Данас је сриједа, 20. септембар, 263. дан 2023. До краја године има 102 дана.

480. п. н. е. – У поморској бици код острва Саламина у Егејском мору Грци су под командом атинског војсковође Темистокла поразили Персијанце које је предводио краљ Ксеркс Први, чиме је осигурана превласт Атине на мору.

1519. – Португалски морепловац Фернандо Магелан испловио из Севиље са пет бродова и 270 морнара, предводећи шпанску експедицију на путу око свијета. Двије године касније убијен је у окршају са филипинским домороцима, а 1522. у Шпанију се вратио само брод „Викторија“ и 18 преживјелих. Тада је први пут практично доказано да је Земља округла.

1773. – Рођен Атанасије Стојковић, физичар, доктор филозофије, књижевник и преводилац, аутор првог српског умјетничког романа, професор и ректор Универзитета у Харкову, академик.

1833. – Рођен италијански новинар и пацифиста Ернесто Теодоро Монета, добитник Нобелове награде за мир 1907. Био је директор миланског листа „Ил Сецоло“ и предсједеник Интернационалног конгреса за мир у Милану 1906, а у младости генералштабни официр италијанског револуционара и борца за уједињење Италије Ђузепеа Гарибалдија.

1842. – Рођен шкотски хемичар и физичар Џејмс Ђуер, проналазач термос-боце. Први је добио течан, а затим и чврст водоник.

1863. – Умро њемачки филолог и писац Јакоб Грим, оснивач савремене германистике, који је скренуо пажњу научника на народне умотворине и народни језик. Изучавао је историју језика и старије књижевности, проблеме мита, бајке и предања, фолклора и права. Засновао је 1852. велики „Њемачки рјечник“ и написао „Историју њемачког језика“. Преводио је српске народне пјесме, а захваљујући пријатељству са Вуком Стефановићем – Караџићем настао је превод Вукове српске граматике. Заједно са млађим братом Вилхелмом сакупио је и обрадио многе бајке, познате дјеци широм свијета.

1870. – Снаге италијанског краља Виторија Емануела Другог заузеле Рим од Француза и краљ је саопштио намјеру да Рим прогласи пријестоницом Италије.

1878. – Рођен амерички писац Аптон Бил Синклер, аутор више романа са социјалним темама, политичких и социјалних списа у којима је описао поразну слику капиталистичког свијета. Дјела: „Џунгла“, „Метропола“, „Краљ угаљ“, „Џими Хигинс“, „Крај свијета“, „Између два свијета“, „Аждајини зуби“, „Широка је капија“, „Предсједников агент“, „Свијет који треба освојити“, „Предсједничка мисија“.

1934. – Рођена италијанска филмска глумица Софија Шиколоне, позната као Софија Лорен, која се прославила у неореалистичким италијанским филмовима послије Другог свјетског рата, а као медијски продукт продуцента и мужа Карла Понтија постала је свјетска звијезда. Филмови: „Напуљско злато“, „Жене са ријеке“, „Хљеб, љубав и…“, „Чочара“, „Црна орхидеја“, „Чежња под бријестовима“, „Сид“, „Двије жене“, „Кључ“, „Брак на италијански начин“, „Грофица из Хонг Конга“, „Сунцокрет“, „Изузетан дан“.

1945. – Врх римокатоличке цркве у Хрватској објавио „Пастирско писмо“, чији је духовни творац био ратни злочинац загребачки надбискуп Алојзије Степинац. У писму је жестоко нападнута нова власт у Југославији због пресуда „католичким вјерницима и свећеницима“ /усташама и њиховим сарадницима/, због одвајања цркве од државе и због аграрне реформе.

1957. – Умро фински композитор Јан Сибелијус, чији је оригинални стил инспирисан финским музичким фолклором и народним епом „Калевала“. Дјела: симфонијска пјесма за оркестар „Финландија“, оркестарске легенде „Лабуд из Туонела“, „Повратак Лемикаинена“, увертира „Карелија“, виолински концерт.

1970. – Совјетски космички брод „Луна 16“ спустио се на Мјесец ради узимања дијелова тла Земљиног сателита.

1976. – Шведска Социјалдемократска партија поражена на парламентарним изборима, послије више од 40 година на власти.

1977. – Вијетнам и Џибути примљени у УН.

1979. – Владара Централноафричког царства Жана Бедела Бокасу оборио његов рођак, бивши предсједник Дејвид Дако, и вратио земљу у статус републике. Бокаса је 1965. војним ударом срушио Дака, а 1976. укинуо републику и прогласио се царем. Током владавине повремено је био и премијер, министар одбране, правде, информација, пољопривреде и сточарства, здравства, војне и цивилне авијације, државне управе, копненог, ријечног и ваздушног саобраћаја, пошта и телекомуникација, трговине, индустрије, рударства. Упамћен је по невјероватним екстравагантностима, расипању државне имовине и страшним злочинима над сопственим народом.

1981. – Централноамеричка држава Белизе на обали Карипског мора /бивши Британски Хондурас/ стекла независност од Велике Британије.

1984. – У двориште Амбасаде САД у Бејруту камионом пуним експлозива улетио исламски терориста-самоубица и усмртио 40 људи.

1989. – Фредерик Вилем де Клерк преузео дужност предсједника Јужне Африке.

1990. – Умро српски конструктор авиона Слободан Зрнић, декан Машинског факултета новосадског Универзитета, један од конструктора летјелица ИК-3 и С-49. Авион ИК-3 је 6. априла 1941. у Другом свјетском рату учествовао у одбрани Београда од напада ратне авијације нацистичке Њемачке. Завршио је Машински факултет у Београду и усавршавао ваздухопловну технику у Француској, а као експерт УН неколико година је провео у Африци.

1990. – Парламенти Источне и Западне Њемачке потврдили уговор о уједињењу двије државе.

1991. – Црногорски парламент на Жабљаку прогласио Црну Гору еколошком државом.

1995. – Премијер Турске Тансу Чилер приморана да поднесе оставку кад се из владе повукла коалициона партија, поручивши да је неприхватљива цијена коју због њене политике морају да плате турски грађани.

2003. – У Поточарима код Сребренице бивши амерички предсједник Бил Клинтон отворио меморијални комплекс и мезарје као знак сјећања на настрадале Бошњаке у овом крају у љето 1995. године.

2003. – Сахрањена Ана Линд, шведски министар иностраних послова, девет дана након што је убијена.