вилијам Голдинг, добитник Нобелове награде за књижевност 1983, који је био преокупиран драмом човјека ухваћеног у клопку зла и исконског гријеха. Привукао је многе читаоце романима прожетим атмосфером злокобног и језивог, иако није увијек лако протумачити симболику у његовим дјелима, писаним у распону од најгрубљег реализма до алегорије. Дјела: романи „Господар мува“, „Насљедници“, „Хридине двојице мртвих“, „Бијег шкорпија“, „Слободан пад“, „Торањ катедрале“, „Пирамида“, „Видљива тмина“, „Обреди пловидбе“, есеји „Вреле капије“, „Покретни циљ“.

1914. – Непун мјесец дана послије српске побједе у Церској бици дијелови Прве српске армије и Шеста аустроугарска армија су у Првом свјетском рату започели крвав бој на Мачковом камену, на планини Јагодњи у сјеверозападној Србији. Послије четвородневних борби без предаха, у којима је погинуло око 800 Срба и око 1.200 непријатељских војника, бројношћу и артиљеријом надмоћне аустроугарске трупе су принудиле на повлачење српске снаге, које су трпјеле велику оскудицу у муницији због кашњења савезничких испорука. На Мачковом камену је у борби прса у прса погинуо и командант Четвртог пјешадијског пука Првог позива потпуковник Душан Пурић.

1922. – Рођен чешки атлетичар Емил Затопек, који је на Олимпијским играма у Лондону 1948. освојио златну медаљу у трци на 10.000 метара, а 1952. у Хелсинкију на 5.000 и 10.000 и у маратону. Оборио је 18 свјетских рекорда и побиједио узастопно у 69 трка између 1949. и 1951.

1928. – Пароброд „Вили“, први анимирани цртани филм у којем се појавио Мики Маус, приказан је у њујоршком биоскопу „Колони театар“.

1935. – Умро руски физичар Константин Едуардович Циолковски, отац астронаутике. Још 1883. изложио је идеје о коришћењу реактивног погона код летјелица, а 1903. објавио прво класично дјело из теорије астронаутике – „Испитивање васионског простора реактивним апаратима“. Поставио је основне једначине кретања ракете промјенљиве масе у безваздушном простору. Совјетска Академија наука установила је „Златну медаљу Циолковског“ за изузетан допринос астронаутици и истраживању космоса.

1941. – Трупе нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату окупирале Кијев, послије битке која је трајала 45 дана.

1941. – У селу Струганик код Ваљева у Другом свјетском рату одржан састанак Јосипа Броза /Тито/ и Драгољуба – Драже Михаиловића, али није постигнут договор о заједничкој борби партизана и четника против окупатора.

1955. – У Аргентини војска оборила предсједника Хуана Доминга Перона, који је претходно изазвао бијес римокатоличке цркве одвајањем цркве од државе. До 1973. Перон је живио у избјеглиштву, а по повратку је опет изабран за предсједника, оставши на челу државе до смрти 1974. године.

1957. – Американци у Невади отпочели прве подземне нуклеарне пробе.

1961. – Грађани Јамајке на референдуму изгласали издвајање те острвске земље у Карипском мору из Западноиндијске Федерације.

1985. – У главном граду Мексика – Мексико Ситију и околини у току земљотреса погинуло око 12.000 људи.

1989. – Експлозију авиона ДЦ-10 француске компаније УТА, изнад Нигера, на линији Бразавил – Париз, за коју је касније оптужена Либија, није преживио нико од 171 путника и чланова посаде.

1992. – Савјет безбједности УН усвојио резолуцију о искључењу Југославије из рада Генералне скупштине и оспорио њено право да у УН наслиједи СФРЈ. Клупа Југославије је остала празна, а југословенској мисији је дозвољено да остане у Њујорку и контактира са Савјетом безбједности и другим органима УН.

1994. – Хиљаде америчких војника искрцало се на Хаити у операцији коју је Вашингтон означио као „Поновно успостављање демократије“ у тој карипској острвској земљи.

2001. – Савјет безбједности УН затражио од талибанских власти у Авганистану да одмах и безусловно предају главног осумњиченог за нападе на Њујорк и Вашингтон – Осаму бин Ладена.

2001. – НАТО одлучио да се ваздушна зона безбједности, дефинисана Војно-техничким споразумом из Куманова, сузи са 25 на 10 километара.

2003. – Федералне власти спријечиле чланове Савеза логораша Републике Српске да у бившој касарни „Виктор Бубањ“ у Сарајеву поставе спомен-плочу као знак сјећања на страдање неколико хиљада заточених и око 500 убијених Срба, док је касарна била ратни логор.

2003. – ЈАТ обновио летове за САД, послије више од 11 година паузе узроковане ратовима и санкцијама.