Кардиоваскуларне болести су на првом мјесту као узрок смрти у Републици Српској, изјавила је Срни Драгана Грујић Вујмиловић из Института за јавно здравство Републике Српске.

Вујмиловићева је поводом 29. септембра, Свјетског дана срца, рекла да кардиоваскуларне болести припадају групи хроничних болести, односно да су то болести које дуго трају и углавном споро напредују.

Она је навела да ове године Свјетска федерација за срце обиљежава Свјетски дан срца под слоганом „Користи срце, упознај срце“.

„Према процјени Свјетске здравствене организације, кардиоваскуларне болести су тренутно одговорне за 18,6 милиона смрти у свијету годишње, посебно смрти од срчаног и можданог удара“, додала је Вујмиловићева.

Она је рекла да према процјени Свјетске здравствене организације више људи умре од кардиоваскуларних болести широм свијета него од било ког другог узрока, а у европском региону узрокују више од половине свих смртних случајева.

Вујмиловићева је подсјетила да се Свјетски дан срца обиљежава од 2000. године са циљем информисања људи широм свијета о значају и учесталости кардиоваскуларних болести, истичући значај акција које појединци могу предузети с циљем превенције и контроле кардиоваскуларних болести.

Она је навела да су најважнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести, а који су везани за понашање појединца, неправилна исхрана, физичка неактивност, употреба дувана и штетна употреба алкохола.

„Ефекти тих фактора ризика у понашању могу се појавити код појединца као повишен крвни притисак, повишен ниво шећера у крви, повишене масноће у крви и прекомјерна тјелесна тежина и гојазност. Ови `посредни фактори ризика` указују на повећан ризик од развоја срчаног удара, можданог удара, затајења срца и других компликација“, нагласила је Вујмиловићева.

Она је истакла да су употреба дувана и пасивно излагање дуванском диму међу главним узроцима кардиоваскуларних болести.

„Глобално, више од једне од 10 кардиоваскуларних смрти узроковано је употребом дувана. Престанак пушења је појединачна најбоља мјера која се може предузети да се унаприједи здравље срца“, рекла је Вујмиловићева.